RATNA PRETNJA U PERSIJSKOM ZALIVU

Pokušavajući da nateraju Iran da odustane od svog nuklearnog programa članice Evropske unije juče su dogovorile zamrzavanje sredstava iranske centralne banke i uvođenje embarga na izvoz nafte. I pored pretnji iz Irana da će blokirati Hormuški moreuz ukoliko sankcije budu zaoštrene, američki nosač aviona Abraham Lincoln, fregata britanske kraljevske mornarice i francuski ratni brod uplovili su juče kroz moreuz u Persijski zaliv - bez incidenta.

Iran je, inače, najavio da će na sankcije uzvratiti zatvaranjem Hormuškog moreuza, tesnaca na ulaz u Persijski zaliv, kroz koji prolazi gotovo 40 odsto izvoza svetske nafte. Na ove pretnje, iz SAD je saopšteno da će održavati trgovački put otvorenim što povećava mogućnost sukoba.

Poskupela nafta

Tenzije oko iranskog kontroverznog nuklearnog programa, koji Zapad tumači kao pokušaj pravljenja nukearne bombe a Teheran pravda nastojanjima da osvoji proizvodnju električne energije u nuklearkama, traju već godinama. Poslednjih meseci su zaoštrene i lako se može desiti da u Persijskom zalivu bukne novo arapsko proleće. Tim pre što se već i bukvalno zvecka oružjem. Krajem prošle godine Iran je 10 dana održavao vojne vežbe u blizini Hormuškog moreuza i kao probu ispalio nekoliko raketa.

Kako se sve vrti oko crnog zlata ne treba da čudi što je sirova nafta na svetskim berzama poskupela zbog povećanja napetosti i očekivanog uticaja zabrane EU na izvoz nafte ka Evropi. Evropska unija, inače, trenutno kupuje oko 20 odsto iranske izvozne nafte.

Evropski embargo i iranske pretnje podigli su cene nafte tako da je barel na londonskom tržištu poskupeo za 1,11 dolara i prodavao se juče za 110,97 dolara. Na američkom tržištu barelom se trgovalo po ceni za 1,05 dolara višoj - 99,38 dolara za barel.

“Nafta je poskupela usprkos odgađanju pune primene zabrane. Možda puna zabrana neće nikada ni stupiti na snagu, svašta se može dogoditi do 1. jula”, komentariše Christopher Bellew iz Jefferies Bache-a.

Treba, takođe, imati u vidu i to da je na cenu nafte uticalo i slabljenje dolara prema evru zbog očekivanja da bi Grčka mogla postići dogovor s poveriocima o dugu. Slabiji dolar, naime, podupire cene nafte jer jača kupovnu moć onih koji raspolažu drugim valutama.

Same sankcije podrazumevaju zabranu sklapanja novih ugovora sa Iranom, s tim što će do 1. jula biti dozvoljene isporuke ranije ugovorenih količina.

Značaj sankcija

Vlade Evropske unije očekuju prekid potpisivanja novih sporazuma sa Iranom kada zabrana stupi na snagu – a što može biti čak i ove nedelje, izveštava novinska agencija Reuters.

Od evropskih ministara se, takođe, očekuju i dodatna ograničenja iranske centralne banke iako nisu dati dodatni detalji o tome.

Gavin Hewitt, urednik BBC Europe je izjavio da je to jedan od najtežih koraka koje je EU ikada napravila.

„Embargo je pokazao odlučnost EU o ovom pitanju. Potpuno je u redu da se ovo uradi kada Iran krši rezoluciju Ujedinjenih nacija i odbija značajne pregovore o njegovom nuklearnom programu“, kaže William Hague, ministar inostranih poslova i prvi državni sekretar Velike Britanije.

Teheran uzvraća pretnjama

Iz Teherana negiraju tvrdnju da pokušavaju da izgrade nuklearna oružja i kažu da su pregovori, a ne sankcije, jedini način da se reši spor.

U odgovoru na saopštenje EU jedan visoki iranski političar je izjavio da bi Teheran odmah trebalo da zaustavi svu naftnu prodaju evropskim zemljama. Ali Fallahian je za novinsku agenciju Fars izjavio da bi Iran trebalo da zaustavi izvoz nafte pre zacrtanog roka (1. jula), „tako da cene nafte porastu i Evropljani imaju problema“.

Reagujući na embargo Iranu, Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova upozorava da takve „jednostrane sankcije ne pomažu rešavanju situacije“ i poziva na nastavak pregovora između Irana i međunarodne zajednice.

I Ketrin Ešton, šefica evropske diplomatije traži pregovore.

„Cilj sankcija je da se Evropa i svet uvere da Iran shvata ozbiljno naše zahteve da se vrati za pregovarački sto“, izjavila je Eštonova, ističući da „svetske sile tek treba da dobiju odgovor na ponudu poslatu Iranu u oktobru, da se održe novi pregovori.“

Napetost raste

James Reynolds, dopisnik BBC-a iz Irana je izjavio da je nafta najvrednija imovina ove zemlje i da njena prodaja pomaže održavanju moći vlade u Iranu.

„Odluka EU da obustavi kupovinu iz Irana mogla bi da ošteti iransku ekonomiju, ali je neće uništiti“, izjavio je James Reynolds.

Iran većinu svoje nafte prodaje zemljama u Aziji a Evropska unija i Sjedinjene Države ne rade na tome da ubede i azijske zemlje da smanje svoju kupovinu iz Irana.

„Dakle, kada se nametnu nove mere koliko će one biti uspešne? Čak su i zapadne diplomate nesigurne. Nema sumnje da će iranska ekonomija patiti. Ali nuklearni program je pitanje nacionalnog ponosa i nacionalne bezbednosti. Iran je video propast režima u Iraku i Libiji i istakao opstanak režima u Severnoj Koreji – takozvane „otpadničke države“ koja ima nuklearno oružje“, kaže Jonathan Marcus, diplomatski dopisnik BBC-a, komentarišući da „lideri Irana možda veruju da je imanje bar najmanje mogućnosti za izgradnju nuklearne bombe nešto što bi sačuvalo zemlju od spoljnih pretnji. Posmatranjem sa tog stanovišta može se pretpostaviti da su iranske vlasti spremne da „apsorbuju“ značajni ekonomski bol, kako bi ostvarile svoje nuklearno istraživanje“.

Pretnje iz SAD

Na moguće posledice opasnih igara u Persijskom zalivu upozorava, međutim, Anne-Marie Slaughter, bivši šef odeljenja za planiranje politike u Ministarstvu spoljnih poslova SAD (2009-2011.). Ističući da Zapad i Iran igraju opasnu igru i da je poprište ovih igara energetska žila kucavica, ova profesorka politike i međunarodnih odnosa na Prinstonu je ovih dana upozorila kako je „vreme je da se uključi treća strana i stvore rešenja koja će Iranu omogućiti da očuva obraz i trajno smanji zalihe obogaćenog uranijuma. Iran možda ode, a možda i ne ode do kraja u proizvodnji nuklearnog oružja“.

U svojoj analizi Anne-Marie Slaughter ukazuje da bi ova destabilizacija Bliskog istoka mogla ozbiljno uticati na globalnu bezbednost.

„Nastanak nuklearnog Irana mogao bi uticati na regionalnu trku u naoružanju – na stvaranje nuklearne Saudijske Arabije, iza koje bi mogli uslediti Turska i Egipat. Nuklearno sirovine i oružje u regiji koja je ionako osetljiva i nasilna, a određuje cenu nafte na globalnom nivou, naznake su zastrašujućeg scenarija“, kaže ova analitičarka, ističući opasnost koja svetu preti jer se ni iranski ni američki zvaničnici neće povući.

Političari usijanih glava

„Na kraju krajeva, koja vlada želi da svi misle da se "ustrtarila"? A u tom slučaju zakonodavcima na obe strane prete domaći protivnici koji su i te kako spremni skočiti na najmanji znak slabosti. Mitt Romney, glavni predsednički kandidat američke Republikanske stranke na ovogodišnjim izborima, na nedavno održanoj debati je rekao:

„Ako me izaberete za predsednika, Iran neće imati nuklearno oružje.“ Njegov glavni protivnik Rick Santorum izjavio je za NBC News da će „narediti vazdušne napade ako postane jasno da Iran razvija nuklearno oružje“.

Ovo, dakle, nije vreme da predsednik Barack Obama bude kolebljiv. U iransku politiku je znatno teže prodreti. U borbi za moć, koju vode predsednik Mahmud Ahmadinedžad i vrhovni verski vođa Ali Hamnei, verovatnije je da će jedan drugoga poraziti nego da će predložiti ustupke Zapadu. Štaviše, mnogi iranski analitičari ističu da su Hamnei i njegov bliski krug uvereni u to da SAD žele da dođe do promene režima i da su to spremne da postignu silom. Stoga bi ispitivanja oružja, pretnje zatvaranjem Hormuškoga moreuza i najave da će nuklearni program napredovati - trebalo protumačiti kao pokušaj odvraćanja, a ne provokacije. Što Zapad javnije bude pretio Iranu, iranske će vođe svome stanovništvu Ameriku lakše predstavljati kao Sotonu, pa i onom delu Iranaca koji je donedavno bio sklon prijateljstvu sa SAD“, zaključuje Anne-Marie Slaughter.