PODELA SA PREDUMIŠLJAJEM?

Nedelju dana posle jednostranog proglašenja nezavisnosti u Prištini, sve je više elemenata koji ukazuju da se rešavanje kosovskog rebusa usmerava ka podeli na mali sever i veliki jug.

Gnjilane: američki vojnici u patroli

Francuski katolički list La kroa (krst) kaže da se Srbija nalazi izmedju s jedne strane podele i sa druge želje da zadrži prisustvo srpskog stanovništva na Kosovu. List prenosi reči "jednog zapadnog funkcionera" iz Mitrovice: "Zaista nismo daleko od podele izmedju severa gde većinu čine Srbi i ostatka nove države".

Izveštač La Kroa navodi i reakcije Srba koji žive sa druge strane Ibra. "Podela je totalno neprihvatljiva, to je opasno jer ako bi došlo do podele ona bi bila propraćena nasiljem. Bojim se da je taj proces već počeo", izjavio je za La Kroa Dragan Velić, član Srpskog nacionalnog saveta  u Gračanici.

Britanski Dejli Telegraf izveštava da je severna Mitrovica počela da priprema de facto odcepljenje od "novostvorene države koju Srbija smatra ilegalnom". List prenosi reči Olivera Ivanovića, kojeg predstavlja kao lidera Srba iz Mitrovice: "Ovo je početak secesije severnog Kosova. Bojim se da bi to moglo da dovede do napada na preostale Albance koji žive u severnoj Mitrovici kako bi se oni prislili da predju s druge strane reke". Ivanović pretpostavlja da bi u tom slučaju Albanci odgovorili odmazdom u srpskim enklavama širom Kosova. " …i etničko čišćenje bi bilo potpuno i to pred očima medjunarodne zajednice", zaključio je Ivanović. Kako prenosi DT, Ivanović smatra da iako srpska vlada zvanično kaže da nikada neće prihvatiti podelu, neki zvaničnici pojedinačno i njihove grupe, "orkestriraju podelu". 

Prištinski Koha ditore navodi da na severu Kosova nema nijednog albanskog policajca od sredine ove nedelje kada su Srbi, tokom protesta, palili punktove na administrativnoj granici sa Kosovom. Pozivajući se na medjunarodnu civilnu misiju, list navodi da su kosovski Albanci napustili institucije UNMIK-a na severu Kosova i da su iz okružnog zatvorskog centra osim osoblja premešteni čak i zatvorenici-Albanci.

Svi svetski mediji javili su da je Evropska Unija povukla "privremeno" svoje osoblje iz severnog dela Mitrovice i ostavila prazne kancelarije.

Mediji prenose protivrečne vesti o navodnoj nameri srpskih policajaca u Kosovskoj policijskoj službi (KPS) da skidaju unformu "da bi služili Srbiji". Dok zvaničnici KPS ističu da nacionalno mešovita policija ostaje ista kao i ranije i da nijedan sprski policijac u kosovskom pomoravlju nije napustio službu, DT prenosi suprotno. List citira srpskog neimenovanog policajca koji kaže da neće "služiti ilegalnu albansku državu" i da za slučaj da Srbi moraju da se zaštite, "imaju rakete".

Agencije su prenele da je nemački šef diplomatije Frank Štajnmajer izjavio da "cilj Nemačke ostaje da se izbegne podela Kosova, iako ta ideja postoji u nekim glavama".

Zvanično, Evropa ne želi ni da čuje za podelu, nezvanično - ona osluškuje. Ne slučajno, za vreme pregovora o statusu Kosova, evropski funkcioneri ponavljali su u više navrata da je svako rešenje prihvatljivo ukoliko se obe strane slože. Pariski Figaro prenosi ovih dana reči takozvanih eksperata koji na Kosovu borave već godinama. "U privatnom razgovoru oni priznaju da bi najbolje rešenje za sve probleme bilo da se organizuje jedna medjunarodna konferencija koja bi jednom za svagda promenila granice, rukovodeći se etničkim načelom. Ali oni znaju da je takvo rešenje politički nepodobno. Ono bi značilo da je medjunarodna zajednica ni za šta investirala milione dolara u regionu. Ono bi takodje moglo da dâ loše ideje separatističkim pokretima u Evropskoj Uniji i u ostatku sveta".

Podela je priželjkivano i omrznuto rešenje koje izgleda sve verovatnije. Iako u eksplozivnoj balkanskoj slagalici još mnogo elementa ostaje nepoznato i nemoguće ih je predvideti, podela Kosova sve više deluje kao rešenje koje se svima "mota po glavi", kako bi rekao ministar Štajnmajer i koje bi sa manje ili više predumišljaja na svim stranama - moglo uskoro da se ostvari. 

Srbija odlučno odbacuje podelu jer bi time priznala otcepljenje. Ali ko zna? Nezvanično, dugo se govori o podeli kao "prihvatljivoj varijanti". Nije li nedavno premijer RS Milorad Dodik rekao upravo nešto slično. Da li je to bilo slučajno ili je reč o probnom balonu? Ovo rešenje ima neke prednosti za Srbiju koja može da kaže da je pred silom uspela da spase bar deo svoje južne pokrajine. Muka je što bi podela, gotovo izvesno, značila iseljavanje najvećeg dela srpskog življa sa juga Kosova. U eksplozivnom kontekstu nije isključeno ni nasilje.

Uostalom, preseljavanje stanovništva predvidja i Ahtisarijev plan. Kako smo pisali, u poglavlju naslovljenom  "Osnivanje novih opština" kaže se: "Posle popisa, medjunarodni civilni predstavnik može, ukoliko je to potrebno, da izmeni odrednice o osnivanju novih opština". U slučaju podele dakle, i u slučaju da stanovništvo iz srpskih enkalava bude prisiljeno na iseljavanje, doći će do promene odrednica o osnivanju novih opština, pa prema tome i do promene šeme “horizontalnog povezivanja” sa Srbijom. Bilo bi stvoreno homogeno etnički skoro čisto Kosovo kome onda decentralizacija sa posebnim vezama sa Srbijom ne bi bila ni potrebna.

U slučaju podele takozvana medjunarodna zajednica morala bi bar prećutno da prizna poraz svoje zvanične ambicije da na Kosovu, kao uostalom i u Bosni, stvori multietničko društvo. Problem je što bi to moglo da izazove domino efekat: Albanci iz Preševske doline ne kriju svoje ambicije da se pripoje Kosovu. Predsednik opštine Preševo saopštio je javnosti da će zahtevati prisajedinjenje Kosovu ukoliko se sever Mitrovice bude otcepio. Poznato je da nije malo Albanaca u Makedoniji koji imaju slične ideje. Ovaj mozaik još više usložnjava Republika Srpska (RS) u Bosni u čijem je parlamentu odlučeno da RS ima pravo na referendum za otcepljenje s obzirom na jednostrano odvajanje Kosova koje velike zapadne sile smatraju legitimnim. Medjunarodna zajednica naravno ne bi imala ništa protiv neke bar naizgled spontane podele “bez predumišljaja” koja bi stabilizovala situaciju - slično Kipru. Ali da li je to realno?

Što se Albanaca sa Kosova tiče, i za njih podela ima loše i dobre srane. Loše - jer ne dobijaju državu kakvu su nacrtali i zacrtali. Dobre, jer bi onaj deo Albanaca koji sanja o autonomiji do otcepljenja u Makedoniji i Crnoj Gori dobio alibi za svoje ambicije.

Kako bilo, situacija je usijana i mir će biti teško održiv. Svi su u isčekivanju. Nepoznanica je mnogo. Jedna od ključnih je Rusija. Dokle će ona ići i zašto? Ambasador Rusije u NATO ublažio je juče svoju pretnju upotrebom sile zbog Kosova. "Nemamo nameru da vojno intervenišemo ne nekom usijanom mestu daleko od naših granica", rekao je Rogozin. On je u petak zapretio da bi Rusija mogla da upotrebi silu ukoliko NATO prekorači svoja ovlašćenja. Takodje, najavio je oštar razgovor sa “partnerima u NATO” ukoliko je tačno da srpske zvaničnike ne puštaju preko administrativne granice na Kosovo. A tačno je - šef UNMIK Joahim Riker doneo je odluku da ministru za Kosovo i Metohiju Slobodanu Samardžiću ne dozvoli ulazak na Kosovo.