Vakcine i politika: Ukrajina neće rusku, iran američku, Srbija uzima sve!
Srbija je, prema češkom portalu, zasad jedina evropska zemlja koja je kupila i koristi kinesku vakcinu protiv kovida-19
(ilustracija, Sinofarm vakcina kineskog proizvođača, kojom je dosad već vakcinisano više stotina hiljada stanovnika Srbije)
Pod ovim naslovom, ugledni češki portal Aktualne.cz piše danas da je "Srbija kupila i dobila ovog meseca milion doza kineske vakcine, četvrt miliona ruske i nekoliko desetina hiljada vakcine Fajzer. Nije član Evropske unije, ne upravlja se ni uputstvima Evropske agencije za lekove. A prva isporuka kineske vakcine stigla je u Beograd još 16. januara!".
Kineska vakcina, među evropskim zemljama, samo u Srbiji
U tom kontekstu portal dodaje da su "kineske firme investirale u proteklih nekoliko godina više milijardi dolara u srpsku infrastrukturu i energetiku. A lane u proleće u srpskim gradovima pojavili su se i bilbordovi sa porukama "Hvala brate Si". Na taj način izražavana je zahvalnost kineskom predsedniku Si Đinpingu... Srbija je, prema ovom portalu, zasad jedina evropska zemlja koja je kupila i koristi kinesku vakcinu protiv kovida-19.
Ugledni balkanista Ondržeja Žile (Ondrej Žyla) izjavio je za portal ovim povodom da je "način na koji su Srbi dočekali i zahvalili isporuke zdravstvenog materijala ´izuzetan´". Predsednik Vučić nastoji da vodi politiku saradnje sa svim stranama ali je od izbegličke krize 2015. izvesno da je Beograd odstupio od prethodne orijentacije na EU. Pre tri godine Kina i Srbija su zaključile sporazum o međusobnom ukidanju viza, a broj kineskih investicija u Srbiju naglo raste poslednjih godina". No, Žila dodaje da to u u znatnoj meri važi i za druge bivše jugoslovenske republike...
Kineskim vakcinama daje prednost i Turska, koja je već kupila čak 6,5 miliona doza. U vanrednom stanju u kojem je Brazil zbog epidemije koronavirusa i ova, inače, najveća zemlja Južne Amerike, se obratila Kini za vakcine, mada je predsednik Žair (Jair) Bolsonaro već dugo iskazivao kritičke nazore prema Kini. Sada je na Tviteru Kini čak i toplo zahvalio. Štaviše, Brazil, u kome je dosad od koronavirusa umrlo preko 217 hiljada ljudi (najviše na svetu posle SAD) s Kinom je potpisao i ugovor prema kome će firma Butantan u Sao Paolu proizvoditi licencno kinesku vakcinu!
Sputnjik V u Južnoj Americi i Aziji
Rusku vakcinu Sputnjik – V već primenjuje susedna Argentina, a njeno korišćenje su već odobrili, na primer, i Meksiko i Venecuela. Tu vakcinu su odobrili i naručili Malezija i Pakistan, kao i Mađarska (to je zasad jedina članica EU koja je to učinila).
Portal piše zatim da je Sputnjik V iz političkih razloga neprihvatljiv za Ukrajinu koja se od 2014, nalazi u neobjavjenom ratu s proruskim pobunjenicima na istoku zemlje. Neki političari su se zauzeli za rusku vakcinu ali uzalud.
"Rusku vakcinu nećemo nabavljati. Moskva bi to iskoristila za jačanje svog uticaja i destabilizaciju Ukrajine", izjavila je ukrajinska premijerka Olga Stafenišina. Kijev računa, ipak, na isporuke kineske vakcine, a kupila je i prvih 20 hiljada doza Fajzera.
Iran, kao što se moglo očekivati, odbija vakcine američkih i britanskih firmi. Ne veruje u njih jer dolaze iz neprijateljskih zemalja... Njih je zabranio i to objavio u govoru iranski vodja Ali Hamnei, a usput i okrivio SAD i V. Britaniju da nastoje da prošire epidemiju na celi svet. Teheran je usvojio za upotrebu rusku vakcinu Sputnjik-V, ali je kupio i vakcinu firme AstraZeneka (Zeneca) koja ima sedište u Britaniji i sarađuje sa Oksfordskim univerzitetom. Problem je rešen tako što su Iranci proglasili AstraZeneku za švedsku firmu (ona je, naime, nastala 1999. spajanjem švedske kompanije Astra B i britanske Zeneka grup).
