PREKO SRBIJE TRANSPORT GASA U EVROPU
Potpisivanje sporazuma otvara novu etapu u saradnji dve zemlje i simbolizuje prelazak na nivo strateškog partnerstva u energetskoj sferi
“Danas smo svi mi postali svedoci i učesnici otvaranja nove važne stranice u rusko-srpskim odnosima. Upravo su potpisani sporazumi između vlada naših zemalja o saradnji u sektorima nafte i gasa, kao i protokol o osnovnim uslovima kupovine 51 procenta Naftne industrije Srbije od strane Gasproma”, rekao je ruski predsednik Putin po okončanju rusko-srpskih pregovora na najvišem nivou.
Zajednička pres konferencija u Kremlju (foto: Novosti)
Svečanom činu potpisivanja u Kremlju prisustvovali su, sa ruske strane, pored poredsednika Putina i prvog zamenika premijera Dimitrija Medvedeva, i ministri: spoljnih poslova Sergej Lavrov, industrije i energetike Viktor Hristenko, za vanredne situacije Sergej Šojgu, predsednik "Gasproma“ Aleksej Miler, i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev, a sa srpske, pored predsednika Tadića i premijera Koštunice, ministri Velimir Ilić, Aleksandar Popović i Vuk Jeremić, član ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović i ambasador Srbije u RF Stanimir Vukićević.
Energetska bezbednost Srbije
”Potpisana dokumenta imaju principijalni značaj za dalje produbljivanje bilateralne saradnje. U suštini, Srbija je postala jedan od cenralnih, tranzitnih čvorova za transportovanje ruskih energenata u Evropu. To će omogućiti suštinsko učvršćivanje energetske bezbednosti ne samo Srbije, već celog regiona”, istakao je ruski predsednik.
Crveni trg, juče: U petak ujutro počeo je da pada sneg u Moskvi (foto: Fonet)
Tako su okončani pregovori koji su trajali pune tri godine i koji su u poslednje vreme izazvali veliku pažnju građana Srbije. Kako Balkanmagazin saznaje, završna faza pregovora bila je veom naporna - razgovaralo se u Moskvi, usaglašavana je svaka reč, tačka i zarez. Stranica i po sporazuma usaglašavana je punih šest sati, da bi se potom ispostavilo da to nije ono što su pregovarači hteli, pa se krenulo ispočetka... U svakom slučaju, tvrde obe strane, potpisivanje sporazuma otvara novu etapu u saradnji dve zemlje, simbolizuje prelazak na nivo strateškog partnerstva u energetskoj sferi.
Izgradnja gasovoda “Južni tok”, dugačkog 400 kilometara, kapaciteta najmanje 10 milijardi kubnih metara (što daleko prevazilazi sadašnje potrebe Srbije), može početi 2008. ili 2009. godine, a tranzit gasa kroz gasovod - 2013. Ukupna vrednost projekta ocenjuje se na više od 10 milijardi dolara. Planira se i izgradnja velikog skladišta gasa u Banatskom dvoru koji bi imao kapacitet od 300 miliona kubnih metara.
Ugovor je potpisan na trideset godina, a posle toga će se automatski produžavati ukoliko neka od potpisnica ne bude želela da ga raskine.
Korist za Tadića i Putina
Poseta srpske delegacije na najvišem nivou izazvala je veliku pažnju ruskih medija. Svi oni ocenjuju da je reč o događaju od izuzetne važnosti za obe strane - za srpskog predsednika Tadića koji je na upravo završenim izborima dobio za oko 4 procenata manje glasova od radikala Nikolića i ide u drugi krug, poseta Rusiji može značiti podizanje imidža pred onim glasačima koji ga smatraju prozapadnim političarem. I bez obzira na to što Kremlj nije zvanično nikoga podržao i ne želi da se meša u unutrašnje stvari Srbije, činjenica da se u ovom trenutku Putin sreo upravo s njim i potpisao tako važan dokument, sama po sebi mnogo znači.
(foto: Fonet)
S druge strane, Moskva je ovim postupkom rešila za sebe veoma važan zadatak - pored kupovine NIS-a koja ima ekonomski začaj, za Rusiju je od strateške važnosti prolazak "Južnog toka" kroz Srbiju jer se time gotovo obesmišljava ideja zapadnih zemalja da izgradi gasovod “Nabuko” i tako “diversifikuje” snabdevanje gasom. Rezultat toga je da će se Evropa snabdevati ruskim gasom, a Srbija će biti jedan od najvećih tranzitnih cenatara.
Ruska podrška Srbiji
Iako je potpisivanje energetskih ugovora bilo neposredni povod za posetu visoke srpske delegacije, centralna tema razgovora bili su bilateralni odnosi i u okviru toga rešavanje problema Kosova i Metohije. Vladimir Putin je još jednom potvrdio da “narod Srbije ima u Rusiji pouzdanog prijatelja i partnera” i da je Rusija kategorično protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. "To nosi u sebi ozbiljnu štetu za ceo sistem međunarodnog prava, kao i egativne posledice za Balkan, za svet i za stabilnost drugih regiona", rekao je Putin dodavši da se ipak u poslednje vreme uočava da stav Rusije dobija podršku među onim političarima u Evropi, koji pokazuju političku hrabrost i nezavisnost i, u najboljim evropskim tradicijama, šire principe demokratije i pravednosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica su u rečima zahvalnosti predsedniku Putinu istakli da bi bez ruske podrške kapacitet Srbije u odbrani legitimnih interesa i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohoji, bio mnogo manji.
Grafit u Beogradu (foto: Fonet)
Predsednik Tadić dodao je da Srbija “nikada neće odustati od svog legitimnog prava na Kosovo i Metohiju i odbrane teritorijalnog integriteta politikom mira, diplomatskm politikom, politikom sporazumevanja", a premijer Koštunica da “braneći Kosovo u sastavu Srbije, Rusija i Srbija samo brane temelje međunarodnog prava i poretka, sigurnost, stabilnost i mir u njemu”. On je naglasio da je za Srbiju od izuzetnog značaja "principijelna i bratska podrška Rusije", ali da postoje i zemlje koje se zalažu za nepoštovanje međunarodnog prava.
"U ovom trenutku Srbiji preti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i podrška, odnosno priznanje takve nezakonite, lažne države na teritoriji Srbije. U tom pogledu je posebno opasan čin na koji se sprema EU, a to je da pošalje svoju civilnu misiju na Kosovo, što je direktno kršenje Rezolucije 1244 SB UN", upozorio je premijer, dok je predsednik Tadić izjavio da će svaka, pa i mirotvoračka misija koja dođe na Kosovo bez mandata UN smatrati nezakonitom.
