Raste gnev u Francuskoj zbog epidemiološke politike vlade: Svima je dosta svega

Nataša Jokić, Strazbur

Mali preduzetnici propadaju, supermarketi profitiraju, siromaštvo eksplodiralo
(Lion, 16.11.2020 - Nedelju dana posle prvih demonstracija ispred prefekture, trgovci, ugostitelji, hotelijeri i menadžeri noćnih klubova ponovo su se oglušili o pravila zatvaranja da bi se sastali na trgu Bellecour ovog ponedeljka popodne. Prema policiji, bilo ih je 1.300 i okupili su se na najvećem trgu u Lionu u znak protesta protiv mera preduzetih u okviru kampanje „zaključavanja“ njihovih firmi, noseći transparente sa natpisima "Pustite nas da radimo!!" - izvor, https://www.lyonmag.com/)

U Lionu su juče protestovali mali privrednici odeveni u crno noseći simbilično crne mrtvačke sanduke.

Sve je crno za ove ljude koji, po mnogima, čine najvredniji deo francuskog društva – one koji ne traže ništa od države, nezavisno posluju i bore se da žive od svog napora.

fra-lion-prot-2-s

Demonstracija trgovaca koji zahtevaju ponovno otvaranje prodavnica, u Lionu, 16. novembra 2020, noseći parole "Otvoriti ili umreti", "Ubilačka trgovina", "Pustite nas da radimo"...(izvor - https://www.lexpress.fr/)

Prinuđeni na supermarkete

Politika francuske vlade osudila ih je na propast: sve male radnje zatvorene su od kraja oktobra, ali su zato otvoreni supermarketi.

Ako hoćete, recimo, da kupite igračke za dolazeće božićne i novogodišnje praznike, ne možete to da učinite u specijalizovanoj prodavnici u vašem kvartu. Primorani ste zato da uđete u gradski prevoz ili u automobil i da odete u supermarket koji se obično nalazi na gradskoj periferiji.

Susedna Nemačka, na primer, uradila je sasvim suprotno.

Niko ne može da shvati kakvom se logikom rukovodila francuska vlada zatvorivši male porodične radnje, orjentišući kupce ka velikim trgovinskim lancima supermarketa.

Vladini predstavnici ponavljaju da je odvojeno 6 milijardi za male preduzetnike i za preduzeća sa do 50 zaposlenih: svi koji moraju da zatvore vrata dobijaju pola plate od države koja će pokriti i njihove režijske troškove itd.

Situacija na terenu je katastrofalna. Prvo, od 30 milijardi evra u paketu za pomoć privredi, trećina je otišla velikim preduzećima kojima pomoć nije ni potrebna. Ostatak od oko 20 milijardi evra rasporedjuje se malim i srednjim preduzećima.

Dovoljno je, međutim, čuti one koji demonstriraju na ulicama svih većih francuskih gradova i svedoče da im se za sada nagomilavaju samo dugovi, da pomoć još nisu dobili i da se plaše da će morati da stave ključ u bravu svojih radnji.

Zahtevi i obećanja

Vlasti su obećavale da će, “ukoliko epidemija počne da opada” - male trgovačke radnje biti otvorene 1. decembra. To, međutim, nije dovoljno malim poslodavcima koji su se odjednom našli u položaju da žive od državne pomoći.

Predsednik Federacije prodavaca Jean-Sébastien Veilleux, objasnio je juče na jednoj improvizovanoj uličnoj konferenciji za novinare, da je najvažnije da prodavnice budu otvorene idućeg vikenda 27. novembra jer bi mali trgovci i preduzetnici tako uhvatili “Black Friday” – dan kada kupci nagrnu u radnje zbog sniženja uoči Božića.

Na adresu predsednika Republike, isti zahtev uputilo je osam udruženja trgovaca iz malih i srednjih gradova.

Mali preduzetnici postavljaju i pitanje zašto ih ne podržavaju osiguravajuća društva, šta je sa pokrivanjem režijskih troškova, zašto zakonom garantovani dani godišnjeg odmora nisu pokriveni programom za pomoć…

Juče je bio treći ponedeljak za redom kako mali preduzetnici, zabrinuti za svoj posao i svoje porodice, dolaze da demonstriraju na ulicama Liona. Među njima su bili i zaposleni u hotelijerskoj industriji i turizmu. Uputili su se ka prefekturi – simbolu državne vlasti sa sloganom “Hoćemo da radimo”.
Pred kamerama francuskog javnog tv-servisa govorio je Kristian Tetdoa, poznati kuvar i vlasnik restorana sa 170 zaposlenih.

„Doći će skoro trenutak kada će ovo sve postati zaista zabrinjavajuće jer banke više neće hteti da nas podržavaju i odbiće da nam daju kredite jer poslujemo sa prevelikim gubitkom.“

Humanitarni obroci i epidemija za siromašne

Mnogi mikro-preduzetnici već su dospeli u takvu situaciju. Vlasnici radnje za tetoviranje, Kristof Friker i njegova supruga iz mesta Nefšatel an Bre, ispričali su reporterima javnog tv-servisa France2 kako su bili da se prijave na listu za podelu humanitarnih obroka u humanitarnim restoranima. Prvi karantin su nekako izdržali sa podrškom države, ali ovaj drugi – nisu mogli. Morali su da biraju - ili će ući u dugove za koje ne mogu da znaju da li će ih vratiti ili će tražiti pomoć u solidarnim restoranima. 

Asocijacija Katolička pomoć objavila je ovih dana procenu da u Francuskoj siromašno živi oko deset miliona ljudi (od oko 67 miliona stanovnika). Siromašnim se u Francuskoj smatraju ljudi koji primaju manje od 1.063 evra mesečno, dok oni koji žive u bedi dobijaju manje od 500 evra mesečno. Ovaj deo stanovništva dobija pomoć za plaćanje stanarine, pravo na besplatno lečenje i pokrivanje svih lekarskih troškova.

Sociolozi kažu da su i pre epidemije razlike između bogatih i siromašnih bile velike, ali da su sada postale dramatične. Ovih dana objavljena je komparativna statistika koja govori sama za sebe: 1985. godine u Francuskoj je podeljeno osam i po miliona besplatnih obroka, a ove godine ih je podeljeno 140 miliona.

U asocijaciji Katolička pomoć kažu da se broj siromašnih i gladnih povećao. Više je onih koji dolaze po besplatne obroke, po hranu iz sepermarketa kojoj uskoro ističe rok trajanja, po odeću.

Sve velike zapadno-evropske zemlje odvojile su kolosalne sume kako bi u vanrednoj situaciji pomogle najugroženijima.

U normalnim okolnostima, zemlje EU u proseku izdvajaju 28 odsto od ukupnog društvenog proizvoda za socijalna davanja. Francuska je zemlja koja u skladu sa svojom tradicionalnom socijalnom politikom izdvaja 34 odsto ukupnog društvenog proizvoda. Sporenja su brojna, da li se ovaj novac upotrebljava na najbolji način.

Prošle nedelje objavljen je poražavajući rezultat višemesečne studije jedne zdravstvene agencije: u pariskoj oblasti znatno je više zaraženih korona virusom i preminulih u departmanima u kojima je koncentrisano siromašno stanovništvo.

Dr Lik Gino, direktor javnog zdravlja za parisku oblast izjavio je da je iznenađen tako velikom razlikom u statistikama između teritorije u kojoj su nastanjeni imućniji građani i one gde žive siromašni.

Predsednici opština p građanima „van Republike“

Stotinak predsednika francuskih opština potpisalo je poziv pedsedniku Emanuelu Makronu da hitno preduzme mere protiv rasta siromaštva. Oni upozoravaju da je situacija dramatična i da bi zbog posledica osiromašivanja prigradski kvartovi u kojima je koncentrisana sirotinja - mogli da se nađu „van Republike“ u smislu da zakoni Republike ne mogu u njima da se primenjuju.

Gradonačelnici prave aluziju na nedavni predsednikov govor o separatizmima u kome je jedino bilo reči o islamizmu, a nije pomenut separatizam ultra-bogatih koji ne plaćaju poreze kao da su iznad zakona Republike i uz pomoć „pravničkih podešavanja“ i blagonaklonost države iznose iz zemlje bar oko 80 milijardi evra godišnje – prema procenama NVO Oksfam.

Predsednici opština znaju o čemu govore. U prigradskim „kvartovima“ više od desetak gradova Francuske svaku noć odjekuju pucnji iz „topova“ za vatromet i petarde. Policajaca nema dovoljno, niti mogu da uvedu red. Svaki dan bude povređeno oko 20 pripadnika snaga reda.

U isto vreme, građani za svaku sitnicu i svaki izlazak iz kuće moraju da pišu i potpisuju potvrde na pâpiru ili u mobilnom telefonu. Ujutru ustanete i za odlazak u pekaru pišete potvrdu – zaokružite „odlazak po neophodne namirnice“. Zatim vodite decu u školu ili obdanište. Nova potvrda – zaokružite „odvođenje dece u školu“. Zatim svraćate kod bake koja je u dubokim godinama – zaokružite „poseta osobi u teškoćama“. Konačno, odlazite na posao – zaokružite „odlazak na posao“. Ukoliko nemate potvrdu, može da vas zaustavi policajac (onaj koji ne može ni da uđe u kvartove pod noćnim vatrometom) i naplati vam kaznu od 135 evra.

Jednom rečju – Apsurdistan – kako je nedavno Francusku nazvao ovdašnji dopisnik jednog nemačkog lista. 

Bivši šef generalštaba, penzionisani general Devilie, sinoć je govorio u daleko dramatičnijem tonu.

„Mi smo na ivici građanskog rata“, rekao je on, govoreći u studiju tv-stanice LCI.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...