PREKID SARADNJE RUSIJA - NATO

Na sastanku Rusija – NATO na nivou ministara inostranih poslova u Briselu, američka delegacija blokirala je prihvatanje celukupnog programa saradnje između Rusije i alijanse za 2008. godinu. Program je predviđao zajedničke akcije u borbi protiv terorizma, narkotrafika, tehnogenih katastrofa kao i saradnju u neširenju oružja za masovno uništavanje.

O veoma visokom stepenu razlika između Rusije i NATO svedoči i činjenica da u petak, posle susreta, nije bilo nikakvog zajedničkog saopštenja. Javnosti je prezentiran samo izveštaj o saradnji u protekloj godini.

Dogovor samo za jednu stranu

Po povratku u Moskvu, Sergej Lavrov je objasnio novinarima da je američka strana “u obliku ultimatuma” insistirala da se u program saradnje za 2008. godinu unese kaluzula da “svi članovi Saveta moraju da nastave da poštuju DOVSE”. To protivureči zakonu koji je potpisao predsednik Rusije o zaustavljanju ispunjavanja obaveza iz DOVSE (Dogovor o smanjenju konvencionalnog naoružanja).

“Mi prosto nismo to mogli da prihvatimo. Zato je američka delegacija, na moje ogromno sažaljenje, blokirala prihvatanje celog programa saradnje”, rekao je Lavrov.

Govoreći o moratorijumu na učešće Rusije u DOVSE, ministar je istakao da zvaničnim izlaskom RF iz dogovora taj dogovor neće prestati da postoji. Naprotiv, “Moskva je spremna na nastavak pregovora, ali pod drugim uslovima na kojima ćemo insistirati”, rekao je Lavrov

Kao što je poznato, 30. novembra Vladimir Putin je potpisao zakon po kome “Rusija uvodi moratorijum na dogovor o konvencionalnom naoružanju u Evropi”. Duma je taj zakon prihvatila 7. a Savet federacije 16. novembra. Moratorijum stupa na snagu u noći između 11. i 12. decembra. To je učinjeno zato što su sporazum ratifikovale samo četiri zemlje (od 30 koje su ga potpisale) – Rusija, Belorusija, Kazahstan i Ukrajina. Zapadne zemlje ne samo da nisu ispunjavale svoje obaveze o smanjenju konvencionalnog naoružanja nego su i povećavale svoje potencijale u blizini ruskih granica.

Sakrivena dubina sukoba

O nameri da Rusija prestane da poštuje obaveze iz DOVSE Putin je obavestio zapadne partnere i javnost pola godine pre nego što je to učinio. Bio je to rok koji im je dao da ratifikuju i počnu da poštuju potpisani sporazum. Za to vreme, ni jedna od potpisnica nije ga ratifikovala.

“U raznim varijantama mi smo slušali da namere nisu usmerene protiv Rusije. Ali ovde nisu važne namere već potencijali. A potencijali rastu i to ne u našu korist”, istakao je ruski predsednik objašanjavajući odluku o moratorijumu.

Rusija ne isključuje da će se vratiti ispunjavanju prihvaćenih obaveza ako partneri sa zapada ratifikuju i počnu da ispunjavaju sporazum.

Državni sekretar Kondoliza Rajs naglasila je da SAD smatraju DOVSE ključnim elementom bezbednosti Evrope i istakla da je na zasedanju vođen “veoma dobar dijalog – sve strane su izrazile spremnost na aktivne pregovore za rešavanje problema DOVSE”. Ona smatra da je veoma važno što skorije aktiviranje adaptiranog DOVSE utvrđenog na samitu Rusija - NATO 1999. godine u Istanbulu.

Iako su se i Moskva i Vašington potrudili da pred medijima ne pokažu nezadovoljstvo i objašnjavali da “razlike ne ometaju dalji dijalog”, može se slobodno reći da je zasedanje Saveta Rusija - NATO na nivou ministara inostranih poslova, završeno gotovo senzacijom - prvi put od početka rada Saveta sagovornici nisu uspeli ni o čemu da se dogovore.

Bez ikakvog sporazuma

Čitav sastanak pretvorio se u razjašnjavanje odnosa između Moskve i Vašingtona ali bez ikakvih rezultata - ministri nisu uspeli da postignu kompromis ni o jednom spornom pitanju, uključujući Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, postavljanje američke protivraketne odbrane (PRO) u Istočnoj Evropi kao i problem Kosova.

Govoreći o američkom planu za postavljanje elemenata protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, Lavrov je potvrdio da činjenica da SAD ne uzimaju u obzir zabrinutost Rusije zbog tog projekta može negativno da se odrazi na dijalog Rusija NATO.

Ministar inostranih poslova Češke Karel Švarcenberg izjavio je da češka vlada u potpunosti podržava postavljanje američke radiolokacione stanice na svojoj teritoriji. Prema njegovom mišljenju, Evropi je neophodan takav protivraketni štit zato što je tehnologija proizvodnje oružja za masovno uništavanje postala dostupna svima i više ne pripada samo najvećim državama.

Iako je rukovodstvo NATO-a u više navrata izjavljivalo da se pitanje određivanja statusa Kosova nalazi izvan kompetencija alijanse, oko toga je vođena veoma žustra diskusija. Sergej Lavrov je veoma oštro upozorio i Evropu i SAD da budućnost Kosova može biti određena samo na nivou Saveta bezbednosti i to samo ako se sa tim slože i Beograd i Priština.

Na putu ka novom hladnom ratu

"Oni koji misle da prema međunarodnom pravu, Ustavu Ujedinjenih nacija, Helsinškoj povelji, mogu da se odnose onako kako im padne na pamet, moraju još jednom dobro da razmisle pre nego što stanu na veoma klizav put koji može dovesti do veoma nepredvidivih posledica i koji neće doprineti stabilnosti Evrope”, rekao je Lavrov. On je još jednom pozvao sve koji javno govore da nezavisnost Kosova nema alternativu, da ne blokiraju pregovore već da daju stranama mogućnost da nađu pozicije koje su prihvatljive za obe strane.

Stav Rusije da Kosovo nije nikakav izuzetak i da će eventualno ocepljenje biti presedan, Lavrov je još jednom obrazložio rečima: “Sasvim je sigurno da će to kako će biti regulisana kosovska kriza biti presedan – i ne zato što mi to kažemo niti zato što naši zapadni partneri kažu da neće biti presedana, već prosto zato što će se to dogoditi”.

Iako i Rusija i SAD, kao i NATO i Evropa, negiraju da se svet kreće ka novom hladnom ratu, ovakvi događaji ih prilično demantuju. O tome je na sastanku u Briselu govorio i nemački ministar inostranih poslova Valter Štajnmajer, naglasivši da prestanak delovanja međunarodnih sporazuma o kontroli naoružanja “može samo da u značajnoj meri oslabi bezbednost Evrope”.

Ali, sporazum nije blokirala Evropa nego Amerika. A ona je daleko i nestabilnost u Evropi uglavnom joj donosi korist. Zato je Štajnmajerova zabrinutost da će se Rusija i Zapad vratiti u stadijum kad je “saradnja nemoguća” sasvim na mestu.