RASPLET SA GASOVODOM SUTRA

Radna grupa Vlade Srbije raspravljaće danas o predlogu međudržavnog sporazuma sa Rusijom po kom će Gazprom postati većinski vlasnik Naftne industrije Srbije AD, zatim strateški partner za dovršetak podzemnog skladišta gasa "Banatski dvor" i da tranzitni magistralni gasovod "Južni tok", na putu od Bugarske ka Italiji, prođe teritorijom naše zemlje. Pre nego što bude poslat put Moskve, ovaj dokument će biti razmotren i na sednici Vlade Srbije u četvrtak.

Ko ide u Sofiju

Srpski premijer Vojislav Koštunica se, prema izvorima Balkanmagazina, na ove konkretne poteze odlučio bez širih konsultacija, ne samo sa članovima same Radne grupe već i pripadnicima DSS, pa zato niko nije mogao ni da potvrdi ni da demantuje da li će se predsednik Vlade Srbije u Sofiji u petak sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Koštunica je na ovaj odlučujući potez podstaknut porukama u pismima iz Gazproma i rođendanskom čestitkom Putina srpskom predsedniku borisu Tadiću. U njima je ne samo političarima na vlasti već i građanima Srbije jasno ukazano da Rusi neće pristati ni na kakve kompromise po pitanju ključnih stvari u svojoj energetskoj ponudi: da moraju biti većinski vlasnik NIS-a kako bi trasirali gasovod kroz Srbiju i od iscrpljenih gasnih ležišta u Vojvodini napravili veliko podzemno skladište.

Ruska energetska porodica

Izvori Balkanmagazina kažu da je za 18. januar, kada će se odigrati energetski samit u Sofiji, bitno samo da Srbija kaže "da". Tako će uz Grke, sa kojima će biti potpisan dokument o izgradnji naftovoda od Burgasa do Aleksandropulosa kraj Soluna, i Italijane koji će po jednu cev "Južnog toka" dobiti i na jugu i na severu Apeninskog poluostrva, Srbija postati ravnopravni član velike ruske energetske porodice. Pored predstavnika političkog vrha, u Sofiji će u Putinovoj pratnji biti čelnici ruskih naftnih i gasnih kompanija, firmi na čijem podržavljenom profitu Rusija utire put svog ekonomskog prosperiteta.

To što su Italija, Grčka i Bugarska članice EU, Srbiji može biti samo alibi među kritičarima koji se gnušaju tom odlasku Putinu na noge. Zanimljivo je, međutim, da se do pre neki dan u javnosti plasirala priča kako će se u Sofiji sa srpske strane sasvim sigurno pojaviti aktuelni predsednik i predsednički kandidat DS-a Boris Tadić. Sad kada Tadić ide u Njujork da u Savetu bezbednosti pokuša da zaštiti terotorijalni integritet Srbije, Koštunica će se, eventualno, u isto vreme naći u Sofiji sa Putinom. Zanimljivo je da ni u samom DSS ne znaju ili ne žele javno da pričaju da li će premijer prekosutra putovati u Bugarsku. Njegov po funkciji najbliži stranački kolega, podpredsednik DSS i ministar energetike i rudarstva Aleksandar Popović, za poslednji radni dan uoči Sv. Jovana planira odlazak baš na Kosmet. Tema posete su problemi srpskih enklava sa snabdevanjem strujom, energetika dakle.

Srpsko pismo Rusima

A u srpskom odgovoru na rusku ponudu energetskog sporazuma će, prema saznanjima Balkanmagazina, biti više detalja nego u samoj ponudi. Ova verzija "komponovana" je na osnovu ruskih htenja i srpskih očekivanja. Kao što smo prošle nedelje najavili, Rusi su Beogradu poručili da pored 900 miliona evra za 51% akcija NIS-a i ulaganja u modernizaciju, garantuju da će "pokriti" i dugovanja srpske naftne kompanije, koja su "teška" negde oko 700 miliona evra. Kao što je beogradski pregovarački tim morao da shvati da Gazpromnjeft neće za većinsko vlasništvo u NIS-u platiti više od ponuđene sume, u međudržavnim konsultacijama je dogovoreno da će Rusi svoj ulog u NIS-u povećati i za neophodna ulaganja u ekologiju. Stiglo se tako do famozne dve milijarde evra od kojih nije hteo da odstupi srpski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

Lider G17 plus u utorak se, tvrde ruski a potvrđuju srpski izvori Balkanmagazina, sastao i sa Aleksandrom Aleksejevim, ruskim ambasadorom u Beogradu. Zli jezici kažu da je tema razgovora bio dolazak u Beograd ruske specijalne bankarske inspekcije koja se, kako inače izveštavaju i ovdašnji tabloidi, u Moskvi bavi poslovanjem Euroaksis banke. Spekulacije idu dotle da se ova, inače, srpska banka u Moskvi, tereti za pranje novca, vođenje "crnog knjigovodstva“ i ilegalno finansiranje opozicije Putinovoj vlasti. Ove teorije se razvijaju dotle da se među osumnjičene aktere nelegalnog poslovanja Euroaksis banke ubraja i jedan Grk koji je, kažu, preko svoje firme svake godine prodavao NIS-u oko dva miliona tona nafte i kroz transakciju sa plaćanjem i davanjem bankarskih garancija obezbedjivao ovoj banci proviziju od čak 20 dolara po toni. Sve to bilo je na teret NIS-a, odnosno države Srbije i njenih građana, naravno. Taj ćar potom su sa vlasnicima banke delili, navodno, i neki srpski političari. A to je, opet, vrlo naljutilo premijera Koštunicu i.... Da bi osujetili neprijateljsko poslovanje ove banke kod svoje kuće, Rusi su uzeli dokumentaciju iz banke a glavnim igračima, tvrde izvori Balkanmagazina, pasoše.

Ova kontrola banke u Moskvi - u Beogradu se, međutim, povezuje sa budućim međudržavnim sporazumom. Neki čak kažu da nije čudno što je onomad propao decembarski tender NIS-a za nabavku 800.000 tona sirove nafte.

Stari dugovi i gasni aranžman sa Rusijom

Po drugoj teoriji Euroaksis banka je ostala kratkih rukava jer je, kupujući nenaplaćena potraživanja srpskih banaka u vreme režima Slobodana Miloševića, dobila nepotpunu dokumentaciju. Tako joj je zapao i dug Elektroprivrede Srbije jednoj od sad već davno likvidiranih banaka. EPS ne osporava da taj dug postoji ali iz Euroaksisa nemaju dokument na osnovu koga bi im bile isplaćene pare. U celu priču umešan je, kao ex guverner Narodne banke Srbije i ministar Dinkić jer Euroaksis banka odbija sada našoj nacionalnoj banci da vrati preostali depozit, nešto manje od deset miliona dolara, dok im potraživanja u Srbiji ne budu namirena.

Ruse, međutim, malo zanimaju ove kuburacije srpskih aktera afera oko Euroaksis banke. Ambasador Aleksejev pred svoj odlazak iz Beograda mora da završi posao oko sklapanja međudržavnog aranžmana koji će učvrstiti Gazpromovu poziciju na Balkanu. Ako je ministar Dinkić taj koji "muti vodu“ ruskim planovima, ovaj diplomata verovatno ima zadatak da mu objasni sve moguće aspekte ometanja ili neučestvovanja u pravljenju finalne verzije sporazuma.

Na kraju se pitaju Skupština i Duma

Kako je u ovih nekoliko dana teško bilo sagledati do tančina sve detalje srpsko-ruskog trodelnog energetskog sporazuma, takozvana "meka verzija“ o kojoj će se u četvrtak izjašnjavati članovi Vlade Srbije treba da obuhvati suštinu. U njoj treba da bude dovoljno mesta za ugradnju više aneksa ugovora, kako bi se kasnije preciziralo, na primer, da krak "Južnog toka“ kroz Srbiju ima veći kapacitet od obećanih 10 milijardi kubnih metara godišnje. Da se napišu svi aneksi biće vremena tokom godine jer Gazprom još nije definisao konačne trase "Južnog toka“ preko Balkana, ni ka jugu ni na sever. Ne treba, takođe, zaboraviti i to da za prodaju NIS-a putem međudržavnog sporazuma treba dobiti "zeleno svetlo“ od sindikata koji bi morali za svoje članstvo da izboksuju što više novca od onih 15% akcija koje im sleduju.

Za sada je, prema izvorima Balkanmagazina, sigurno da će DSS i DS (bar Tadićevo krilo demokrata) podržati ovakav odgovor Rusima. Za G17 se već spekuliše da bi - u slučaju da Dinkić, sa Tadiću nenaklonjenim krilom DS-a, pokuša da sruši Vladu i izdejstvuje prevremene parlamentarne izbore - mogli biti zamenjeni koalicijom DSS sa SPS. Ovo je, međutim, malo verovatno jer socijalistima se politički ne isplati da ulaze u Vladu koja mora da bije, po mnogima, već izgubljenu bitku za Kosovo.

U svakom slučaju, ako i kada Rusi prihvate srpski nacrt međudržavnog energetskog sporazuma, sve sa aneksima, preostaje da ga prihvate a potom i ratifikuju poslanici Skupštine Srbije. Da bi takav aranžman bio validan treba, takođe, da ga ratifikuje i ruska Duma.