POPIS POSLE PROGONA SRBA?

Popis je jedan od elementa kojim bi trebalo da bude zapečaćen status nove suverene države na Kosovu. Priština priprema popis u saradnji sa evropskim institucijama još od 2005. godine, a u jednom dokumentu Evropske komisije kaže se da ga treba ostaviti za vreme posle proglašavanja statusa jer su "moguće migracije stanovništva". O svemu ovome zvanični Beograd je uvek ćutao iako se nigde u pravilima o popisivanju domaćinstava i stanovništva ne kaže kako će biti popisani oni koji su sa Kosova silom proterani.

Popis se pominje i u planu Martija Ahtisarija. U poglavlju naslovljenom sa "Osnivanje novih opština" kaže se: "Posle popisa, medjunarodni civilni predstavnik može, ukoliko je to potrebno, da izmeni odrednice o osnivanju novih opština".

Rumunski vojnik Kfora nadzire decu na putu iz škole u Goraždevcu

Planirani progon

Ahtisari nije isključio pomeranja stanovništva na Kosovu jer bi čak i najvećem optimisti bilo teško da isključi mogućnost da do albanskih pritisaka i migracija dodje u oblasti Gnjilana. "Proredjivanje srpskog stanovništva" u toj oblasti Kosova mogao bi za Albance da bude jedan od načina da se izbegne predvidjena decentralizacija - tumači izvor ovog izveštača, neposredno upućen u organizovanje proteklih, probnih i budućeg definitivnog popisa na Kosovu. Konačna mapa decentralizacije, ako do nje i dodje, utvrdjivaće se, dakle i sprovoditi, tek nakon popisa.

Da Evropa nema nikakvih iluzija kada je reč o mogućim novim srpskim seobama, na Kosovu i sa Kosova, govori i nezvanični dokument sa sastanka Eurostata (organa Komisije Evropske Unije) održanog 1. decembra 2006. godine u kome se predlažu četiri moguće opcije po pitanju popisa. Prednost se daje četvrtoj opciji: odlaganju definitivnog popisa stanovništva i domaćinstava na Kosovu za dve do tri godine, sve dok ne bude izvesno da će u popisu svi učestvovati. Zanimljivo je, medjutim, da se iza medjunaslova "treća opcija" navodi sledeća primedba: nema smisla održavati popis pre utvrdjivanja konačnog statusa jer "posle pregovora o statusu" može da dodje do "migracije stanovništva".

Neuspešni ili prerani popisi?

Malo je poznato da je Medjunarodni nadzorni komitet, sastavljen od stručnjaka UN, Evropske Unije (EU) i Saveta Evrope, dva puta već ocenio probne popise na Kosovu kao neuspešne. Prvi pilot-popis bio je održan u decembru 2005. godine u šest opština na Kosovu. Nadzorni komitet ga je ocenio kao neuspešan, naglasivši da uslovi nisu dovoljno dobri naročito kada je reč o čuvanju podataka i očuvanju njihove tajnosti.

Zbog neobučenosti kadrova, nejasnih kriterijuma i nepostojanja elementarnih tehničkih i organizacijskih uslova, Nadzorni komitet je u toku 2006. godine novi probni popis odlagao za april, pa za juni da bi na kraju bio sproveden tek od 30. oktobra do 14. novembra 2006. godine. Taj, drugi po redu, popis je takodje ocenjen neuspešnim. "U tri ogledne opštine - Kamenica, Štrpce i Peć - probni popis su bojkotovali pripadnici srpske zajednice i veći deo pripadnika zajednice Roma", navodi se u nezvaničnom izveštaju Nadzornog komiteta sastavljenog od stručnjaka Evropske Unije (EU), UN i Saveta Evrope u koji smo imali uvid. Iako je ranije požurivala izvodjenje konačnog popisa, Evropska komisija zauzela je posle ovoga stav da ga treba odložiti za dve-tri godine dok se ne steknu uslovi da u prebrojavanju stanovništva i domaćinstava učestvuju svi na Kosovu - i manjine kao i albanska većina.

Sve do kraja 2006. godine EU (preko Eurostata i Evropske komisije), i sâm Ahistari požurivali su popis tražeći da bude izveden pre kraja 2007. godine, istina, ogradjujući se da je potrebno da bude sproveden po medjunarodnim merilima. Vlada Kosova je po svaku cenu nastojala da se popis sprovede pre kraja 2007. godine. Početkom 2007. godine zbog toga je došlo do napetosti izmedju Saveta Evrope (47 zemalja članica medju kojima i Srbija) i Komisije EU. Savet Evrope, čija je osnovna vokacija poštovanje ljudskih prava, najavio je da će se povući iz projekta popisa ukoliko on ne bude mogao da se izvede po medjunarodnim normama.

Niko pri tom nije imao (niti ima) konkretan odgovor na pitanje da li i kako da se popišu silom proterana lica sa Kosova. Ni u jednom dokumentu izričito se ne daje taj odgovor, niti je ijedan funkcioner iz evropskih institucija mogao da nam odgovori da li je i kako predvidjeno popisivanje izbeglog stanovništva sa Kosova.

Izbegavanje popisa prognanih

U jednom internom dokumentu Komisije Evropske Unije datiranom 27. januara 2007. godine, u koji smo imali uvid, za izbeglo nealbansko stanovništvo (Srbe i Rome) predvidja se u kondicionalu samo mogućnost posebnog popisa "koji bi mogao da vodi Visoki komesarijat UN" za izbeglice. Tehnički ekspert za pitanje popisa na Kosovu, čije mišljenje konsultuju medjunarodne organizacije, izjavio nam je da je uporedni popis stanovništva na Kosovu i stanovništva silom proteranog sa Kosova tehnički moguć, ali da je "pitanje" političke odluke da li će se onda ti rezultati zbrajati. On nije mogao da govori pod svojim imenom jer su mu nadredjeni izričito zabranili davanje izjava za javnost.

Pripreme probnih popisa i njihovo izvodjenje organizovali su Vlada Kosova i Zavod za statistiku iz Prištine a uz pomoć UN, Evropske Unije i Saveta Evrope. Komisija EU stavila je kosovskom Zavodu za statistiku na raspolaganje pet miliona evra za izvodjenje popisa.

Banja kraj Beča, gde je održana završana faza pregovora o Kosmetu

Što se tiče Srbije, ona ni na jednom medjunarodnom sastanku posvećenom Kosovu, uključujući i pregovaračke sastanke u Beču, nije javno potezala temu popisa stanovništva i domaćinstava na Kosovu i (ne)popisivanje silom proteranih stanovnika Kosova.

Prikrivanje etničkog čišćenja

O ovoj temi u medijima i u političkim krugovima u Srbiji uglavnom se ćutalo iako je prvi probni popis bio izveden još u decembru 2005. godine. Kada je ovaj izveštač u maju prošle godine u Strazburu postavio pitanje ministru spoljnih poslova Srbije Draškoviću o popisu stanovništva na Kosovu - ispostavilo se da on uopšte ne zna o čemu je reč. Na insistiranje ovog izveštača, on je izjavio da je to važna tema koja je sporedna. Na pitanje "Kako će biti popisani na silu proterani sa Kosova?", odgovorio je: "Ma, popisaćemo ih sve…" - kao da nije bio obavešten da Srbija uopšte ni na koji način ne učestvuje u popisu na Kosovu.

Jedino je na sastancima u Savetu Evrope u Strazburu Sladjana Prica, ambasador Srbije pri ovoj panevropskoj organizaciji redovno, po svemu sudeći na svoju ruku, bez direktiva, upozoravala da je popis potreban, a da bi nepopisivanje silom proteranih lica "značilo ozvaničavanje etničkog čišćenja". Po njoj, zakon Skupštine Kosova da se stalni boravak i odsustvo kraće od godinu dana dokazuje sa dva svedoka otvara mogućnost za popisivanje albanske dijaspore.

Podržavajući održavanje popisa pod ovako nejasnim uslovima, UNMIK i Evropska Unija u očiglednoj su protivrečnosti jer su u Bosni sledili potpuno suprotnu logiku: tamo je popis odlagan i još nije održan, upravo da se ne bi ozvaničio status kvo nastao nasilnim premeštanjem stanovništva. Kako stvari stoje popis na Kosovu mogao bi upravo da posluži za pokušaj legalizovanja onoga što se jedino može nazvati "etničkim čišćenjem".