Epilog uličnog rata između Čečena i Arapa u Francuskoj: Primirje sklopljeno u džamiji

Nataša Jokić, Strazbur

Suštinski problem nije da li je situaciju smirio imam ili biskup, već je reč o tome da pravna država u Francuskoj deluje kao da sve slabije funkcioniše, kao da joj bukvalno ponestaje fizička snaga posle dve decenije politike štednje i masovnih otpuštanja u javnom sektoru
(foto, Ulice Dižona u kvartu Grezie 15. juna, pod kontrolom maskiranih bandi, izvor - Le Point, 17.6.2020.)

Posle pravog uličnog rata u francuskom gradu Dižonu (http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-245254/da-li-francuska-klizi-u-haos-ulicni-rat-cecena-i-arapa-policija-se-ne-mesa) između čečenskog i arapskog klana u koji se policija umešala tek četvrti dan –  zaraćene strane sklopile su primirje u obližnjoj Džamiji bratstva.

Kako smo izveštavali, oko 150 mladih Čečena čiji su roditelji u Francuskoj dobijali azil od devedesetih godina prošlog veka kao žrtve nasilja pro-Putinovog režima, došlo je iz cele Francuske i okolnih zemalja u kaznenu ekspediciju protiv lokalnog klana Arapa iz Magreba. Razlog je osveta zbog toga što je arapski klan pretukao jednog 16 - godišnjeg Čečena, a mnogi stručnjaci procenjuju da je ovde reč o narko-etničkim gangovima koji su se sukobili oko teritorije.

Situacija se u utorak u Dižonu konačno smirila, nakon što su na licu mesta rasporedjena policijska pojačanja (izvor, magazin Marian)

Policiji "lepo objašnjeno" da se ne meša

Prema rečima policijskog sindikata, a i samog gradonačelnika Dižona, bilo je samo desetak pripadnika snaga reda koje se nisu usudile da se mešaju čečenski „desant“ u kvartu Grezie. Preplašeno stanovništvo tri dana ostalo jezatvoreno u stanovima dok su napolju praštale eksplozije, goreli automobili i ođekivali pucnji iz automatskog oružja.

Neki policijski izvori preneli su da su Čečeni, došavši u Dižon u petak uveče, „lepo objasnili“ policajcima da je najbolje da se ne mešaju jer oni „samo“ hoće da svedu račune sa Arapima.

Konačno, posle scena dostojnih akcionih filmova – četvrtog dana stigle su i specijalne policijske jedinice, posle čega je objavljeno da je „red uveden“.

marian-naslovna

Naslovna strana magazina Marian, od 18. juna sa glavnim naslovom: "Da li je Francuska rasistička?"

Albanci, Čečeni i Arapi

Levičarski nedeljnik iz Pariza Marianne, preneo je ekskluzivno da je u utorak uveče petnaestak Čečena i isto toliko Arapa odložilo oružje (što automatsko, što metalne palice) i da su se sastali u bašti džamije u predgrađu Ketinji (Quétigny) u prisustvu oca čečenskog mladića zbog čijeg je premlaćivanja osvetinička ekspedicija i organizovana.

Ispostavilo se da šesnaestogodišnji mladić, kojeg su u jednom baru pretukli Arapi - o kome su do sada govorili mediji - nije Čečen, već Albanac. On je, dobivši udarce, otišao da pozove u pomoć svog brata. Posle brata (Albanca), odgovarajući na poziv došao je i devetnaestogodišnji Čečen koji  blizu stanuje, „atletske građe“ - kako piše Marian koga su Arapi takođe tukli i navodno pretili mu da će pobiti „sve Čečene“, stavivši mu pištolj u usta.

Nastavak je poznat: takoreći međunarodna mobilizacija Čečena brzo je aktivirana preko društvenih mreža i kvart Grezie je goreo, a stradali su svi koji su se našli na putu kaznenog stampeda.

Izveštač nedeljnika Marian sa lica mesta prenosi da otac 19-godišnjeg Čečena, deluje utučeno i da se boji nastavka “jer jedno nasilje vuče drugo“.

„Doživeo sam rat. Došao sam u Francusku da imam bolji i sigurniji život a ne da moja deca doživljavaju ovakve stvari”, rekao je on. 

fra-dizon-dzamija-

Mesto primirja: Džamija bratstva u predgrađu Dižona

Pod šatorom u dvorištu džamije

Mladići iz čečenske i arapske grupe okupili su se u Džamiji koja nosi simbolično ime – Džamija bratstva. Reč je o sunitskoj džamiji, a upravo sunitski islam je zajednički i Arapima iz Magreba i Cečenima.

Marian prenosi da je arapska strana iz kvarta Grezie priznala da je pogrešila i pružila izvinenjenje Čečenima koji su ga prihvatili.

Tako je sklopljen mir pod okriljem džamije čiji je imam Mohamed Ateb, Tunižanin i profesor matematike po zanimanju, regionalni predstavnik organizacije Muslimani Francuske, bliske Muslimanskoj braći. Reporter Marian opisuje ga kao gostoprimljivog i smirenog čoveka koji je svoje goste ponudio čajem i kolačima.

„Posle uvodne molitve, u središtu stolova spojenih u obliku slova U, pod velikim šatorom, osvetljenim jakim reflektorom koji osvetljava takođe i obližnju zgradu, on je precizirao: „Ovde smo da bismo se objasnili, da bismo došli do pomirenja, kako bi olakšali stvari. Mi predstavljamo jednu zajednicu, mi smo svi braća“, izvestio je reporter nedeljnika Marian, koji se zahvaljujući svom čečenskom izvoru – našao na licu mesta.

List izveštava da je u Džamiju bratstva kod Dižona došao iz drugog dela Francuske i jedan čečenski imam koji se zalagao za smirivanje sukoba. Dodavao je da nasilje koje je izbilo „nema nikakve veze sa drogom ili kontrolom teritorije“. Po njemu „ovdašnji Cečeni – što znači 20 do 30 porodica – zarađuju za život na častan način“, a došli su da podrže „svoje“ i pokažu da su složni.

Marian izveštava i da je imam Mohamed Ateb presekao stvari, rekavši da „sve što se tiče trgovine drogom spada u nadležnost države i pravosuđa“.

Ova rečenica svakako nije izgovorena slučajno – imam je želeo da da do znanja da se ne meša u posao države, tim pre što je država u celoj aferi danima bila odustna, njeni predstavnici su davali do te mere protivurečne izjave da je sve ličilo na haos.

fra-prot-polici-

Pariz, 17.06.2020 - protest članova sindikata francuske policije sa zahtevima za bolje uslove rada i ostavku ministra polcije

Da li Francuska ima vlast nad celom svojom teritorijom

Država je ostavljala žalostan utisak u utorak, kada su arapski i čečenski mladići pozvani na pregovore u džamiju. U Dižon je došao Lorana Nunez, državni sekretar ministarstva unutrašnjih poslova. Svima je bilo jasno da je Nunez došao jer se ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner nije usudio da dođe pošto policjaci traže njegovu ostavku od kada ih je prošle nedelje, kako smatraju, „izdao“ za vreme protesta protiv policijskog nasilja i rasizma.

U takvom kontekstu, očigledno raslabljenog mehanizma državnih institucija, dok su istog dana protesti lekara u Parizu prerasli u sukob sa policijom zbog mešanja neidentifikovanih razbijača - u Dižonu se pokazalo da imami efikasnije mogu da „uvedu red“ nego državni organi.

Čuju se pitanja da li Francuska ima vlast nad celom svojom teritorijom, da li u pravnoj državi pravdu mogu da dele pojedinci?

Suštinski problem nije da li je situaciju smirio imam ili biskup, već je reč o tome da pravna država u Francuskoj deluje kao da sve slabije funkcioniše, kao da joj bukvalno ponestaje fizička snaga. Zbog toga policijski sindikati protestuju sa identičnim zahtevima kao i lekari : „dajte nam više ljudi, više sredstava za rad, umorni smo“.

Kriza osnovnih državnih poluga naravno nije slučajna – ona je direktna posledica sistematske politike štednje i masovnih otpuštanja u svim javnim sektorima – pravosuđu, policiji, zdravstvu, prosveti – pogotovu od predsedničke administracije Nikole Sarkozija (2007 – 2012).

Sve ovo može kod birača samo da ojača horizont očekivanja uvođenja – ne autoriteta pravne države koja gubi ugled – već autoritarne države.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...