Razmišljanja velikih: DVA GLASA O BALKANU

Izvor: "Glas Rusije", 26. jul 2007.

Ameriku interesuju samo baze i nafta

Do fijaska Ahtisarijevog plana za davanje nezavisnosti Kosovu i Metohiji o kojem se nije ni glasalo u SB UN i otkrivanja mreže islamskih ekstremista u Italiji došlo je praktički istovremeno. Reklo bi se da izmedju ova dva dogadjaja nema vidljive veze, ali ima one dubinske — smatra naš komentator Aleksandar Prohorov.

Desilo se nešto čudno. Sa jedne strane, saznajemo da su subotnja hapšenja u Perudji gde već živi 10 hiljada muslimana samo početak. «To je samo vrh ledenog brega u Italiji, pa i širom Zapadne Evrope – Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj. Ekstremne i terorističke organizacije kontrolišu oko 90 odsto džamija» — tvrdi predstavnik muslimanske zajednice u Italiji, šejh Abdul Hadi Palaci.
A sa druge strane, Evropa može da stvori, i to vlastoručno, još jednu muslimansku državu, Kosovo. Ova nelegitimna i kriminalna država treba da se pojavi i pored činjenice da su se Evropljani posle katastrofalnih neslaganja oko balkanske politike početkom 90-ih godina na jedvite jade dogovorili da se granice priznate u skladu sa medjunarodnim pravom mogu promeniti samo kao rezultat dobrovoljnog pristanka strana, koji Srbi ne daju, ili odlukom SB UN koja takodje nije doneta.

Još je indikativnija sledeća činjenica: iako nezavisno Kosovo još ne postoji, u pokrajini je na površini od 30 hektara stvorena najveća od vremena vijetnamskog rata američka vojna baza, ogromna hobotnica pod nazivom «Kamp Bondstil», koja, po mišljenju stručnjaka, može da dobije zadatak pozadinskog obezbedjenja redovne vojne intervencije Sjedinjenih Država.

Utisak je da je jedan od glavnih zločina bivše Jugoslavije u tome što nije smela da odbije čast da pozove na svoju teritoriju NATO koji vrši ekspanziju u pravcu Rusije. Možda se upravo u ovu svrhu osetno proširuje i američka baza u Vičenci?

Još jedan od 7 smrtnih grehova bivše Jugoslavije ima geografsku prirodu. Pogledajte kartu. Dunav je najvažnija evropska reka van teritorije Rusije. To je direktan i veoma jeftin put do nafte i prirodnog gasa na području Kaspijskog mora i Kavkaza. Zato Vašington, kao i EU žele da ga kontrolišu od početka do kraja. Dve trećine današnjih rezervi nafte nalaze se u bazenu Kaspijskog mora. Dodajte tome i prirodna bogatstva Kosova, pre svega rudnike olova i cinka u Trepči čija se vrednost procenjuje na 5 milijardi dolara.

Što dalje – to više. Za šta je, po vašem mišljenju, vezan streloviti rast obima proizvodnje droga u Avganistanu koji koji se beleži nakon dolaska američkih i evropskih vojnih kontingenata u ovu zemlju? Odgovaramo: za formiranje bedema narkobiznisa u samoj Evropi, na teritoriji Kosova! Amerikanci kontrolišu infrastrukturu, posebno aerodrome, i u Avganistanu, i na Kosovu. Samim tim, raspolažu idealnim saobraćajnim sistemom za dopremanje droga proizvedenih u Avganistanu na Kosovo, a zatim u razne krajeve Starog kontinenta i druge regione sveta, uključujući i SAD. Suvišno je govoriti da je upravo narkobiznis najvažniji izvor finansiranja medjunarodnog terorizma.

S obzirom na gore rečeno, postaje potpuno jasan zaključak kanadskog izdanja «Global reserč»: «Treba da se razbije mit da se SAD brinu o muslimanima Kosova ili da je Amerika nemilosrdno bombardovala Beograd kako bi se otarasila diktatora Miloševića. Sve to je poluistina, dezinformacija ili apsolutna laž. Ameriku interesuju samo baze i nafta. Tačka.»

Sada vam je, sigurno, jasno zašto državni sekretar Kondoliza Rajs po ugledu na Buša uporno tvrdi: «Privrženi smo ideji nezavisnosti Kosova, pa ćemo je postići ovim ili onim putem.»

Sigurno se pitate: a šta je sa glasovitim demaskiranjem islamskih ekstremista u Perudji? Pa to je, po svemu sudeći, samo dimna zavesa. Juče je takva uloga bila predvidjena za Srbe koji su optuživani za terorizam, genocid i etnička čišćenja. Danas je došlo vreme za islamiste u Evropi. Menjaju se pešaci, ali velika igra onih koji čine poteze ni najmanje se ne menja. Nadmoć Amerike je iznad svega! Ruka slobodnog tržišta ne može da bude bez gvozdene pesnice. A vi kažete: demokratija!

Izvor: "Glas Amerike", 31. jul 2007.

Ekspertski panel upozorava na negativan uticaj Rusije u istočnoj Evropi

Države centralne i istočne Evrope prešle su veliki put u tranziciji od totalitarizma ka demokratiji, ali im je ostalo još mnogo neobavljenog posla. Ta ocena čula se tokom nedavnog panela u američkom Kongresu, uz upozorenje da uzdizanje nedemokratske Rusije zahteva snažniji angažman SAD u bivšim komunističkim državama.

Tom Lentoš, predsedavajući Odbora za spoljnu politiku Predstavničkog doma kaže da su države centralne i istočne Evrope ostvarile veliki uspeh od pada komunizma, ali da se suočavaju sa krupnim izazovima u borbi protiv antidemokratskih, korupcionaških i ekstremističkih tendencija u društvu. Lentoš kaže da su nedostatak liderstva EU i američka preokupacija Irakom doveli do slabije pažnje Zapadnih saveznika u vezi sa demokratizacijom bivših komunističkih država. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, koristi taj vakuum da osnaži autoritet Moskve u regionu.

“Rusija pod Putinovom vlašću radi sve kako bi povratila uticaj u regionu. Enormno poskupljenje nafte dalo je Putinovoj vladi šansu da to i učini – ne vojnom silom, već snažnim ekonomskim pritiscima. Putin centralnu i istočnu Evropu drži kao taoce njihove najpreče potrebe - energije.”

Kongresmen Lantoš kaže da Kremlj demagogijom pokušava da izazove podele između zapada i novih evropskih demokratija.

“Putinova retorika u odnosu na američki predlog antiraketnog štita – uključujući nedavno najavljeni izlazak iz Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi – nikome ne ide u prilog. Niko nije svesniji od Kremlja da predloženi sistem nema veze sa Rusijom, ali tvrdnje koje dolaze iz Kremlja potpuno odgovaraju trenutnoj retorici Moskve.”

Lentoš optužuje Rusiju da ugrožava napore za mir na Balkanu, svojim odbijanjem da sa međunarodnom zajednicom sarađuje u rešavanju kosovskog statusa. Rusi se protive nezavisnom Kosovu.

Predstavnica Floride, republikanka Iliena Ros-Lehtinen kaže da ruski instikt – dominacija umesto saradnje – predstavlja pretnju ekonomskom i demokratskom razvoju istočne Evrope.

“Budućnost demokratije u istočnoj Evropi, mogućnost SAD i evropskih saveznika da učvrste ujedinjenu Evropu u kojoj su i zemlje istočne Evrope i bivšeg SSSR-a – sve to zavisi od toga kako će SAD i EU reagovati na sadašnju startegiju ruske vlade da ostvari dominaciju nad energetskim sektorom u Evropi”.

Čarls Gati, jedan od priznatijih američkih spoljnopolitičkih eksperata, kaže da, dugoročno posmatrano, nafta i prirodni gas nisu dovoljni da Rusi očuvaju svoj uticaj. Gati kaže da će Moskva morati da sarađuje sa Evropom jer i ona zavisi od evropskog tržišta i evropskih proizvoda.

“Vrlo sam zabrinut zbog ponašanja Moskve. Ali, mislim da je Rusija još ekonomski patuljak koji – dugoročno posmatrano - nema mnogo šta da ponudi Evropi, pa ni centralnoj i istočnoj Evropi.”

Eksperti koji su svedočili pred spoljnopolitičkim odborom Predstavničkog doma Kongresa veruju da bi američki i evropski lideri trebalo da zajednički nađu odgovore na probleme sa Rusijom.