RAT ILI MIR?

Šta ako se Rusi "sete" da je u Kumanovskom ugovoru, potpisanom 9. juna 1999. crno na belo zapisano da se srpska vojska povuče s Kosova, a da ga okupiraju snage NATO i Rusije? Šta ako Rusija pošalje nekoliko bataljona na Kosovo kako to piše u Kumanovskom ugovoru? Na ova pitanja u nedavno objavljenoj analizi pokušao je da odgovori francuski vojni analitičar Žan Luj Difur, bivši vojni ataše Francuske u Libanu, autor više knjiga o medjunarodnim odnosima.

(foto: Pres)

"Rusija, saveznik Srbije u istorijskom i verskom pogledu suprotstavlja se (nezavisnosti Kosova) na isti način na koji je to uzaludno činio predsednik Jeljcin pre devet godina, pokušavajući da spreči bombradovanje Beograda, a zatim nastojeći da igra ulogu posrednika u krizi", piše Difur i zaključuje: "Ovoga puta Putin neće dopustiti da ga 'predju ' . Za razliku od SAD i njihovih evropskih saveznika, Rusija smatra da je pitanje Kosova 'suštinsko' i da u isto vreme predstavlja stratešku priliku za Rusiju. U toj atmosferi sa zadahom hladnog rata, Putin želi da Rusija, posle poniženja pod Jeljcinom, ponovo dobije status velike sile. Putin je zato u Mediteran poslao jednu flotu što predstavlja prvu najavu vojne krize".

Difur podseća da je prilikom rata 1999. godine Zapad očigledno želeo da Rusiju odstrani iz cele priče. Bombardovanje NATO je počelo bez odobrenja UN i Rusije i Saveta bezbednosti. Kada je bombardovanje završeno 11. juna sve je učinjeno kako bi se Rusija odstranila, a kada je na opšte iznenadjenje 12. juna 1999. jedan bataljon motorizovane pešadije došao na Kosovo iz Bosne, sve je učinjeno kako bi njegovo snabdevanje zavisilo isključivo od NATO trupa koje su ga okruživale. SAD su izvršile diplomatski pritisak na Rumuniju i Bugarsku da zabrane korišćenje svog vazdušnog prostora Rusima kako bi sprečili njihovo snabdevanje. Vašington je tako blokirao rusko prisustvo na Kosovu i ujedno pokazao da se i Rumunija i Bugarska ponašaju kao da su članice NATO. Jedini uspeh Rusa je Kumanovski ugovor od 9. juna 1999. kojim je predvidjeno da Kosovo okupiraju snage koje pošalju UN u okviru kojih bi NATO kao i Rusija imali svoju ulogu. Kosovo je, medjutim, podeljeno na pet zona od kojih nijedna nije pripala Rusiji. "Vašington je izigrao Moskvu", zaključuje Difur.

Konstatujući da se u 2008. sve izmenilo, uključujući i odnose snaga na medjunarodnoj sceni, ovaj analitičar zaključuje da Rusija ne ide na to da zarati već ide na strategiju "snažnih vojnih gestova". On kaže da je moguć scenario da Moskva vazdušnim putem pošalje za Beograd jedan ili dva bataljona pešadije koje bi kamioni zatim prevezli na Kosovo, pri tom tvrdeći da to čine u skladu sa odredbama Kumanovskog ugovora iz 1999. godine i podsećajući da taj ugovor predvidja povlačenje srpske vojske i zauzimanje Kosova od strane NATO i ruskih snaga.

"U isto vreme jedan eskadron borbenih aviona mogao bi da sleti na aerodrom u Beogradu, dok bi grupa nosača aviona admiral Kuznjecov ušla u Jadran. Naravno, ovo ne bi bilo dovoljno da bi se nadjačala sila NATO na terenu na čelu sa SAD. Ipak, ko će se, počev od Nemaca, usuditi da puca na Ruse? Nema govora da je to moguće", zaključuje Difur. Ovaj analitičar smatra da ako NATO i uspe da mirnim putem blokira ruske jedinice na Kosovu, postoje drugi regioni gde bi Moskva mogla da izvrši "prijateljski pritisak" kao što su to baltičke države, recimo.

"Na Kosovu je veoma verovatno ono što se naziva ' proračunata kriza'. U 'proračunatoj krizi' država koja je izaziva želi da primora svog protivnika da odustane od svojih ciljeva bez rata. 'Proračunata kriza'  je uspela samo ukoliko rat nije izbio. To nije uvek slučaj", kaže Difur. Po njemu, ni London ni Pariz ne bi objavili rat Rusiji zato što se suprotstavila nezavisnosti Kosova kao što to ne bi učinile ni SAD koje su se zaglibile u ratove na Bliskom Istoku i u Avganistanu. Da li će u tom slučaju Zapad tražiti od Albanaca na Kosovu da "malo sačekaju" sa nezavisnošću? Po Difuru to je moguće, ali je manje moguće da će Vašington doći do zaključka da ne treba više da ponižava Moskvu. "Šteta, jer od toga zavisi ravnoteža u svetu", zaključuje Difur. 

MOSKVA JE ZABRINUTA

Reagovanje Rusije na pretnju nasiljem na Kosmetu

Moskva je zabrinuta ocenama koje sadrži izveštaj generalnog sekeratara UN o "mogućem naglom pogoršanju situacije na Kosovu", izjavio je u četvrtak 17. januara zvanični predstavnik ruskog ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin.

U pisanoj izjavi Kaminjina navodi se da je diskusija u Savetu bezbednosti o izveštaju generalnog sekretara UN "potvrdila razliku u oceni rada UNMIK-a i dalje postojanje dubokih nesuglasica u svetu u odnosu na to kako rešavati problem budućeg statusa".

Ruska delegacija je izrazila "duboku zabrinutost" nedovoljnim naporima misije u realizaciji standarda za Kosovo i ključnih odredbi rezolucije 1244.

(ilustracija: Večernje novosti)

"Nas ozbiljno zabrinjavaju izjave, uključujući i one u izveštaju generalnog sekretara, o mogućnosti naglog pogoršanja situacije u pokrajini", naglasio je Kaminjin, dodajući da medjunarodne snage na Kosovu i privremene lokalne institucije nose glavnu odgovornost za očuvanje mira.

Mandat koji su odgovarajuće snage dobile rezolucijom 1244 treba da bude u punoj meri realizovan, ukazao je ruski diplomata.

"Pozivamo sve učesnike rešavanja kosovskog problema da se ponašaju odgovorno i uravnoteženo, izbegavajući potencijalno destabilizujuće korake koji mogu da posluže kao podstrekač na nasilje i stave pod pitanje bezbednost na Kosovu i u regionu", naglasio je Kaminjin.

On je ponovio stav Moskve da rešenje kosovskog problema može biti zasnovano samo na medjunarodnom pravu i da to podrazumeva neophodnost donošenja odluke u Savetu bezbednosti, na osnovu rešenja koje će odgovarati i Beogradu i Prištini.

Kaminjin je naveo da u Savetu bezbednosti i dalje ostaje ruski predlog o nastavku pregovora.

"Mi predlažemo partnerima, oslanjajući se na rezoluciju 1244, da zajednički poradimo nad 'detaljnim planom'", dodao je diplomata.

Izvor: agencija Beta