Nova optužnica na Kosovu podseća na ratna zverstva Bila Klintona

Džejms Bovard*

Činjenica da su Klinton i drugi najviši američki vladini zvaničnici nastavili da veličaju Hašima Tačija, uprkos optužbama za masovna ubistva, mučenja i trgovinu organima, još jedno je podsećanje na potkupljivost većine američke političke elite
(foto, 12, juna 2919. Priština, Trg Olbrajt – Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Hašim Tači na otkrivanju biste Medlin Olbrajt povodom 20 godina od ulaska američke vojske na Kosmet)

Najdraži borac za slobodu predsednika Bila Klintona upravo je optužen za masovna ubistva, mučenja, otmice i druge zločine protiv čovečnosti. Klintonova administracija je 1999. godine pokrenula 78-dnevnu kampanju bombardovanja u kojoj je ubijeno oko 1500 civila u Srbiji i na Kosovu, što su američki mediji s ponosom predstavljali kao krstaški rat protiv etničkog nasilja. To objašnjenje za rat, poput većine izgovora spoljne politike SAD-a, bilo je sramna prevara.

Kosovski predsednik Hašim Tači optužen je u deset tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti od strane Međunarodnog suda u Hagu u Holandiji. Tači i devet drugih lica optuženi su za „ratne zločine, uključujući ubistva, nasilne nestanke osoba, progon i mučenje." Tači i ostali osumnjičeni optuženi su da su „krivično odgovorni za skoro 100 ubistava", a optužnica uključuje „stotine poznatih žrtava na Kosovu, Albanaca, Srba, Roma i drugih nacionalnosti kao i političke protivnike".

Karijera Hašima Tačija ilustruje kako antiterorizam predstavlja pogodnost za kreatore politike u Vašingtonu. Pre nego što je postao kosovski predsednik, Tači je bio šef Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji se borio da protera Srbe sa Kosova. U 1999. godini, Klintonova administracija je OVK proglasila „borcima za slobodu“, uprkos njihovoj užasnoj prošlosti i pružila im ogromnu pomoć. Prethodne godine, Stejt dipartment osudio je „terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova“. OVK je bila snažno umešana u trgovinu drogom i imala bliske veze sa Osamom bin Ladenom.

Ali naoružavanje OVK i bombardovanje Srbije pomogli su Klintonu da se predstavi kao onaj koji ide u pohod protiv nepravde i time  preusmeri pažnju javnosti posle suđenja za njegov opoziv. Klintonu su pomagali mnogi bestidni  članovi Kongresa koji su želeli da američka ubistva predstave kao sveta. Senator Džo Liberman naglašavao je da Sjedinjene Države i OVK „stoje uz iste vrednosti i principe. Borba za OVK je borba za ljudska prava i američke vrednosti“. A pošto su zvaničnici Klintonove administracije javno poredili srpskog lidera Slobodana Miloševića sa Hitlerom, svaka pristojna osoba bila je dužna da aplaudira kampanji bombardovanja.

I Srbi i Albanci počinili su zločine u žestokim  sukobima na Kosovu. Ali da bi opravdala  svoju kampanju bombardovanja, administracija Klintona mahnula je čarobnim štapićem i učinila da zločini OVK nestanu.

Britanski profesor Filip Hamond napomenuo je da kampanja bombardovanja od 78 dana „nije bila isključivo vojna operacija: NATO je uništavao  i ciljeve, kako su ih zvali `dvostruke namene`, poput fabrika, gradskih mostova, pa čak i glavnu televizijsku zgradu u centru Beograda, u pokušaju da terorom natera zemlju da se preda.“

NATO je više puta bacao kasetne bombe na pijace, bolnice i druga civilna područja. Kasetne bombe su oružje  za uništavanje ljudi a ne objekata,  dizajnirane da budu razbacane po neprijateljskim trupama. NATO je bacio više od 1. 300 kasetnih bombi na Srbiju i Kosovo, a svaka bomba je sadržala 208  odvojenih malih  bombi, koje su padobranom letele na zemlju. Stručnjaci za bombe procenili su da je više od deset hiljada neeksplodiranih bombi ostalo rasuto po tlu i kada je bombardovanje okončano sakatilo decu dugo nakon primirja.

U poslednjim danima kampanje za bombardovanje Washington Post  je pisao da „neki predsednikovi pomoćnici i prijatelji opisuju Kosovo u  religioznim tonovima kao Klintonov „najčistiji čas“.  Post  je takođe izveštavao da, prema Klintovim prijateljima, „Klintonovi motivi  za intervenciju NATO-a su nedvosmisleno moralni razlozi predstavljali su  priliku  da umiri svoju savest...  Jedan prijatelj je rekao da  je Klinton ponekad žalio što je generacija pre njega mogla da služi u ratu s očigledno plemenitom svrhom, i osećao se „gotovo prevarenim" što „kad je njegov red, nema priliku da bude deo moralnog razloga“. Po Klintonovom  merilu vrednosti, klanje Srba bilo je „postupak vlade  dovoljno blizak“  tom  „moralnom  razlogu“.

Ubrzo nakon završetka kampanje za bombardovanje 1999. godine, Klinton je izgovorio ono što su njegovi pomoćnici označili Klintonovom doktrinom: „Bilo da je unutar ili izvan granica zemlje, ako svetska zajednica ima moć da to  spreči,  dužni smo  da zaustavimo genocid i etničko čišćenje. U stvarnosti, Klintonova doktrina bila je da predsednici imaju pravo da započnu bombardovanje stranih zemalja na osnovu bilo kakve bezobrazne laži koju će američki mediji da  izbljuju. U stvari, lekcija iz bombardovanja Srbije je da američki političari samo treba javno da izgovore reč „genocid“ da bi dobili dozvolu za ubistvo.

Nakon završetka bombardovanja Klinton je uveravao srpski narod da su se Sjedinjene Države i NATO dogovorili  da budu  samo  tvorci mira „što  podrazumeva da će zaštititi Srbe, kao i etničke Albance, i da će otići kada zavlada mir“. U narednim mesecima i godinama američke i NATO snage su samo stajale dok je OVK nastavila sa etničkim čišćenjem, koljući srpske civile, bombardujući srpske crkve i tlačeći bilo kakve nemuslimane. Oko  četvrt miliona Srba, Cigana, Jevreja i drugih manjina napustilo je Kosovo nakon što je gospodin Klinton obećao da će ih zaštititi. Do 2003. godine, gotovo 70 odsto Srba koji su živeli na Kosovu 1999. godine pobeglo je, a Kosovo je  postalo oko  95 odsto  - albansko.

Ali Tači je ostao koristan za kreatore politike u SAD. Iako je, posle  osvajanja vlasti na Kosovu, bila rasprostranjena osuda Tačija za ugnjetavanje i korupciju, potpredsednik Džo Bajden  ga  je 2010. godine pozdravio kao „Džordža Vašingtona Kosova“. Nekoliko meseci kasnije, izveštaj Saveta Evrope optužio je Tačija i operativce OVK za trgovinu ljudskim organima. Guardian  je  objavio  da je u izveštaju navedeno da su ljudi iz Tačijevog najužeg kruga „odvodili  zarobljene preko granice u Albaniju posle rata, gde se veruje da je veći broj Srba ubijen zbog  njihovih  bubrega koji su prodati na crnom tržištu“. U izveštaju se navodi da su, kada su  `hirurzi za transplantaciju`  bili  „spremni za operaciju,  (srpske)  zarobljenike pojedinačno izvodili su iz `sigurne kuće`, gde ih je odmah likvidirao naoružani razbojnik OVK, da bi njihovi leševi brzo bili prebačeni u operativnu kliniku“.

Uprkos optužbi za trgovinu organima, Tači je bio zvezda na godišnjoj konferenciji Global Initiative Fondacije Klinton 2011, 2012. i 2013. godine, gde je pozirao za fotografije sa Bilom Klintonom. Možda je to bio bonus ugovora o lobiranju od 50.000 dolara mesečno koji je Tačijev režim potpisao sa firmom Podesta Group, kojom je upravljao budući menadžer kampanje Hilari Klinton, Džon Podesta, kako je objavio Daily Caller.

Klinton ostaje heroj na Kosovu, gde je u glavnom gradu Prištini postavljena njegova statua. List Gardijan je napomenuo da statua prikazuje  Klintona  „s podignutom levom rukom, tipičnim gestom vođe koji pozdravlja mase. U desnoj ruci drži dokumente sa urezanim datumom kada je NATO počeo bombardovanje Srbije, 24. marta 1999. “  Bilo bi tačnije prikazati Klintona kako stoji na gomili leševa žena, dece i drugih ubijenih u američkoj kampanji bombardovanja.

Godine 2019. Bil Klinton i njegova,  fanatično opredeljena za bombardovanje bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt posetili su Prištinu, gde su „tretirani kao rok zvezde“ dok su pozirali za fotografije sa Tačijem. Klinton je izjavio: „Volim ovu zemlju i uvek će mi biti jedna od najvećih počasti u životu što sam stao uz nju protiv etničkog čišćenja (od strane srpskih snaga) i  za  slobodu.“

Tači je dodelio Klintonu i Olbrajtovoj medalje za slobodu „za nezavisnost koju nam je on doneo kao i mir za ceo region“.

Olbrajtova predstavlja sebe kao vizionara koji diže glas protiv fašizma u Trampovoj eri. Zapravo, jedino priznanje koje Olbrajtova zaslužuje je „kasapin Beograda“.

Klintonov rat protiv Srbije bio je Pandorina kutija od koje svet još uvek pati. Budući da su političari i većina medija rat protiv Srbije prikazali kao moralni trijumf, to je  Bušovoj administraciji  olakšalo  opravdavanje napada  na Irak, Obaminoj administraciji bombardovanje Libije, a Trampovoj administraciji da više puta bombarduje Siriju. Sve te intervencije posejale su haos koji i dalje uništava one koji je trebalo, navodno, da od toga imaju korist.

Bombardovanje Srbije 1999. godine od strane Bila Klintona bila je bila velika prevara koliko i Džordža Buša, kada je našu državu na prevaru uveo u napad na Irak. Činjenica da su Klinton i drugi najviši američki vladini zvaničnici nastavili da veličaju Hašima Tačija uprkos optužbama za masovna ubistva, mučenja i trgovinu organima, još jedno  je podsećanje  na potkupljivost većine američke političke elite. Da li će Amerikanci sledeći put ponovo biti lakoverni kada političari u Vašingtonu i njihovi saveznici u medijima izmisle glupe izgovore da udahnu pakao u neku nesretnu stranu zemlju?

 

*Džejms Bovard autor je deset knjiga, uključujući Public Policy Hooligan  iz 2012. godine i  Attention Deficit Democracy  iz 2006. godine. Pisao je i za  New York Times,  Wall Street Journal,  Playboy,  Washington Post, i mnoge druge časopise.

Izvor: www.zerohedge.com, 22.07.2020 .


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...