Senka Degola nad Francuskom: General de Vilie budući predsednički kandidat?

„Najpopularniji vojnik u Francuskoj“ - general Pjer de Vilie (Pierre de Villier), nekadašnji šef generalštaba mogao bi da bude kandidat za predsednika Republike na sledećim izborima 2022. godine i tako ugrozi planove predsednika Makrona da dobije i drugi mandat.

Bilo je samo pitanje trenutka kada će se general De Vilie vratiti na scenu da izravna račune sa sadašnjim predsednikom.

Makron ga je na samom početku svog mandata u julu 2017. javno ponizio, obraćajući se diplomatskom koru i poručivši mu, ne imenujući ga: „Ja sam taj koji je vrhovni komandant“.

General De Vilie, koji je tada napunio 60 godina, ubrzo je „zalupivši vrata“ otišao u penziju iako je po zakonu mogao da ostane aktivan još bar godinu dana. 

Platio je tako za svoj „nepodobni“ komentar Makronove najave da će smanjiti budžet za vojsku pri čemu je upotrebio „vojnički“ rečnik.

De Vilie je imao reputaciju izuzetno omiljenog komandanta među oficirima i vojnicima. Ovih dana izlazi njegova nova knjiga čiji je naslov (u slobodnom prevodu) “Hrabrost je biti pravičan” – sa podnaslovom “Kako (p)opraviti Francusku?”. To je treća generalova knjiga od kada je otišao u penziju. Prva je nosila naslov „Služiti (državi)“ a druga, „Šta znači biti vođa“.

Predsednik Emmanuel Macron i načelnik Generalštaba vojske, general Pierre de Villiers, sukobili su se po pitanju budžeta za odbranu, snimljeno 13.07. 2017.

Pocepana Francuska

U saopštenju za štampu generalovog izdavača citiraju se generalove reči: „Osetio sam da je pred podelama koje cepaju Francusku neophodno istinsko pomirenje naše nacije.“

Za ne-francuskog čitaoca treba naglasiti da nacija u skladu sa francuskom revolucionarnom tradicijom nije nacija u etničko-verskom već u državno-građanskom smislu. Članovi nacije su svi građani koji su državljani Francuske i koji poštuju zakone Republike.

Francuski mediji ovih dana komentarišu da hipoteza o političkom angažmanu generala De Viliea ima smisla. General je potomak stare francuske aristokratske porodice De Vilie. Njegov brat Filip je poznati političar, blizak desnici na desnici što, kako se komentariše, „srećom nije generalov slučaj“.

Istina, general De Vilie nema ni partiju, ni političku mrežu za podršku. Odbio je da bude na listi „različite desnice“ na nedavnim lokalnim izborima u oblasti Vande (Vendée) gde se nalazi njegovo porodično imanje.

U situaciji kada sve veći broj građana ne veruje ni političarima ni „velikim medijima“, ovi nedostaci mogli bi upravo da postanu prednost ukoliko bi De Vilie odlučio da uđe u politiku.

Niko nije zaboravio, da su mase u žutim prslucima - prilikom velikih socijalnih protesta krajem 2018. i početkom 2019. godine  - skandirale upravo ime generala de Viliea. Njegove knjige rasprodaju se u rekordnom vremenu.

Dnevnik Le Parisien izveštava da je u to vreme Pjer de Vilie u prepunim knjižarama, potpisujući svoje knjige često čuo: „Generale, potrebni ste nam“. Odgovarao je da je on vojnik, lojalan državi i da ima previše poštovanja prema političarima.

Da li će takav odgovor davati i prilikom potpisivanja najnovije knjige?

Predizborni rebus

Le Parisen izveštava da je za najnoviju knjigu general dobio ideju upravo prilikom potpisivanja prethodne. Jedna gospođa je došla, „vidno potresena“, i poverila mu da živi u strahu da se njen sin koji je učesnik protesta “žutih prsluka” ne nađe licem u lice sa svojim ocem, a njenim mužem, koji je - policajac.

Politikolog Paskal Bonifas (Pascal Boniface) strastveni ljubitelj fudbala koji je sa generalom osnovao pokret Positive Football, izjavio je da smatra da general nema političke ambicije:

“General je verujući čovek, hrišćanin. Kao takav on želi da bude koristan… Ne mislim da je njegov cilj Jelisejska palata, osim u slučaju da mnogo ljudi to od njega zatraži”.

“Ne znam šta je u njegovoj glavi“, prenosi dnevnik Le Parisen reči jednog zanatlije iz Bulonje (Boulogne), sela u kojem je de Vilie odrastao. On je ispričao da general ponekad dođe kod njega u svom starom „sitroenu“ i ljutito govori o političarima i medijima koji žive “na svom oblaku”.

“Sa Pjerom bismo dobili nekoga ko je konkretan”, rekao je ovaj zanatlija iz sela u kome svi generala zovu po imenu i cene ga jer je ostao blizak narodu i “običnim ljudima”.

Iako nema zvanične potvrde da bi general De Villie mogao da postane predsednički kandidat – to više niko ne može da isključi.

Za Makrona izborni rebus bi tako postao komplikovaniji nego što je mislio. Makron je računao da će, kao na prethodnim izborima 2017, uspeti da eliminiše levi i desni centar i ostane „nasamo“ sa liderkom krajnje desnice Marinom Lepen, čiju su stranku osnovali bivši francuski nacisti i pripadnici kolaboracionističke divizije “Šarlemanj”.

Makronova strategija je zasnovana na hvatanju u zamku širokog glasačkog tela sa levog i desnog centra, koje bi bilo primorano da glasa za njega, ne zbog njegovog neoliberalnog programa, već da bi sprečilo krajnju desnicu da se domogne vlasti.

Ukoliko bi na političku scenu izašao „najomiljeniji vojnik Francuske“, ova strategija bi vrlo verovatno pala u vodu. Makron, koji ima nadimak “predsednik vrlo bogatih”, morao bi da se suoči sa nosiocem ideje državnog suvereniteta koji ne dolazi sa karikaturalnih i u suštini anti-demokratskih pozicija krajnje desnice.

Privredno pustošenje

Poslednjih deset godina postalo je očigledno da je neoliberalna politika EU dovela do privrednog pustošenja Francuske. Sve što je bio cvet francuske industrije i umeće koje se gradilo i prensilo vekovima pokupovali su i preuzeli ili Kina ili SAD.

Došlo je dotle da je deo čuvenog Alstoma, koji proizvodi nuklearne elemente jedinstvene u svetu, prodat za ispod svake razumne cene američkom Dženeral motorsu uz saučesništvo ljudi iz državne administracije i, kako izgleda, tadašnjeg rukovodstva samog Alstoma. Ova kupovina omogućila je SAD da kontroliše, na primer, francuske vojne atomske podmornice koje su opremljene tehnologijom Alstoma. Nastavak priče je pokazao da je Alstom kupljen da bi bio neutralisan kao konkurencija američkoj industriji.

Komisija francuskog Senata podnela je izveštaj o ovoj sumnjivoj prodaji koji je zatim, s obzirom na nalaze, uputila pravosuđu. Predsednik ove komisije izjavio je pre dve godine na državnom radiju da je “predsednik Republike (Makron) lagao komisiju” prilikom ispitivanja o prodaji Alstoma. Naveo je da je Makron tvrdio da, u vreme kada je bio ekonomski savetnik predsednika Olanda 2014., uopšte nije znao da se priprema prodaja Alstoma. Istražna komisija Senata zatim je međutim našla dokumenta koja nedvosmisleno potvrđuju – suprotno.

Makronov mandat prošao je do sada u znaku demontiranja države, svaljivanja poreskog tereta na srednju klasu. Najbogatiji (banke i krupna industrija) oslobodjeni su brojnih taksi, a umesto da plaćaju poreze oni uz pomoć „pravničkih podešavanja“ iznesu  iz Francuske 80 milijardi evra godišnje u poreske rajeve – kao što je Luksemburg.

Sve ovo doprinelo je stvaranju horizonta očekivanja spasioca zemlje - novog Degola čija senka lebdi nad Francuskom.

Mnogi priželjkuju da se ponovi scenario iz maja 1958. godine kada se Degol vratio na čelo Francuske koja se tada našla na ivici haosa.