Parlamentarni izbori u Rusiji

Sinoć, kada je po moskovskom vremenu bilo 23 sata, na Kamčatki su počeli izbori za petu Državnu dumu Rusije. Tamo je već bio 2. decembar, 8 sati ujutru. To su u novijoj istoriji Rusije prvi partijski izbori - do sada se nikad mesta u donjem domu Parlamenta nisu delila isključivo među partijama. Tako se prevazilazi osnovni problem ruskog parlamentarizma devedesetih godina, kada su političke partije osnivane samo da bi učestvovale u izborima, a onda neprimetno nestajale. Deputati su prelazili iz jedne partije u drugu s glavnim ciljem da što bolje ostvare ciljeve svojih sponzora – oligarha.

Moskva, danas: glasanje (foto: Fonet)

Zato mnogi analitičari smatraju da su današnji izbori prvi pravi izbori u zemlji. Svi prethodni su, smatra Mihail Leontjev, glavni urednik nedeljnika “Profil”, “više ličili na karneval nego na izbore. Karneval je predstavljao i tako izabrani parlament, a političke partije koje su se u njemu nalazile ličile su uglavnom na vašarske trupe”.

Najvažniji događaj ove predizborne kampanje je činjenica da je glavna figura izbora postao ruski predsednik Putin otvoreno vezavši svoju sudbinu za jednu političku partiju. Pozajmljujući “Jedinstvenoj Rusiji” svoj ogroman ugled i rizikujući da se njegov rejting koji dostiže i 80 posto, zbog toga smanji, Putin je preuzeo na sebe odgovornost za budućnost države, a izbore je pretvorio u svojevrstan referendum. Birači se ne opredeljuju za partije prema njihovom programima, već daju podršku onima koje podržava njihov lider. Na taj način ruski predsednik želi da “Jedinstvena Rusija” osvoji dvotrećinsku većinu u Dumi i tako dobije mogućnost upravljanja svim političkim procesima u državi.

U ovim izborima pojavili su se i novi načini agitacije, ali oni su novi samo za ruskog birača – partijski kongresi i konvencije, organizovani razgovori s biračima, nisu ništa novo u demokratijama mnogo starijim od ruske. Pojavljivanje radnika, veterana, uglednih građana, organizovanje podmladaka raznih partija, uobičajene su stvari u zapadnim zemljama. U Americi su predizborne kampanje uvek dobro režirani šou programi. Samim pojavljivanjem pred najrazličitijim grupama svojih pristalica, kandidat pokazuje ne samo da zna njihove probleme nego i da zna kako da ih rešava. Zato su toliko prostora dobile zemljoradničke zadruge, fabrike, sela, univerziteti... Ali najveći šou održan je u sportskom centru Lužniki, najvećem pokrivenom stadionu u Evropi. Govor koji je tamo održao ruski predsednik jasno je odredio ciljeve kampanje i budući put Rusije. On nije samo pozvao građane da glasaju za “Jedinstvenu Rusiju”, nego je i tačno odredio za koga ne treba glasati. Za glavnu smetnju daljem razvoju zemlje proglasio je takozvane liberale, zapravo poslednje preostale političare Jeljcinove ere koji ponovo pretenduju na vlast. “Ne treba dozvoliti da na vlast dođu oni koji su već bezuspešno pokušali da vode zemlju, a sada hoće da uzdrmaju planove razvoja Rusije i promene kurs koji je podržao narod, oni koji hoće da nas vrate u vreme poniženja, zavisnosti i raspada”, rekao je Putin na stadionu Lužniki.

To je bila i njegova glavna poruka u četvrtak, dan pred izbornu tišinu. Nemojte, nemojte molim vas... dozvoliti da se zemlja vrati u haos u kakvom je bila devedesetih.

Zanimljivo je da ni u jednom od svojih nastupa Putin nije negativno govorio ni o komunistima, ni o Liberalno-demokratskoj partiji Vladimira Žirinovskog, niti o “Pravednoj Rusiji”. To su tri partije koje će, prema svim procenama, najverovatnije ući u Dumu. Jasno je i zašto – iako po zakonu Parlament može da funkcioniše i ako su u njemu samo dve partije, to baš ne zvuči previše demokratski. Zato je dobro da ih, u onih dvadeset pet posto koje neće zauzeti “Jedinorusi”, bude bar još jedna ili dve. To su shvatili i državni mediji pa se predstavnicima pomenutih partija daje sasvim dovoljno vremena za predstavljanje programa. Na žalost, oni nisu u stanju da predlože ništa ni novo ni zanimljivo. Njihov najveći domet predstavljaju obećanja da će povećati penzije i vratiti penzionerima neke beneficije koje su nestale sa raspadom SSSR-a, pa se ponekad čini da ih Kremlj prosto na silu uvlači u parlament.

Što se tiče preostalih opozicionih partija – one gotovo da nemaju nikakve šanse. Svesni toga, njihovi lideri su umesto aktivne agitacije za svoju promociju, izabrali provociranje vlasti. Sve vreme su organizovali u većim gradovima, posebno u Moskvi i Peterburgu, protestne skupove koji su bili malobrojni ali medijski veoma dobro propraćeni (pogotovu kad je reč o zapadni medijima) i koji su se obično završavali tučom sa policijom. Glavni u provociranju vlasti bio je Eduard Limonov sa svojom nacional-boljševičkom partijom uz koju su se šlepali poznati šahista Gari Kasparov i, povremeno, bivši premijer Mihail Kasjanov i Boris Nemcov. Cilj njihovih skupova bio je “da pokažu svetu koliko je Putinova vlast nedemokratska”, ali s obzirom da na parlamentarnim izborima taj “svet” ne glasa, ostaće izvan dumske dvorane.

Iako prilično dosadana, kampanja će biti zapamćena i po tome što su sve partije detaljno “očistile” svoje redove. Signal je došao od “Jedinstvene Rusije” koja je na kongresu u septembru brisala sa spiska više od 100 kandidata. To su potom uradili i ostali - ako je postojala i najmanja sumnja u nečiji moral i etiku nekog kandidata, on je morao da bude zamenjen drugim.

Ovi izbori biće zapamćeni i po sukobu s posmatračima OEBS-a. Nezadovoljna time što nisu dobili vize u onako kratkom roku kako su želeli, delegacija Biroa za praćenje demokratskih procesa i poštovanje ljudskih prava OEBS-a odbijla je da prati izbore.

Prema novom izbornom zakonu, izbori su uspeli bez obzira koliko ljudi glasa. Ali što je veća izlaznost to će novi parlament imati veći legitimitet, pa se izmišljaju razni načini da se narod ubedi da izađe na izbore. Mladi ljudi koji budu prvi put glasali dobiće počasnu diplomu ili traku u bojama ruske zastave. U nekim gradovima glasači dobijaju brojeve sa kojima mogu da učestvuju u nagradnoj igri sa mnogo značajnih nagrada... u Kemerovu idu i dalje - svima koji dođu na izbore daju besplane ulaznice za neki od brojnih kulturnih događaja, a na nekim izbornim mestima dežuraće lekari – ne za svaki slučaj, da reaguju ako nekome pozli, nego da svako ko za to obično ne nalazi vremena, može da izmeri pritisak, prekontroliše krvnu sliku ili se pregleda ultrazvukom.

Pored uobičajenih glasačkih listića, oni koji to žele moći će da glasaju elektronski. Specijalnom aparaturom opremljeno je 30 posto glasačkih mesta u Moskvi i u nekim drugim gradovima Rusije. S obzirom na ogromnu površinu zemlje koja se prostire na 11 časovnih zona, najudaljeniji krajevi su već glasali. Izlaznost je bila preko 60 posto. Glasovi su stigli u Moskvu i biće izbrojani zajedno s glasovima birača koji glasaju danas. Prvi rezultati počeće da stižu već u 21 sat. Već u ponedeljak ujutru biće obrađen “dobar procenat glasčkih listića”, tvrdi predsednik izborne komisije Čurov, tj biće poznati manje-više tačni rezultati paralmentarnih izbora. Konačni rezultati biće objavljeni za dve nedelje.

Prema dosadašnjim istraživanja u novi ruski parlament ući će 4 partije – Jedinstvena Rusije sa oko 60 posto, LDPR Vladimira Žirinovskog sa 11 procenata, Komunistička partija sa 8 i, najverovatnije, “Pravedna Rusija” sa 7 posto.

Pravo glasa ima više od 108 miliona birača kojiće moći da glasaju na oko 96.000 biračkih mesta, uključujući i aerodrome, železničke i autobuske stanice.

Građani Rusije koji žive u inostranstvu moći će da glasaju u 141 državi na 360 glasačkih mesta.

U organizaciji i sprovođenju izbora učestvuje oko tri miliona ljudi a o bezbednosti će brinuti oko pola miliona milicionara.