Opasno urušavanje države u Francuskoj: Provalnici organizovano zauzimaju kuće, a zakon je protiv vlasnika!

Nataša Jokić, Strazbur

Stari bračni par nije mogao da uđe u svoju letnju rezidenciju jer su se u nju uselili provalnici koji su promenili bravu. Po zakonu, žandarmi nisu mogli da ih isteraju dok vlasnici na sudu, preko advokata ne dokažu vlasništvo!?
(foto, Bračni par Kaloustian, kojima je zaposednuta kuća a država štiti provalnike)

Penzioneri Marie-Therèse i Henrie Kaloustian (75), iz Liona u Francuskoj odlučili su da prodaju svoj stan u gradu i ostatak života provedu u vikendici u selu Théoule-sur-Mer, na južnoj obali Francuske, čiji su vlasnici već 36 godina.

Kada su poslednjih dana avgusta stigli pred svoju kuću nisu verovali svojim očima: nepoznata porodica sa dvoje male dece živela je unutra.

Žandarmi koji su došli na poziv gospodina Kaloustiana odbili su da intervenišu pre nego što pravosuđe donese odluku na osnovu koje bi to učinili.

„Žao nam je. Ovi koji su se uselili imaju sva prava u ovoj situaciji“, rekli su oni zapanjenom bračnom paru penzionera.

Gospodin i gospođa Kaloustian proveli su noć u svom automobilu parkiranom ispred njihove kuće.

Duga procedura

Ono što je najviše šokiralo Francuze jeste saznanje da se ovakve stvari dešavaju sve češće, da je u pitanju organizovani kriminal i da je zakon na strani onih koji provale u prazan stan ili kuću i tu se nastane.

Francuski zakon predviđa da, ukoliko provalnik provede više od 48 sati u tuđem stanu ili kući koji su njihovo sezonsko prebivalište, vlasnik mora da dokazuje - i to na sudu -  da je zauzeta nekretnina zaista njegova!

Mnogi nemaju ni vremena, ni zdravlja, a ni novca da plaćaju advokata i da povrate ono što im pripada. Često je reč o praznim kućama i stanovima koje naslednici nameravaju da prodaju.

Iscrpljeni dugom procedurom isterivanja provalnika, koje zakon smatra stanarima - dok se ne dokaže suprotno, naslednici su često primorani da pristanu na ponudu pokrovitelja kriminalne operacije i prodaju svoje vlasništvo u pola cene.

Kao i u slučaju gospodina Kaloustiana, po ustaljenoj šemi, oni koji su zauzeli nečiju kuću ili stan dobro poznaju svoja zakonska prava i mašu njima kako pred vlasnikom tako i pred žandarmima.

Takođe, oni koji su provalili znaju da obavezno moraju da promene bravu tako da nema dokaza o provali, pa oni koji se na ovaj način usele ne mogu pred zakonom da budu smatrani za provalnike već stanare.   

I prethodnih godina preko medija su sve učestalija bila svedočenja nesrećenih vlasnika. Dešavalo se i da vlasnik zauzete kuće bude osoba koja je digla kredit da bi je otplatila.

Oslobađanje kuće

Kako je sve ovo moguće ?

Nevolja gospodina i gospođe Kaloustian našla sa udarnim mestuma francuskih medija. Informativne televizije, koje su poslednjih dana avgusta još uvek bile u „letnjoj šemi“, pratile su iz časa u čas šta se dešava u selu Théoule-sur-Mer.

Konačno, posle pet dana novinari su javili gospodinu Kaloustianu da je kuća “oslobodjena”.

„Da je kuća zaista ´oslobodjena´ to treba da mi jave žandarmi, a ne novinari. Ovo što mi javljate znači samo da su oni koji su je zauzeli – odsutni“, odogovorio je on.

Gospodin Kaloustian je bio u pravu.

Čuo je objašnjenja onih koji su zaposeli njegovu kuću, kao i objašnjenja žandarma i policije. Kada je sve sabrao, shvatio je da je zakon, verovao to neko ili ne, na strani onih koji veselo ručaju na njegovoj terasi.

Ispostaviće se da porodica ne bi ni napustila kuću već posle pet dana od dolaska vlasnika, da se mladi bračni par u njoj nije žestoko posvađao, da muž nije počeo da tuče ženu i da ona zatim nije pozvala žandarme da intervenišu.

Abdela Z, muž zadržan je u pritvoru zbog porodičnog nasilja, a supruga je izjavila novinarima da želi sa decom da se vrati u kuću – ili bolje rečeno da se vrati „kući“.  

„Imamo stan u Parizu, ali moj muž ima probleme tamo i morali smo da odemo”, objasnila je.

Ona je novinaru BFM-tv opisala susret sa misterioznim posrednikom koji ih je doveo u kuću gospodina i gospođe Kaloustian:

„Spavali smo sa decom više od nedelju dana na benzinskoj pumpi. Moj muž je sreo jednog čoveka koji mu je rekao da može da nam iznajmi smeštaj. Moj muž je platio skoro hiljadu evra i taj čovek nas je doveo ovde.“

Mlada žena tvrdi da nisu provaljivali u stan i da im je posrednik dao ključ kojim su otvorili vrata. Advokat njenog muža, privedenog zbog porodičnog nasilja, izjavio je da ne može da se isključi mogućnost da se njegov klijent vrati u kuću gospodina Kaloustiana.  

I on je pred kamerama objasnio da u ovakvim slučajevima vlasnik mora da preko advokata pokrene proceduru kako bi dokazao da je on zaista vlasnik i treba da zatraži da državni organi narede isterivanje onoga koji se nastanio u njegovoj kući. Dodao je da „procedura može da traje veoma dugo“.

Ko deli pravdu?

Afera je dobila veliku medijsku pažnju, a indirektno i političku dimenziju. Da li Francuska postaje „divlja“ - u smislu da država ne funkcioniše, da pravosuđe ne štiti građane i da oni treba možda sami da uzmu pravdu u svoje ruke?

„Ovo je sramota, treba izmeniti taj pogrešni zakon“, rekao je očajni gospodin Kalustian novinarima. 

Žorž Botela (Georges Botella), predsednik male opštine Théoule-sur-Mer poslao je svog sekretara opštine da pregovara sa parom koji se nastanio u kući gospodina Kaloustiana.

„Vikali su i pretili gospodinu Kaloustianu. Morao sam da rasporedim žandarme oko kuće  jer su ogorčeni susedi zatim pretili da će probušiti gume na automobilu  Abdoule Z“, ispričao je sekretar novinarima.

„Nije ovde reč o beskućnicima, reč je o protuvama koje gaze osnovna prava, koji imaju automobil i stan u pariskoj oblasti odakle su morali da odu zbog problema sa susedima“, dodao je.

Žorž Botela poslao je pismo ministru unutrašnjih poslova:

„Ono što je izvesno to je da treba izmeniti zakon kako se ovakve stvari ne bi rešavale od slučaja do slučaja. U suprotnom, kao i kada je reč o nasilju, postoji opasnost od ponavljanja istog.“

Predsednik opštine postavio je javno pitanje kako su Abdula Z. i njegova žena uopšte stigli u Théoule-sur-Mer

„Mora da - kao za migrante – postoji mreža vodiča koji su im našli ovu kuću“, zaključio je.

Pravnici su upozorili da vlasnici ne treba sami da dele pravdu jer rizikuju da budu optuženi zbog nasilja za koje je predviđena kazna do tri godine zatvora i globa do 30 hiljada evra. 

I to je ono što jeste najveća opasnost -  uzimanje pravde u svoje ruke pod izgovorom da pravna država ne funkcioniše.

To se već dogodilo pre dve godine mestu Garges-lès-Goneše kada je grupa Roma zauzela kuću jednog penzionera. Grupa mladih ljudi organizovala se da ih na najbrutaliniji način istera, najavljujući to na društvenim mrežama sa fotografijama lovačkih pušaka, pasa, gvozdenih predmeta itd.

„Kad francusko pravosuđe ne funkcioniše, primenjujemo silu“, poručili su. Policija je u poslednjem trenutku intervenisala da spreči najgore.

Iz svega proističe da realnu opasnost za Francusku predstavlja mogućnost da građani izgube poverenje u državu i njene službe i institucije. Kao što smo prilikom pandemije korona-virusom čuli da nema dovoljno kreveta, lekara, sestara ni maski i zaštitne opreme, kao što smo čuli da nema dovoljno policajaca da bi letos zaustavili prave ulične borbe u Dižonu, sada smo čuli da su pravosudne procedure duge zbog državne štednje u oblasti pravosuđa.

Dok ultrabogate banke i korporacije iznesu 80 milijardi godišnje iz zemlje umesto da plate poreze, država mora da štedi u osnovnim domenima od javnog interesa. Rezultat je gubljenje ugleda države i njeno urušavanje.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...