Mapa puta kovid-19: Ka globalnom ekonomskom haosu i društvenom razaranju

Sada je potvrđeno da je problematičan test lančane reakcije reverzne transkripcije-polimeraze (RT-PCR) koji se koristi za procenu pozitivnih slučajeva kovid -19. Ne može otkriti ili identifikovati virus. Ono što otkriva to su čestice ili fragmenti brojnih virusa, uključujući prehladu (corona beta) i sezonski grip (virusi A i B).

PCR-pozitivno ne podrazumeva kovid-19 pozitivno. Statistike izvedene iz PCR testa ne mere „potvrđene slučajeve“. PCR test ne pruža statistiku potrebnu (kreatorima politike i nacionalnim zdravstvenim vlastima) za procenu broja zaraženih ljudi. Štaviše, prema CDC-u „pozitivna (covid-19) infekcija“ može biti rezultat „koinfekcije sa drugim virusima ... Otkriveni agent možda nije uzročnik bolesti“.

Iako su ove zvanične statistike koje se koriste za „merenje“ širenja virusne infekcije - manjkave, ipak su korišćene za podršku tekućoj kampanji straha i dezinformacija.

Budući da je PCR test neispravan kao sredstvo za identifikovanje širenja virusa, glavne odluke koje su donele SZO i nacionalne vlade od kraja januara 2020. (podržane netačnom statistikom) potencijalno su nevažeće. Štaviše, zvanični izveštaji, uključujući SZO, potvrđuju da kovid-19 nije virus ubica, već ima osobine slične sezonskom gripu.

Svrha ovog članka je da ispita kako su pomenute dalekosežne odluke, konstantno zasnovane na lažima i pogrešnim statistikama, doprinele stanju ekonomskog, socijalnog i političkog haosa širom sveta, što je dovelo do zaključavanja i zatvaranja 190 nacionalnih ekonomija država članica UN, počevši od 11. marta 2020. Samo tri zemlje, Belorusija, Nikaragva i Švedska, odbile su da zatvore svoje  nacionalne ekonomije.

Ono što nas pogađa u ovoj analizi jeste činjenica da su glavne odluke, od samog početka 30. januara 2020. godine, donete kada je broj zabeleženih pozitivnih slučajeva bio izuzetno nizak.

Zatvaranje nacionalnih ekonomija predstavljeno je kao sredstvo za suočavanje sa „virusom ubicom“ i „spasavanje života“. Obimna dokumentacija pokazuje da je to dovelo do masovne nezaposlenosti i siromaštva širom sveta.

Mapa puta ka ekonomskom haosu i društvenom razaranju

18. oktobra 2019. Vežba 201 simulacije pandemije

SZO je prvobitno imenovala koronavirus 2019-nCoV, isto kao što je već bilo usvojeno ime na Simulacionoj vežbi 201, od 18. oktobra 2019. pod pokroviteljstvom Škole zdravlja (John Hopkins Bloomberg, Center for Heath Securiti) - događaja koji su sponzorisali Gejts fondacija i Svetski ekonomski forum. (Događaj 201)

7. januara 2020: Kineske vlasti su „identifikovale novi tip virusa“ koji je (prema zvaničnim izveštajima) izolovan 7. januara 2020.

20. - 24. januara: Sastanci Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu. Uloga moćnih finansijskih interesa

Dominirajući finansijski interesi, milijarderske fondacije i međunarodne finansijske institucije odigrali su ključnu ulogu u pokretanju Hitne službe za javno zdravlje SZO (PHEIC - WHO Public Health Emergency). Odluku nije donela SZO.

U nedelji koja prethodi istorijskoj odluci SZO - proglašenju Hitne službe za javno zdravlje, PHEIC je bio predmet „konsultacija“ na Svetskom ekonomskom forumu - SEF (World Economic Forum, WEF), u Davosu (21.-24. januara). Generalni direktor SZO dr Tedros bio je prisutan u Davosu. Da li su ove konsultacije imale ključni uticaj na istorijsku odluku SZO 30. januara.

Da li je postojao sukob interesa u onome kako je SZO definisala problem? Najveći donator SZO je Fondacija Bila i Melinde Gejts, koja je zajedno sa SEF-om i CEPI-jem (The Coalition for Epidemic Preparedness Innovations – CEPI, globalno partnerstvo pokrenuto 2017. godine u Davosu za razvoj vakcina za zaustavljanje budućih epidemija) već najavila u Davosu razvoj vakcine za kovid-19 pre istorijskog pokretanja PHEIC-a 30. januara.

28. januara 2020: Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) potvrdio je da je virus novela corona izolovan. Do danas, postupak identifikacije virusa nije objavljen u javnosti.

30. januara 2020: Međunarodna zabrinutost SZO za javno zdravlje (PHEIC)

SZO je prvu fazu ove krize pokrenula 30. januara. Iako zvanično još nije označena kao „pandemija“, ipak je doprinela sprovođenju kampanje straha.

Od samog početka, procene „potvrđenih pozitivnih slučajeva“ deo su „Igre brojeva“.

U nekim slučajevima statistika jednostavno nije pomenuta, a u drugim slučajevima su brojke naduvane kako bi se stvorila panika.

Broj „potvrđenih slučajeva“ na osnovu pogrešnih procena (PCR testovi), korišćenih za opravdanje ove dalekosežne odluke, bio je - smešno nizak. Svetska populacija izvan Kine iznosi oko 6,4 milijarde. 30. januara 2020. izvan Kine bilo je:

83 slučaja u 18 zemalja, a samo 7 od njih nije imalo istoriju putovanja u Kinu (videti SZO, 30. januara 2020).

29. januara 2020, na dan koji je prethodio pokretanju PHEIC (zabeležio SZO), bilo je 5 slučajeva u SAD-u, 3 u Kanadi, 4 u Francuskoj, 4 u Nemačkoj.

Nije postojala „naučna osnova“ koja bi opravdala pokretanje svetske vanredne situacije u javnom zdravstvu.

Tabela SZO od 29. januara 2020, jedan dan pre odluke SZO o proglašenju globalne vanredne situacije u javnom zdravstvu 

Ti smešno niski brojevi (koji nisu pomenuti u medijima) korišćeni su da se započne svetska kampanja straha.

31. januara 2020: Odluka predsednika Trampa da obustavi avionska putovanja sa Kinom

Dok SZO „(nije) preporučila nikakva ograničenja za putovanja ili trgovinu“, pet takozvanih „potvrđenih slučajeva“ u SAD bilo je dovoljno da „opravdaju“ odluku predsednika Trampa 31. januara o obustavi avionskog putovanja u Kinu, istovremeno ubrzavajući kampanju mržnje prema etničkim Kinezima širom zapadnog sveta.

Ova istorijska odluka od 31. januara otvorila je put ka poremećaju međunarodne robne trgovine, kao i svetskim ograničenjima vazdušnog putovanja. A oni pogrešni „potvrđeni slučajevi“ uglavnom su koristili standardni RT-PCR test.

20. do 21. februara 2020. Podaci o kovidu-19 širom sveta izvan Kine: Brod Dijamantska princeza

Iako je Kina prijavila ukupno 75.567 slučajeva kovid-19 (20. februara), potvrđeni slučajevi izvan Kine bili su beskrajno niski a statistika, koja se velikim delom zasniva na PCR testu koji se koristi za potvrdu „širenja virusa širom sveta“, bila je upitna u najmanju ruku. Štaviše, od 75.567 slučajeva u Kini, veliki procenat se oporavio. A podaci o oporavku nisu zapaženi u medijima.

Kruzer Dijamantska princeza 

Na dan istorijske konferencije za štampu dr Tedrosa (20. februara 2020. godine) zabeleženi broj potvrđenih slučajeva van Kine bio je 1.073, od kojih su bili 621 putnici i posada broda za krstarenje „Dijamantska princeza“ (zaustavljenog u japanskim teritorijalnim vodama).

Sa statističke tačke gledišta, odluka SZO koja ukazuje na potencijalno „širenje virusa širom sveta“ nije imala smisla. Od „potvrđenih slučajeva“ širom sveta 20. februara na kovid-19 bilo je 57,9% na Dijamantskoj princezi, jedva reprezentativno za „svetski statistički trend“. Zvanična priča je sledeća:

-       Putnik iz Hong Konga koji se iskrcao sa Dijamantske princeze u Hong Kongu, 25. januara dobio je upalu pluća, 30. januara je bio testiran i ustanovljen je pozitivan test na novi korona virus.

-       Izjavio je da je otputovao 10. januara u Šenžen u kontinentalnoj Kini (koji se graniči sa Hong Kongom).

-       Dijamantska princeza stigla je u Jokohamu 3. februara. Karantin je uveden na ovaj  kruzer. Pogledajte studiju NCBI.

-       Mnogi putnici su se razboleli zbog zadržavanja na brodu.

-       Svi putnici i posada na Dijamantskoj princezi podvrgli su se PCR testu.

-       Broj potvrđenih slučajeva povećao se na 691, 23. februara

Sa stanovišta procene svetskih statističkih trendova, podaci ne stoje. Bez podataka o Dijamantnoj princezi, takozvani potvrđeni slučajevi širom sveta van Kine 2. februara bili bi reda veličine 452, od 6,4 milijarde stanovnika.

Proučite donji grafikon SZO. Plava označava potvrđene slučajeve sa Dijamantske princeze (koja je u Jokohamu stigla 3. februara 2020. godine), od kojih su mnogi bili bolesni, zatvoreni u svoje sobe duže od dve nedelje (karantin koji je nametnuo Japan). Svi putnici i posada su uradili RT-PCR test (koji ne otkriva niti identifikuje kovid-19).

Nepotrebno je reći da su ti takozvani podaci imali ključnu ulogu u vođenju kampanje straha i kolapsa finansijskih tržišta tokom meseca februara (videti odeljak ispod).

Izvor SZO, 28. februar 2020. 

Finansijska kriza u februaru 2020. Korona slom 2020

20. do 21. februar 2020. godine označava početak finansijskog sloma 2020. godine.

20. februara 2020: Na konferenciji za štampu u četvrtak 20. februara popodne (po srednjoevropskom vremenu) na brifingu u Ženevi, generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Ghebreiesus, rekao je da je „zabrinut što se šansa da se zaustavi izbijanje koronavirusa ´zatvara´“...

„Verujem da je prilika još uvek tu, ali da se prostor sužava“.

Ove izjave o „šoku i zabrinutosti“ doprinele su povećanju kampanje straha, uprkos činjenici da je broj potvrđenih slučajeva van Kine bio izuzetno nizak.

Zvanično 1073 slučaja širom sveta.

Izuzimajući Diamond Princess, 452 takozvana „potvrđena slučaja“ širom sveta izvan Kine, za 6,4 milijarde stanovnika, koje je SZO zabeležila 20. februara -  15 u SAD-u, 8 u Kanadi, 9 u Velikoj Britaniji (Februar 2020).

Podaci SZO zabeleženi februara 2020. na početku takozvanog kovid finansijskog kraha

Veći broj slučajeva izvan Kine zabeležen je u Južnoj Koreji (153 slučaja prema SZO) i Italiji (evidentirane od strane nacionalnih vlasti).

Izjava dr Tedrosa (zasnovana na pogrešnim konceptima i statistikama) postavila je osnovu za februarski finansijski kolaps izazvan insajderskim informacijama, predviđanjima, trgovinom derivatima, kratkom prodajom i brojnim poslovnim operacijama hedž fondova.

Ko god je raspoalagao predviđanjima (insajderskim informacijama) o izjavama generalnog direktora SZO 20. februara, požnjeo bi značajne novčane dobitke.

Da li je postojao sukob interesa? SZO prima sredstva od Fondacije Gejts a Bil Gejts je „60% svojih sredstava uložio u prava svojine (uključujući akcije i indeksne fondove)“, prema izveštaju CNBC-a iz septembra 2019.

Krah berze pokrenut 20. februara, nazvan „padom koronavirusa 2020“, kategorisan je kao „najbrži pad na globalnim berzama u finansijskoj istoriji i najrazorniji krah od pada Volstrita 1929.“

Uzrok finansijskog kraha bio je (prema analitičarima) - širenje virusa izvan Kine.

Kampanja straha od „virusa ubice“, zajedno sa pravovremenim „upozorenjima“ dr Tedrosa o potrebi sprovođenja svetske pandemije, nepobitno je služila interesima institucionalnih špekulanata sa Volstrita i hedž fondovima. Finansijski krah doveo je do velikog pomaka u raspodeli novčanog bogatstva (videti analizu ispod).

U nedelji nakon najave SZO od 20. do 21. februara, Daudžons se srušio za 12% (CNBC, 28. februara 2020). Prema analitičarima, pad DJIA bio je rezultat širenja virusa širom sveta. Besmislena izjava koja je u suprotnosti sa (malim) brojem kovid-pozitivnih prema proceni SZO, od kojih je većina zasnovana na neispravnom PCR testu.

U ponedeljak, 24. februara, nakon ponovnog otvaranja berzi, dogodio se do sada neviđeni pad indeksa Daudžons koji se pripisuje „nadolazećim opasnostima“ koje je „kovid širio svetom, stvarajući neizvesnosti na finansijskim tržištima“.

Akcije su naglo pale u ponedeljak (24. februara) kako je porastao broj slučajeva koronavirusa izvan Kine, što je podstaklo strah od produženog globalnog ekonomskog usporavanja zbog širenja virusa. Daudžons indeks zatvorio je 1.031,61 poen niže, ili 3,56%, na 27.960,80. (CNBC).

Kretanje Dov Jones Industrial Average: decembar 2019 - mart 2020

Takođe 24. februara, Tramp je zatražio hitnu pomoć u iznosu od 1,25 milijardi dolara.

Prema BiBiCi-ju, svetske berze zabeležile su nagli pad „zbog zabrinutosti od ekonomskog uticaja virusa“, ​​što sugeriše da je virus bio „nevidljiva ruka“ odgovorna za pad finansijskih tržišta.

Kovid-19 je pažljivo identifikovan kao katalizator finansijskog kraha.

Ko je stajao iza ovog katalizatora? Ko je stajao iza kampanje straha koja je doprinela pokretanju haosa i neizvesnosti na finansijskim tržištima?

11. marta 2020: Pandemija kovid-19, zaključavanje, zatvaranje 190 nacionalnih ekonomija

Generalni direktor SZO je pripremio pozornicu na svojoj konferenciji za štampu 21. februara.

 „Svet bi trebalo da učini više kako bi se pripremio za moguću pandemiju koronavirusa“. SZO je pozvala zemlje da budu „u fazi pripravnosti“.

11. marta 2020: SZO je zvanično proglasila svetsku pandemiju u vreme kada je bilo 18.000 potvrđenih slučajeva i 4.291 smrtni slučaj od ukupne svetske populacije - van Kine - od oko 6,4 milijarde ljudi. Šta vam kaže ova „statistika“?

Odmah nakon najave SZO od 11. marta, kampanja straha krenula je velikom brzinom. Kao i u slučaju pada 20. i 21. februara, izjava generalnog direktora SZO od 11. marta je pripremila scenu. Berze su se srušile širom sveta. Sledećeg jutra, Daudžons (DJIA) je naglo opao za 9,99% (pad od 2.352.60 da bi se zatvorio na 21.200,62). Crni četvrtak, 12. marta 2020. bio je „Daudžonsov najgori dan“ od 1987. godine. Ogroman prenos zdravog finansijskog bogatstva dogodio se u korist američkih milijardera.

Uputstva za zatvaranje prosleđena u 193 države članice Ujedinjenih nacija. Političari su instrumentalizovani u korist moćnih finansijskih interesa. Da li je ova dalekosežna odluka bila opravdana kao sredstvo za borbu protiv virusa?

Bez presedana u istoriji, primenjeni gotovo istovremeno u velikom broju zemalja, tim uputstvima su čitavi sektori svetske ekonomije bili destabilizovani. Mala i srednja preduzeća gurnuta su u stečaj. Nezaposlenost i siromaštvo su rašireni.

U nekim zemljama je izbila glad. Društveni uticaj ovih mera je poražavajući. Uticaji na zdravlje (mortalitet, morbiditet) ovih mera, uključujući destabilizaciju sistema nacionalne zdravstvene zaštite (u brojnim zemljama), daleko premašuju one koji se pripisuju kovidu-19. 

Obogaćivanje milijardera. Prisvajanje i preraspodela bogatstva

Bogatstvo milijardera dramatično se povećalo od početka februara. Postoje tri različite faze, koje su direktno povezane sa koronskom krizom, od kojih je svaka obeležena velikim promenama u raspodeli globalnog bogatstva.

1. Finansijska kriza započeta 20. februara dovela je do dramatične preraspodele novčanog bogatstva i vlasništva nad finansijskom imovinom. Predznanje, unutrašnje informacije i špekulativna trgovina odigrali su ključnu ulogu. Da li je bilo predznanja povodom izjave dr Tedrosa iz SZO od 20. februara?

2. Blokiranje i zatvaranje nacionalnih ekonomija 190 država članica UN 11. marta, što je pokrenulo bankrot firmi i MSP širom sveta. Događaj od 11. marta takođe je obeležen padom berza širom sveta, počevši od crnog četvrtka 12. marta 2020.

3. Treća faza bogaćenja milijardera odnosi se na sprovođenje takozvanog „drugog talasa“ koji se sastoji u pokretanju ponovnog talasa bankrota.

Preraspodelu bogatstva u korist klase milijardera potvrđuje IPS studija koja se odnosi na zatvaranje globalne ekonomije.

Ukupno bogatstvo američkih milijardera poraslo je za 850 milijardi dolara od 18. marta 2020. godine, što je povećanje od preko 28 procenata. (Ova procena ne uzima u obzir povećanje bogatstva tokom perioda koji je prethodio 18. martu, a koji je bio obeležen serijom krahova berze).

Američki milijarderi su 18. marta 2020. godine obuhvatali bogatstvo od 2.947 biliona dolara. Do 8. oktobra, njihovo bogatstvo naraslo je na 3,8 biliona dolara (tačnije 3.798 milijardi dolara).

Na globalnom nivou, milijarderi su veliki pobednici tokom pandemije kovida-19. Prema nedavnom izveštaju UBS-a, otprilike 2.189 globalnih milijardera sada ima 10,2 biliona dolara. Ovo je procenjeni porast od 1,5 biliona dolara tokom pandemije, gledajući podatke o milijarderima UBS-a i Forbes-a iz 2019.

Tabela u nastavku pokazuje porast ličnog bogatstva pet najbogatijih američkih milijardera (18. marta - 17. juna 2020). (Nije navedeno u tabeli, bogatstvo američkih milijardera poraslo je za dodatnih 266 milijardi dolara od juna do oktobra 2020).

Hajde sada da ukratko razmislimo o „drugom talasu“ koji se sada nameće milionima ljudi.

Drugi talas

Septembar-oktobar 2020. Finansijski establišment naložio je vladama da primene ono što je jednako drugom programu bankrota, koristeći izgovor i opravdanje da se povećao broj pozitivnih slučajeva kovid-a. Po svoj prilici, ovaj drugi talas će dovesti do daljeg procesa prisvajanja i koncentracije bogatstva.

Istovremeno, javlja se tendencija ka totalitarnim oblicima vlasti.

Pogođeni su svi oblici društvene aktivnosti, uključujući porodična okupljanja, venčanja i sahrane, javna okupljanja, a da ne pominjemo zatvaranje škola, univerziteta, muzeja, sportskih i kulturnih događaja. Sada se primenjuju policijske mere države kako bi se sprovela primena propisa. I ljudi to prihvataju!

Na početku „drugog talasa“, proces odlaganja ponovnog otvaranja globalne ekonomije nesumnjivo će doprineti suzbijanju (regionalnih i lokalnih) malih i srednjih preduzeća širom sveta, dok će istovremeno ubrzati bankrot čitavih sektora svetske ekonomije, uključujući avio kompanije, hotelske lance i turističku industriju. To će, zauzvrat, dovesti do prisvajanja stvarne imovine moćnim finansijskim centrima.

Kampanja straha ponovo je dobila veliki zamah.

Zvanične statistike, zasnovane na pogrešnim i izmanipulisanim procenama takozvanih „potvrđenih“ kovid pozitivnih slučajeva, čine osnovu za opravdanje ovih dijaboličkih mera.

Virus je predstavljen kao pretnja. Ali virus nema direktan uticaj na ključne ekonomske varijable.

Ulog je bez presedana: To je globalna neoliberalna agenda koju korumpirane vlade sprovode u ime finansijskog establišmenta.

Zdrav razum nam govori da zatvaranje globalne ekonomije uništava živote ljudi.

Demontaža kampanje straha predstavlja prvi korak ka preokretu ove plime.

Dodatak

Test lančane reakcije reverzne transkripcije-polimeraze (RT-PCR)

Standardni test koji se koristi za otkrivanje / identifikovanje SARS-2 širom sveta je Test lančane reakcije polimeraze reverzne transkripcije (RT-PCR) koji se koristi za procenu i tabeliranje broja potvrđenih pozitivnih slučajeva kovid-19. (Ovo nije jedini test koji se koristi. Donja zapažanja se odnose samo na standardni PCR).

Prema nobelovcu dr Kari Mullis, koji je izumeo PCR test:

„PCR otkriva vrlo mali segment nukleinske kiseline koja je deo samog virusa. Specifični otkriveni fragment određen je pomalo proizvoljnim izborom korišćenih DNK prajmera koji postaju krajevi pojačanog fragmenta.“

PCR test nikada nije bio namenjen identifikovanju virusa.

Standardni PCR test primenjen u odnosu na kovid-19 ne otkriva niti identifikuje virus. Ono što otkriva su fragmenti nekoliko virusa, prema renomiranom švajcarskom imunologu dr B. Stadleru. Prema dr Pascalu Sacreu, „ovi testovi otkrivaju virusne čestice, genetske sekvence, a ne ceo virus“.

„Fragmenti virusa pozitivni“ ne znači „pozitivni na SARS-2“ (ili pozitivni na kovid-19).

Ono što su vlade uradile je da PCR pozitivnom testu daju jednu oznaku, naime kovid-19.

Jednom kada se kovid-19 pozitivna etiketa uspostavi i prihvati, ona je predmet brojnih oblika manipulacije, a da ne pominjemo falsifikovanje smrtnih listova.

Ispod su kriterijumi CDC-a koji čvrsto priznaje da bi „pozitivna (covid-19) infekcija“ mogla biti rezultat „koinfekcije sa drugim virusima ... Otkriveni agent možda nije uzročnik bolesti“.

Kriterijumi i smernice, koje je CDC potvrdio u vezi sa „Dijagnostičkim panelom CDC 2019-novi koronavirus (2019-nCoV)“, su sledeći (pažljivo pročitajte):

Rezultati su za identifikaciju 2019-nCoV RNA. 2019-nCoV RNA se generalno može otkriti u uzorcima gornjih i donjih disajnih puteva tokom infekcije. Pozitivni rezultati ukazuju na aktivnu infekciju 2019-nCoV, ali ne isključuju bakterijsku infekciju ili koinfekciju sa drugim virusima. Otkriveni agent možda nije definitivni uzrok bolesti. Laboratorije u Sjedinjenim Državama i na njihovim teritorijama dužne su da prijave sve pozitivne rezultate odgovarajućim službama javnog zdravlja.

Negativni rezultati ne sprečavaju infekciju 2019-nCoV i ne smeju se koristiti kao jedina osnova za lečenje ili druge odluke o upravljanju pacijentom. Negativni rezultati moraju se kombinovati sa kliničkim opservacijama, istorijom pacijenta i epidemiološkim informacijama.

 Od istog autora: Šta je Covid-19, SARS-2. Kako se testira? Kako se meri? Kampanja za strah nema naučnu osnovu

*Mišel Čosudovski (Michel Chossudovsky) (1946), profesor emeritus ekonomskih nauka na Univerzitetu u Otavi (Kanada), osnivač Centra za istraživanje globalizacije "Global risrč" (Global research)

Izvor: Global Research, 18. oktobar 2020.