PRIZNAVANJE KOSOVA – USLOV ZA ČLANSTVO U EU
Pozadina obećanja o ubrzanoj evropskoj integraciji Srbije je, za sve sagovornike ovog izveštača u evropskim institucijama, priznavanje Kosova - u perspektivi...
Posle najnovijeg neuspeha pregovora o statusu, Evropska Unija računa da će i bez rezolucije UN moći da nadje pravnu osnovu za svoju predstojeću misiju na Kosovu čime bi otpočela primena Ahtisarijevog plana o nezavisnosti pod nadzorom. U slučaju da Kosovo postane nezavisna država kako to predvidja plan "Ahtisari", priznanje nezavisnosti Kosova postaće uslov za prijem Srbije u Evropsku Uniju. Srbija će se zapravo naći u položaju sličnom onom u kome se danas nalazi Turska: da bi bila primljena u EU, Ankara će morati da prizna Kipar (članicu EU).
Priznanje nezavisnosti Kosova niko nikada nije pomenuo izričito, govoreći o evropskoj perspektivi Srbije. Za sve sagovornike ovog izveštača u evropskim institucijama, priznavanje Kosova u perspektivi je nešto evidentno, što se podrazumeva "ali, prosto nije trenutak da se o tome govori". Razlog je jednostavan: prema pravilima EU, svaka zemlja, pa i Srbija, pre prijema mora da reši sve probleme sa susednim državama i da sa njima neguje odlične odnose. Takodje, svaka nova članica pre prijema mora da prizna sve države koje su već u sastavu EU.
Ima dana za priznavanje
"Sada nije najbolji trenutak da se o tome govori", rekao nam je izvor blizak kabinetu Havijera Solane, dodavši u diplomatskom stilu da je "tačno da sve zemlje pre prijema u EU treba da imaju rešeno pitanje granica i odnosa sa susedima". Najavljene sankcije Beograda protiv onih koji eventualno priznaju Kosovo imale bi za posledicu, pre svega, blokadu prijema Srbije u Evropsku Uniju.
"Naravno da vam to niko danas neće izričito reći i naravno da ćete priznati Kosovo iako vam to sada izgleda nezamislivo. Pa setite se kada ste priznali Sloveniju, koliko ste dugo čekali! Sa Kosovom će to ići brže – to je pre svega u interesu Srbije", rekao je ovom izveštaču Jelko Kacin, slovenački poslanik u Evropskom Parlamentu i izvestilac za Srbiju.
Prvo novac i vize pa pristanak
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić nedavno je izjavio da će Srbija do kraja sledeće godine postati kandidatkinja za članstvo, a do 2014. i članica Evropske Unije. Kako u Briselu, tako i u Beogradu, računa se da će 2014. godine raspoloženje u javnosti Srbije za priznanje nezavisnosti Kosova biti drugačije nego danas. Dotle bi u Srbiju trebalo da udje novac koji se "ubrizgava" zemljama kandidatima iz fondova Evropske Unije sve dok kao članice EU ne stabilizuju svoje ekonomije kao što su to pokazali spektakularni slučajevi nekada siromašne Irske, pa i Španije. To podrazumeva pokretanje ekonomije, strane investicije i liberalniji vizni režim koji bi gradjanima Srbije omogućio da putuju u EU bez velikih prepreka kao danas.
Po ovoj logici priznavanje Kosova prošlo bi lakše uoči prijema u EU koji bi za Srbiju značio "ponovni ulazak u zajedništvo sa Kosovom", kako je to ovih dana objasnio Dmitrij Rupel, slovenački ministar diplomatije. Iako u njegovoj izjavi ima nesumnjivo i političkog predumišljaja, činjenica je da se sve države, ulazeći u EU, odriču dobrog dela svog suvereniteta, prenoseći ga na Brisel. Dovoljno je reći da 80 odsto zakona koji važe u državama EU izglasavaju poslanici u Evropskom parlamentu, a ne u nacionalnim parlamentima.
