"PRVI MESEC KOSOVA"

Međunarodna krizna grupa, kako piše na Web lokaciji same organizacije, sada se generalno smatra "svetskim vodećim nezavisnim, nepristrasnim izvorom analiza i saveta za vlade pojedinih država i međudržavnih tela, kao što su Ujedinjene nacije, Evropska unija i Svetska banka, o sprečavanju i rešavanju sukoba".

 

Rad MKG hvalili su (a iz navoda će se videti ko su zapravo "mirotvorci" što hvale MKG, p.p.), pored ostalih, bivši generalni sekretar UN Kofi Anan ("globalni glas razuma i jedinstvena snaga za sprovođenje mira"), bivši predsednik SAD Bil Klinton ("oči, uši i svest svetske zajednice u najproblematičnijim delovima sveta"), državni sekretari SAD (Kolin Pauel: "organizacija koja brine", Kondoliza Rajs: "izuzetno uvažavana i uticajna organizacija"), predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Baroso ("uticajan i nadahnjujući glas u oblasti sprečavanja sukoba"), bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer ("vodeća nevladina organizacija na polju analize konfliktnih situacija"), bivši američki ambasador u UN Ričard Holbruk i redakcija časopisa The Economist ("nemerljivo dragoceni izveštaji").

 

Očajne transatlanske ličnosti

Međunarodna krizna grupa je osnovana 1995. godine kao međunarodna nevladina organizacija na inicijativu grupe poznatih transatlantskih ličnosti koji su "očajavali zbog nemogućnosti međunarodne zajednice da predvidi i efikasno odgovori na tragedije s početka devedesetih godina prošlog veka u Somaliji, Ruandi i Bosni". Predvodili su je Morton Abramovic, Mark Malok Braun i Džordž Mičel. Ideja je bila stvaranje nove organizacije - koja će se razlikovati od svih ostalih - sa visokoprofesionalnim osobljem koji će delovati kao oči i uši sveta, i sa izuzetno uticajnim upravnim odborom koji može da mobiliše svetske političare za efikasne akcije.

 

Vodeće ličnosti MKG danas su lord Paten, Tomas Pikering, Morton Abramovic, Džordž Soroš, Zbignjev Bžežinski, Vesli Klark, Joška Fišer, Vim Kok, Torvald Stoltenberg, Marthi Ahtisari...

 

Jedan od poslednjih izveštaja MKG objavljen je pre dva dana pod naslovom "Prvi mesec Kosova". Objavljujemo prevod sažetka (koji nosi datum 18. mart 2008.), dok se kompletan izveštaj može naći na Web lokaciji MKG.

 

Zamrznuti konflikt

"Prvi mesec nezavisnosti Kosova prošao je uglavnom dobro, mada je jučerašnje nasilje u Mitrovici pokazalo da protivnici nezavisnosti i dalje prete novoj državi kao i da postoji opasnost da će podela, podsticana od Srbije, biti još veća i da će Kosovo postati zamrznuti konflikt."

 

"Prvi mesec Kosova", najnoviji izveštaj MKG, bavi se nezavisnošću koja je proglašena 17. februara. U njemu se predlaže da vlada Kosova, Evropska unija i NATO izvrše pritisak da što više država brzo prizna nezavisnost Kosova i da se hitno usvoji zajednička strategija UN protiv pokušaja Beograda da kontroliše srpske delove nove države.

 

Veliko iseljavanje stanovništva i nasilje, za koje su mnogi smatrali i strahovali da će se dogoditi posle proglašenja nezavisnosti, nisu se dogodili. Proslave proglašenja podrazumevale su pozitivne poruke srpskoj manjini, koje su na srpskom jeziku uputili premijer i predsednik (Kosova) i posvećenost implementaciji plana za uslovljenu (nadgledanu) nezavisnost koji je predložio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari. Ministri spoljnih poslova zemalja EU objavili su izjavu podrške i prihvatili raspoređivanje specijalnih predstavnika i misije za sprovođenje zakona (EULEX, p.p.).

 

"Vlada sada mora da usvoji zakone, ustroji funkcionalne institucije i koordinira ekonomskim razvojem", rekao je Aleks Anderson, direktor projekta u MKG. "Premijer i njegov kabinet su pozvali Srbe da koriste sva svoja prava kao građani, ali Kosovu i njegovim međunarodnim pomagačima nedostaje kompletna strategija za širenje značaja te poruke."

 

Beograd, međutim, "gura" kosovske Srbe ka prekidu svih veza s kosovskim institucijama i jača svoju kontrolu na severu. Kosovski Srbi su instruirani da se protive dolasku nove misije EU i insistiraju da su jedina međunarodna tela s kojima će sarađivati misija UN (UNMIK) i NATO. Krajnji cilj je povratiti međunarodno priznavanje Kosova kao suverene teritorije Srbije, a zatim izvršiti podelu na srpski i albanski entitet.

 

UN, NATO i EU su ostali zatečeni taktikom Srba, pa moraju bolje i više da sarađuju. UN i NATO moraju efikasno da kontrolišu granice, policijske stanice, sudove i zatvore i sarađuju na preoblikovanju prisustva na severu kako bi pomogli u prelaznom periodu i postepeno uveli misiju EU, prvo na graničnim i carinskim ispostavama. Nasilje od 17. marta u Mitrovici, tokom kojeg su Srbi napali snage UN i NATO pakta dok su uklanjali demonstrante koji su okupirali okružni sud, pokazuje koliko će to teško biti ako nema dobro definisanog, sveobuhvatnog pristupa.

 

"Srbija i Rusija moraju da dobiju vrlo jasne poruke da je podela Kosova neprihvatljiva", rekla je Sabin Frejzer, direktor programa za Evropu MKG. "A generalni sekretar UN mora da potvrdi da UN i EU rade zajedno na ostvarivanju istih ciljeva, uključujući predaju nadležnosti strukturama Evropske unije."