Zapadni mediji: I posle Trampa – trampizam

priredila Nataša Jokić, Strazbur

Ne treba zaboraviti: Džo Bajden je veteran američkog establišmenta u kome je proveo 40 godina. Glasao je za Reganove poreske reforme, za rat u Iraku i za patriot act koji je dao pokriće za bespravna hapšenja
(ilustracija, Džo Bajden i Donald Tramp)

U opštoj euforiji povodom američkih izbora, u zapadnim medijima čula su se i upozorenja da možda nije najpametnije idealizovati novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena, da njegov mandat neće moći da poništi četvorogodišnii Trampov zaokret “America first”, da se geopolitička slika sveta u međuvremenu izmenila...

Osim toga ne treba zaboraviti da Džo Bajden nema mnogo šanse da bude – “poetično” rečeno -  zora koja sviće posle trampističkog mraka. Stvarnost je prilično prozaična: Džo Bajden je veteran američkog establišmenta u kome je proveo 40 godina. Glasao je za Reganove poreske reforme, za rat u Iraku (podsećamo – i u Jugoslaviji, prim. red.). Bajden je glasao i za patriot act kojim je dato pokriće za bespravna hapšenja posle atentata 11. septembra 2001, za tajne letove i zatvore CIA koji su transportovali ljude lišene slobode bez optužnice, bez dokaza, bez advokata, bez prava na sudski proces.

Drugima rečima, ne treba imati iluzije: i posle Trampa – biće trampizam.

ameri-pristalice-bajden

Publika na Tajms skveru u Njujorku, SAD, 7. novembra 2020. - reaguje dok gledaju govor demokratskog kandidata za predsednika SAD-a Džoa Bajdena pošto su novinski mediji objavili da je pobedio na američkim predsedničkim izborima 2020. godine  (France.24.com)

„Umorna demokratija“

Komentator belgijske države televizije RTBF upozorava da “veliku grešku” čine oni koji sa visine gledaju na Trampa i njegove glasače kojih ima preko 70 miliona.

„Populistički glasovi su brojni, oni koriste priliku jer je naša demokratija umorna…“, piše on i dodaje: „U jednoj kniizi objavljenoj letos - Authoritarian Nightmare, profesor psihologije Bob Altemejr i John W. Dean, bivši saradnik predsednika Regana, proučavali su naklonost američkih birača autoritarnom tipu vladavine. Zaključak je jednostavan: što više raste podrška Trampu, veća je i naklonost autoritarnom tipu režima. U našoj blizini – u Francuskoj – pre dve godine jedno istraživanje javnog mnenja pokazalo je da je 41 ispitanika naklonjena autoritarnoj političkoj vlasti.“

„Neka se osveste oni koji misle da je Donald Tramp istorijska slučajnost. Njegova politička ideologija je još prisutna i biće potrebno da se dogodi čudo da bi ona nestala u narednim godinama.“

Nedostatak poverenja u establišment

U istom, upozoravajućem tonu, francuski državni radio Radio France Inter objavljuje analizu „Trampizam nije mrtav“:

„Na stranu demagogija, vulgarnost i laži, postoje suštinske odlike „trampizma“ koje nisu nestale niti će nestati: Kriza identiteta belih Amerikanaca koji se osećaju ugorženi, revolt u odnosu na globalizaciju koja proizvodi velike socijalne i ekonomske razlike, nedostatak poverenja u establišment čije je oličenje upravo Džo Bajden.“

„Trampizam je nešto što prevazilazi Trampovu ličnost i tu je upravo suštinska teškoća koju imamo sa njim već četiri godine. On je ličnost koja razjedinjuje ljude, toliko karikaturalna na trenutke, toliko strana našim političkim običajima da gubimo iz vida da je 2016. godine upravo on imao intuiciju da treba da postane otelotvorenje američkog gneva. Njegovi rezultati su pokazali da ga nije oborilo ni katastrofalno rukovođenje epidemijom, ni ekonomska i društvena kriza…“, kaže komentator Radio France Inter i zaključuje da „taj trampizam posle Trampa“ odjekuje u Evropi i dalje preko populističkih pokreta i „liberalnih iskušenja“.  

„Amerika prvo“

Pariski dnevnik Libération donosi autorski tekst dvojice univerzitetskih profesora (Charles Thibout i Béligh Nabli) pod naslovom „Trampizam će preživeti na međunarodnoj sceni“.

„Ne samo da nacionalizam ima vetar u leđa na međunarodnoj sceni (od Rusije preko Turske i Izraela pa do Mađarske, već ni Džo Bajden nije spreman da porekne slogan koji je diktirao spoljnu politiku Trampove administracije: America First. Taj kontinuitet upisan je na dug rok“, pišu analitičari Libération-a. Po njima „pobeda Džoa Bajdena doneće zahlađenje u bilateralnim odnosima sa Rusijom, izvesno smirenje u transatlantskim odnosima sa Evropom i ponovnu integraciju SAD u niz međuvladinih organizacija kao STP (Svetska trgovinska organizacija) ili Ugovor iz Pariza o borbi protiv klimatskog otopljavanja“.

Da li ovo najavljuje povratak multilateralizma?

„To nimalo nije izvesno… Protekcionizam i izolacionizam, dve linije-vodilje Trampove administracije nisu spremne da budu izbrisane iz američkog diplomatskog kalendara. Naprotiv, o njima skoro da postoji konsenzus na američkoj političkoj sceni“, smatraju autori analize objavljene u pariskom Libération-u.

Oni smatraju da će  Džo Bajden ići stopama svojih prethodnika Baraka Obame i Donalda Trampa, što znači da će nastaviti da napušta vojnu simboličnu ulogu „svetskog žandarma“ da bi se uspešnije koncentrisao na ekonomsko-tehnološku bitku protiv Kine jer „na tom se planu donosi odluka o tome ko će biti glavna sila sveta u XXI veku“.

Drugim rečima, po ovim francuskim analitičarima, nije reč o prekidu između Trampa i Bajdena već o kontinuitetu. Razlike nisu suštinske već su u nijansama.

Šta bi mogao Bajden?

Američki Wall Street Journal takođe donosi analizu u kojoj zaključuje da je Bajedenov plan za obnovu ekonomije „jedan od najprogresivnijih intervencionističkih planova koji postoji“, ali „samo na papiru“. Za analitičara WST sasvim je izvesno da novi predsednik neće moći da uradi sve što je najavio, ako ništa drugo zato što vrlo verovatno neće imati većinu u Senatu.

Program demokrata predviđa „povećanje poreza za investicije i za preduzeća, takođe, povratak zdravstvenog osiguranja (koje je Obama uveo, a Tramp izmenio), snižavanje cena lekova, „smele planove“ za borbu protiv klimatskog zagrevanja i jačanje uloge sindikata.

„Nacrti zakona koje treba usvojiti da bi ovaj program bio ostvaren možda neće proći u Senatu“, piše WST i zaključuje da će „povećanje budžeta biti manje nego što su to demokrate predložile u Kongresu“.

„Predsednik Bajden moraće da poništi neke odluke Trampove administracije koje nimalo nisu odgovarale nekim preduzećima. Tu su pre svega zategnuti odnosi sa nekim zemljama i pribegavanje uvođenju carinskih taksi i pretnje njihovim uvođenjem“, piše WST

Optimističnije zvuči New York Times po kome optimistički govor Bajdena, u kome se često osvrtao na veru i na američku istoriju, predstavlja prekid sa Trampovom erom.

„Trampizam neće nestati na magičan način. Dobivši novi polet i novi cilj, njegove pristalice će se, skoro izvesno, okupiti u pokret otpora, odlučan da podriva vladu i osporava njen legitimitet“, piše NYT.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...