Francuska profesorka istorije posle ubistva kolege: „Staviću sada karikature na zidove učionice, šta drugo?”

Gospođa D. nastavnik istorije i geografije, došla je na trg Kleber u Strazburu da zajedno sa više hiljada okupljenih građana oda poštu profesoru Samuelu Patiju kome je islamistički terorista čečenskog porekla prošlog petka odsekao glavu, da bi zatim bio ubijen u sukobu sa policijom.

Na ruksak koji nosi na leđima stavila je odštampan tekst: „Škola mora da ostane nepovredivo sklonište u koje svadje među ljudima nemaju pravo ulaza” i “Ja sam profesor, jesam i biću Šarli” (misli se na Šarli ebdo/Charlie Hebdo, satirični nedeljnik čija je redakcija pobijena u terorističkom napadu 2015. godine u Parizu).

Gospođa D. kaže da će sledeći čas građanskog vaspitanja i morala posvetiti – “naravno” karikaturama. Njeni đaci u državnom koledžu uzrasta su od 11 do 14 godina – upravo kao đaci ubijenog profesora Patija u koledžu u pariskoj oblasti.

Profesorka sa protestnim porukama na svom rancu, na Trgu Kleber u nedelju, 18 oktobra 2020.

Profesor istorije bez zaštite

Istraga je utvrdila da je terorista ubio profesora Patija zato što je na društvenim mrežama „video postove“. Otac jedne učenice, za koju se ispostavilo da uopšte nije ni bila na času, pozivao je da se „zaustavi“ profesor koji pokazuje karikature Proroka Muhameda, išao je u školu u pratnji poznatog salafističkog imama i tražio da profesora otpuste, prijavio ga policiji zbog „pornografije“.

Saslušan u policiji profesor Pati je objasnio da je držao čas iz predmeta građansko obrazovanje i moral i karikaturama ilustrovao temu cenzure, da je, pretpostavljajući da to može da povredi učenike – muslimane predložio da oni koji to žele mogu da okrenu glave ili izađu sa časa. Ukratko – radio je svoj posao i poštovao školski program. Zauzvrat je dobio pretnje i niko ga nije zaštitio.

Istraga je pokazala da je terorista došao ispred koledža i da je dvojici đaka, starim 14 i 15 godina, ponudio oko 300 evra ukoliko mu oni za uzvrat pokažu ko je profesor Pati. Oni su to i učinili tražeći ugao koji ne snimaju bezbednosne kamere.

Učenici sada tvrde da nisu znali da je reč o teroristi koji se sprema da ubije profesora i da im je rekao da će od njega samo tražiti da se izvini jer je pokazivao karikature Proroka Muhameda. Ukoliko sud utvrdi da su saučesnici u zločinu, ova dva đaka mogu da budu osuđena na 20 godina zatvora.

Ispostavilo se da je porodica osamnaestogodišnjeg teroriste došla iz Čečenije, da je njihov zahtev za azil bio odbijen 2009. godine a posle žalbe ipak prihvaćen 2011. godine. Francuski mediji su preneli da su ruske vlasti tada upozorile Francusku da je otac budućeg ubice profesora Patija - islamista. Francuska mu je ipak dala azil, rukovodeći se načelom da prihvata one kojima u njihovim zemljama, ocenjenim kao nedovoljno demokratske, preti opasnost od osude.

U Strazburu na Trgu Kleber okupilo se više hiljada ljudi da odaju poštu profesoru Samuelu Patiju

Ogorčenje i žalost

„Prvo što ću učiniti sada kada dođem u učionicu je da postavim karikature na zidovima. Šta drugo?“, rekla mi je profesorka D.  sa kojom sam razgovarala na trgu Kleber u Strazburu na skupu kojim je odavana pošta ubijenom profesoru Patiju.

Ona dodaje da svake godine obrađuje temu karikatura i da to nisu uvek samo karikature iz satiričnog nedeljnika Šarli ebdo čija je redakcija pobijena u islamističkom atentatu u januaru 2015. godine.

„Kada su mi 2015. i 2016. godine učenici postavljali pitanja o karikaturama u Šarli ebdo tražila sam da mi ih pokažu i objašnjavala im šta one poručuju. Stavljala sam ih u kontekst dnevnih vesti bez kojih ne mogu da ih razumeju. Pokazivala sam im karikature Hrista, Marin Lepen, Pape koje je isti nedeljnik objavljivao. Objasnila sam im da nisu samo muslimani ti koji su karikirani, da Šarli ebdo prvo karikira druge grupe”, objašnjava ova nastavnica u čijem glasu ima i ogorčenosti i žalosti u isto vreme.

Autocenzura zbog muslimana

Mnogi profesori sada priznaju da su u školama u siromašnim predgrađima, gde ima mnogo muslimana, „radi mira“ primenjivali autocenzuru. Kao je to izgledalo ?

„Istina je da sam u toku 2015. i 2016. primenjivala auto-cenzuru, čak su i autori  Šarli ebdo rekli da su sebe cenzurisali sve do procesa teoristima i njihovim saučesnicima. Dakle, govorili smo učenicima o karikaturama, ne pokazujući ih pri tom. Pokazivali smo druge karikature i objašnjavali da u Francuskoj imamo pravo da karikiramo i da imamo pravo da kritikujemo jednu religiju/…/

Profesorka D. kaže da prihvata svoje učenike “takvi kakvi su” i da razgovara sa njima čak i kada imaju “tvrde stavove”.

„Oni ne uspevaju pre svega da shvate šta je laicizam i laička država. Za njih, neko ko je laik – to je neko ko nema religiju. Za njih svi Francuzi su ateisti iako su većina Francuza hrišćani, veruju u Boga, ali o tome ne govore. Tako da, dakle, moram da im objasnim šta znači biti vernik u Francuskoj, šta je laička država, kakva je razlika između javne sfere u društvu i privatne. Sve to objašnjavam”, kaže ona.

Problem sa kojim se susreće ova profesorka je isti onaj sa kojim se susreću njene brojne kolege u državnim školama:

„Kada ukažemo da ima učenika koji ne prihvataju republikanske vrednosti – to nikada ne stigne do onih gore. Svakog dana imam problem sa učenicima koji dovode u pitanje načelo laičke države, ali više na to ne ukazujem i borim se sama u mom malom ćošku. Činim to razgovarajući sa učenicima, ali znam vrlo dobro da kada se budu vratili kući u njihove kvartove –neće im biti najvažnije ono što sam im ja govorila.“

Uvozna reislamizacija društva

Profesorka D. kaže da je oko 2000. godine napravila pauzu u karijeri i da se vratila u školu ponovo 2006. godine. Zatekla je izmenjenu atmosferu – prvi put je videla da se u školi govori o religiji. 

“Bila sam iznenađena jer nije bilo uobičajeno da se susretnem sa učenicima koji mi kažu „ja sam te i te vere“. Svađali su se, raspravljajući kako treba da se ponaša muslimanski, kako pravi vernik postupa… To me je zapanjilo, nisam razumela. Shvatila sam da je postojao problem ali nisam znala odakle je taj problem dolazio“, seća se ona.

Rešila je da razgovara, da objasni đacima šta je tolerancija, „da svako ima pravo da živi svoju veru na svoj način i da ne nameće svoju viziju drugima”.

„Zatim sam prvi put bila šokirana prilikom atentata koje je počinio Mohamed Mera 2012. godine, ubivši troje jevrejske dece i ranivši još šestoro ljudi. Bilo je onih koji nisu hteli da odaju poštu žrtvama. Zašto? Zato što su ti koji su stradali bili Jevreji. I tada sam sebi rekla: “Imamo problem i to strašan”. Tada sam se upitala: „Gde je levica, Jevreje ubijaju u Francuskoj i nema protesta. To nije normalno, šta se to dešava u imigartsko-radničkim (kvartovima)? I shvatila sam da se u jednom takvom kvartu iz kojeg i sama potičem, u Nejhofu - velikom predgrađu Strazbura, zapravo događa proces re-islamizacije društva i to preko asocijacija građana i da to dolazi iz inostranstva“, svedoči profesorka D.

Muslimanske zajednice i „pravi muslimani“

Ona kaže da su se i ekstremistički pokret vahabita, kao i pokret Muslimanske braće, nastanili u kvartovima u predgrađima.

„Oni su tu došli odavno. Ja nisam Marin Lepen (liderka krajnje desnice) i žao mi je što to moram da kažem – odavno smo napustili te ljude u predgrađima. Oni su uglavnom neobrazovani i nemaju orjentire. Prepustili smo ih asocijacijama koje su ih uzele pod svoje, navodno da bi pomagale deci u savladavanju školskog gradiva, a u stvari da bi im preneli verski ekstremizam“, kaže ona, dodajući da po tim ekstremističkim učenjima musliman danas u Francuskoj nema pravo da bude musliman kao što je neko Jevrejin ili hrišćanin.

„On ne treba da postane deo društva već treba da ostane pre svega musliman i da bude sa muslimanima u muslimanskoj zajednici. Taj duh zajednice je poslednjih godina ojačao. Već deset godina to traje i evo ima već deset godina da sam to shvatila”, zaključuje profesorka D.

“Kada se (u januaru 2015. godine) dogodio atentat na (satirični nedeljnik Šarli ebdo) moji učenici čak nisu ni reagovali. Zašto? Pa zato ´što su ubijeni novinari, jedan policajac i Jevreji´. Po njima, to nije bilo tako strašno. I ja sam im objasnila: “Pazite, oni se neće zaustaviti na ovome”. Oni su mi odgovarali „da, ali ubice nisu pravi muslimani“. Ali ja sam im rekla: „Kaže da oni nisu dobri muslimani, ali oni za vas misle da vi niste dobar musliman – neće se zaustviti na tome“.

Kada su bili atentati 2015. godine u Parizu neki od učenika rekli su ovoj profesorki povodom masakra u koncertnoj Sali Bata-klan: „Znate gospođo, ne treba oći na koncerte.“

„Činjenica da su ljudi ubijeni kod fudbalskog stadiona –  ih je, međutim, šokirala zato što je to značilo da i oni – kao bilo ko drugi – mogu da budu žrtve atentata“, priča ova profesorka.

„I evo, sada je škola postala meta, ali bilo je izvesno da će se to dogoditi. Bila sam sigurna da će se to dogoditi“, kaže ona na kraju razgovora.

Zatvaranje džamije, provera muslimanskih škola, proterivanje

Francuske vlasti najavljuju nove zakone koji će im omogućiti da se oštrije obračunavaju sa teroristima i njihovim saučesnicima i finansijerima. Ministar unutrašnjih poslova izneo je svoj pogled na stvari i izložio plan o zatvaranju jedne džamije na šest meseci i proveri rada muslimanskih asocijacija i škola od kojih mnoge finansiraju pojedinci iz Saudijske Arabije, Emirata i Katara – nosioci ekstremističkog islama.

Profesor Pati ostavio je iza sebe suprugu i petogodišnjeg sina. Proglašen je herojem i posmrtno odlikovan Legijom časti na ceremoniji na Univerzitetu Sorbona gde je govor održao predsednik Republike.

U odnosu na situacije posle prethodnih atentata jedino je novo to što je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen najavio da je u kontaktu sa Rusijom. Rekao je da će u Moskvu otići možda već iduće nedelje. Ima zankova da bi Francuska sada  kritiku Moskve mogla da zameni saradnjom na obaveštajnom planu kao i da će Pariz predložiti Moskvi da primi natrag ruske državljane – uglavnom Čečene - osumnjičene za islamizam. On je najavio da će svi strani državljani, osuđeni zbog islamizma - biti proterivani u zemlje porekla. Da bi se to dogodilo – te zemlje, međutim, treba da ih private.