Vakcina - najvažnije geopolitičko oružje današnjice

Trajanje pandemije stavilo je političare i industrijalce u vrlo nesigurne prilike bez ikakve mogućnosti planiranja budućnosti. Građani su iscrpljeni, granice se zatvaraju, a države su nespremne za epidemije ovog tipa. Neznajući kako da izađu na kraj sa sanitarnom krizom, političari su prešli na teren koji poznaju, na politiku. Tako su njihovi lični interesi, partijske potrebe i geopolitička rivalstva zamenili nauku, medicinu i međunarodnu saradnju.

Vakcina koja je, zbog svoje retkosti, bila proglašena za "zajedničko dobro", postala je sredstvo upravljanja. U Evropi ona je postala podproizvod političke borbe Britanije i Evropske unije, dok je u Aziji ona predmet geopolitičkog rivalstva Kine i Indije. Može se reći da je vakcina postala najvažnije političko-ekonomsko oružje današnjice.

Vakcinisanje u Nemačkoj je u znaku predstojeće izborne kampanje 

Mi vakcinišemo više i bolje nego komšije

Pošto je prošla prva iznenađenost novim sanitarnim prilikama početkom pandemije, države Evropske unije pokušale su da nađu zajednička rešenja za ublažavanje epidemije. Zajedničkim novcem, 27 zemalja je uplatilo za dve milijarde vakcina. Farmaceutska industrija je prihvatila ugovore i novac, a onda se ispostavilo da planirani tempo proizvodnje nije moguć zbog malih kapaciteta. Istovremeno, virus je više puta mutirao, pa su farmaceti krenuli u marketinšku borbu, nenaučno ukazujući da su njihove vakcine sigurne za svaku mutaciju.

Potom su započele svađe, jer su proizvođači vakcine privilegovali jedne na uštrb drugih. EU je optužila britansku Astra Zeneku da ne poštoju ugovore, nego da isporučuju robu Velikoj Britaniji, a ne Uniji. Mada se direktor ove firme brani dokazima i ugovorima, vidi se da je Boris Džonson rešio da što većim brojem vakcina prikrije sve svoje prethodne političke promašaje u pristupu sanitarnoj krizi i izlasku Kraljevstva iz Unije.

"Mi smo vakcinisali više osoba nego Italija, Francuska, Španija i Nemačka zajedno", izjavio je Boris Džonson koji je u svojoj zemlji, do sada, izbrojao oko sto dest hiljada umrlih od posledica korona virusa.

Izbor vakcina iz jedne od četiri zemlje nema samo ekonomsku vrednost, nego ideološki i geopolitički značaj

Vakcina u službi ideologije

Gledajući unazad, vlada SAD-a je prva shvatila politički značaj vakcine, te je uložila sredstva u državno-privatna partnerstva koja su omogućila da se za deset meseci stigne do vakcine, što je uobičajeno trajalo preko pet godina. Tako, američka vakcina nije više imala samo zdravstveni značaj, nego je ukazivala i na američku nadmoć u odnosu na druge zemlje, posebno u odnosu na Kinu i Rusiju koje su takođe razvile brze procese proizvodnje vakcine protiv korona virusa.

Politički značaj vakcine proširila je Angela Merkel, krajem januara, na Ekonomskom forumu Davosa. Predizborna klima i pogoršavanje prilika naterali su Merkelovu da umanji novostečeni geopolitički značaj SAD-a i da ukaže da je srce ovog istraživanja bila nemačka firma BioNTech koja je vrlo rano usmerila istraživanja američkog Pfizera u dobrom pravcu. Tako se pokazalo da i Nemačka ima svoj deo u novoj geopolitičkoj trci kroz vakcinu. Naravno, ne treba zaboraviti da su čelnici ovog nemačkog start-up preduzeća Turci, što je omogućilo Erdoganu da ukaže na genijalnost turske nacije i tako opravda svoju neo-otomanske strategiju.

Međutim, svi su ti argumenti pali u vodu, jer najveći politički dobitak imaju oni šefovi vlada i predsednici koji su najbolje organizovali nabavku vakcina i masovno vakcinisanje. Trenutno, najmasovnije kampanje vakcinacija su u Izraelu, Velikoj Britaniji i SAD-u. Paradoksalno, te tri zemlje su najlošije rešavale krizu, pa sada pokušavaju da se iskupe zdravstveno, a posebno politički, trenutno najmoćnijim oružjem – vakcinom.

Za to vreme u Francuskoj...

Francuska vlada, nemajući dovoljno vakcina na raspolaganju, morala je da se odrekne novog političkog oružja i da se vrati klasičnim političkim manipulacijama.

Krajem januara, Makronovi poslanici u Skupštini ukinuli su komisiju za obaveštavanje o upravljanju epidemijom. Ova komisija, formirana marta prošle godine, istraživala je punih šest meseci kako je Makronova vlada radila tokom sanitarne krize. Komisija je, decembra prošle godine, iznela dugačku listu vladinih promašaja i nestručnosti i te zaključke je platila - raspuštanjem. Opozicija je bila zapanjena ovom odlukom kojom je Parlament izbačen iz bilo kakve akcije vezane za sanitarnu krizu.

Iznerviran neprekidnim kritikama njegovih promašaja, Makron je izjavio da je "francuska nacija sačinjena od 66 miliona tužilaca". Zaslepljen sopstvenom karijerom, on je zaboravio da je francuska nacija sačinjena od 66 miliona žrtava epidemije, ekonomske i političke krize. Frustrirani Makron nije mogao da prihvati da su francuski građani postali svesni u kojoj meri je državni aparat u stanju raspadanja, dok je sistem donošenja političkih odluka u potpunosti iščašen.

Tokom krize koja još uvek traje, odluke Makronove vlade bile su i ostale nerazumljive, sitničave, birokratske, autoritativne i proganjajuće. Nedostatak bilo kakve efikasnosti Makron je pokušao da prikrije jačanjem samodržačke vlasti.

Svakih dva minuta jedna osoba u svetu se zarazi leprom, ali političari i industrijalci su nezainteresovani za iskorenjivanje ove bolesti

Gledajte koronu, ali ne i ostalo

Psihoza koju su, na osnovu nepotpunih analiza naučnika i lekara, u društvo uveli političari, a podržali mediji, iznedrila je masovne karantine u skoro svim zemljama. Zemlje koje su se odlučile na gvozdene karantine, imale su najviše mrtvih (Španija, Italija, Francuska Belgija, Velika Britanija), dok su zemlje koje su masovno testirale i izolovale samo bolesne, imale manje žrtava (Tajvan, Koreja, Hong-Kong).
I dok su svi pričali samo o virusu korone, zaboravljali su da u Kini zagađenje vazduha ubije oko dva miliona građana godišnje. Slično je i u Indiji. Potom, od lepre svake godine oboli oko 200 hiljada ljudi, a od malarije umre godišnje oko 500 hiljada osoba. Od zaraza disajnih puteva (van korona virusa), godišnje umre u svetu oko 2,5 miliona. Oko 600 hiljada umre od gripa, od tuberkuloza oko million, koliko bude i samoubistva u svetu.

Iako su sve ove bolesti vrlo opasne, one ne zaustavljaju svet, ne teraju planetu u karantin, ne obezbedjuju hiljade milijardi evra pomoći industriji, niti posebna naučna i medicinska istraživanja. Zahvaljujući manipulativnim političarima, industrijalcima željnim novca i globalizovanim medijima, nastao je pakleni triptih: medijatizacija – emocije – mimetizam kojim se vrlo uspešno manipulišu čitave nacije i uskraćuju ljudske i građanske slobode na svim meridijanima.