Trampov Grenel “pegla” politiku Berlina

Petar Popović

Osioni ambasador SAD, žigoše Socijal-demokratsku partiju, zbog kritike na račun lagerovanja u Nemačkoj američkog nuklearnog oružja
(foto, Ričard Grenel)

U Berlinu, ponovo u žiži Ričard Grenel, ambasador SAD sklon pridikama zemlji u kojoj je akreditovan – ovog puta, optužujući da Nemačka “podriva nuklearnu pretnju NATO” pakta (Rusiji).

“Umesto što potkopava solidarnost, koja je osnov NATO nuklearnog odvraćanja, vreme je da Nemačka odgovori obavezama prema saveznicima, i da ulaže u NATO nuklearnu participaciju”, oglasio se ambasador u nemačkom Di veltu, preneo je Rojters. “Participacija” je fraza. Njome se sugeriše nepostojeća kolektivnost pakta u raspolaganju američkim “bombama”, što uistinu ne postoji. Bombe u Evropi su pod rukom Amerikanaca. Međutim, zajedništvo postoji u podeli troškova održavanja američkog arsenala.

Poziv da se izjasne

Grenel prekoreva Nemce - političare koji “ne kupuju” američku priču. 

“Opasnosti koje ugrožavaju mir u Evropi nisu ‘anahronizam’, kako neki od nas veruju. Ruska invazija Ukrajine, raspored ruskih novih nuklearno podobnih raketa na periferiji Evrope i nove mogućnosti Kine, Severne Koreje i drugih zemalja, čine jasnim da opasnost više nego postoji”, citirano je iz Di velta.

Grenelov autorski tekst objavljen je u četvrtak. 

Tekst je prilično oštro intoniran poziv “političkom vođstvu Nemačke”, ali “naročito tom od SPD” (Socijal-demokratske partije u koaliciji sa demohrišćanima) – da jasno i glasno “razjasne da Savezna Republika poštuje te obaveze i da je uz saveznike”.

“Čestit sud o opasnostima s kojima smo suočeni kritičan je za naše partnerstvo. Naši saveznici u Poljskoj i baltičkim državama znaju da te pretnje nisu ostaci Hladnog rata. Ni jedan saveznik ne može zanemariti tu činjenicu”, naveo je Grenel. Želi li Nemačka “da preuzme svoju odgovornost ili bude pozadi i ubire ekonomske plodove bezbednosti koju garantuju drugi saveznici?”, pita Trampov ambasador.

Rojters razjašnjava da je reč o Rolfu Micenihu, lideru članova Bundestaga socijal-demokrata, koji je “ranije početkom meseca pozvao na povlačenje sveg nuklearnog oružja SAD iz Nemačke”.

Uvredljivo, ali trpi se

Neuobičajen ultimativno izrečen “savet” saveznika savezniku, ali to jeste Grenel – koji se Nemačkoj obraća tonom ultimatuma već od useljenja u rezidenciju ambasadora SAD u Berlinu.

Ima Nemaca kojima je to zvučalo ponižavajuće.

Jedan od političara Partije slobodnih demokrata (FDP), Volfgang Kjubicki, čak je bio predložio da se Grenelu “pokažu vrata”, da mu se kao diplomati otkaže gostoprimstvo.

On ne nastupa kao diplomata, nastupa “kao visoki administrator okupacione sile”, izjavio je Kjubicki.

“Ričard Grenel ne želi da bude diplomata. On sebe vidi kao provokatora i pruženu ruku predsednika SAD u Nemačkoj. I, doslovce, tako treba da bude i tretiran”, komentarisao je Oliver Salet jedanput na stranici nemačkog Dojče vele.

Službeni Berlin, izabrao je da ponekad, ili i češće, “ne čuje Trampovog ambasadora”.

Rik dobar, Tramp se raduje

Međutim, u trenutku prozivanja Nemačke da dokaže lojalnost prema NATO u sferi nuklearnog, manje je mogućnosti da se Grenel “ne čuje”.

Uz ono, ambasador, kod Trampovog izabranika od nedavno je i titula vršioca dužnosti direktora američkog obaveštajnog sektora.

“Rik je izuzetno dobro predstavljao našu zemlju i radujem se što ću sarađivati s njim”, tvitovao je 20. februara šef SAD, saopštavajući vest o nagradi. Suštinski, o nagradi za Grenelov rad u Nemačkoj.

Dobivši što je dobio, Trampu odani Rik – na moćnom je mestu.

Funkcija koju je dodatno dobio podrazumeva nadgledanje ne samo jedne, nego cele “porodice” od čak 17, što civilnih što vojnih, obaveštajnih službi, uključujući i CIA, američku Centralnu obaveštajnu agenciju.

Da se zaobiđe Senat

Dužnost direktora nacionalne obaveštajne službe uvedena je posle famoznog “napada na SAD” 11. septembra 2001, obeleženog rušenjem “njujorških kula”.

Šef države bio je Džordž Buš (mlađi).

Grenel je uskočio u stolicu Džozefa Megira, koji nije ni punu godinu sastavio na dužnosti “vršioca” nadzora nad službama (od avgusta 2019. do februara 2020. . Doslovno, kao da je samo “grejao” mesto, Ričardu Grenelu.

Iz kojih, međutim, razloga Rik v.d. a ne Rik direktor, ako već šef Bele kuće hvali Grenela kao “izuzetnog” za Ameriku?

Zbog Senata, izjavio je Mark Verner, lider Obaveštajnog komiteta američkog Senata ispred senatske demokratske manjine.

Grenelovo v.d. je Trampovo “nastojanje da zaobiđe ustavno ovlašćenje Senata da izrazi mišljenje i odobri tako kritične pozicije u nacionalnoj bezbednosti”, komerntarisao je Verner.

Mišljenje funkcionera i stav partije

Čime je SDP Nemačke zaradila javnu prozivku sada tako moćnog “Amerikanca za Nemačku”?

Micenihovo “gledište podvaja njegovu levo orijentisanu partiju”, i “ne dele ga konzervativci” Angele Merkel, objašnjava Rojters.

Agencija sugeriše da mišljenje jednog funkcionera nije mišljenje čitave SPD.

Osim toga, između SPD i CDU postoji koalicioni sporazum, u kojem su načela vladine politike, pa i u odbrani. Koalicioni sporazum je “sveto pismo” vlade u Berlinu.

Koalicioni sporazum Hrišćansko-demokratske partije i SPD pominje “uspešne razgovore o razoružanju, kao preduslov za povlačenje nuklearnog oružja stacioniranog u Nemačkoj i Evropi”, naveo je Rojters.

Debata u Bundestagu, podstaknuta je vešću da Ministarstvo odbrane ima nameru da kupi 45 F18, kao zamenu za zastareli “tornado”.

Aparati F18 bili bi sposobni da, u slučaju krize, ponesu i lansiraju američke bombe.

Logika oponenata nuklearnog oružja je prosta. U slučaju da se ne kupe avioni spontano bi se okončao i sporazum “o deobi” nuklearnog oružja – 2030. “tornado” se izbacuje iz upotrebe.

Debata o avionima ponudila je priliku da se prozbori i poneka više. I u istupanjima u štampi.

Vreme je da Nemačka “otpiše” dalje stacioniranje nuklearnog oružja SAD, izjavio je Micenih listu Tagesšpigl, citirao je Dojče vele. “Nuklearno oružje na tlu Nemačke ne jača našu bezbednost, nego sasvim suprotno”, citiran je član Bundestaga.

Valter-Borjans, parlamentarac istomišljenik, izjavio je za Frankfurter algemajne da je protiv “kupovine zamena” za avione koji nose nuklearne bombe.

“Moja pozicija je jasno protiv toga da (nuklearne bombe) budu stracionirane (u Nemačkoj), da budu na raspolaganju i razume se upotrebljene”, izjavio je  Valter-Borjans.

Opcija s Varšavom

Bezazlenost nemačkih prigovaranja “bombama” i oštrina u tonu Grenelovog reagovanja, povod su za razmišljanje i o nečem drugom. Na primer, o eventualnom preseljenju nuklearnog oružja iz Nemačke na teritoriju izrazitije anti-ruskih saveznika Amerike, recimo u Poljsku? Razmišljanje o takvoj jeresi podstaknuto je hitrom reakcijom ambasadora SAD u Varšavi gospođe Žoržet Mosbaher.

“Ako Nemačka želi da oslabi nuklearni potencijal NATO i oslabi savez, možda Poljska, koja sasvim ispunjava obaveze, razaznaje rizike i nalazi se na istočnom krilu NATO, može razmestiti odgovarajuće snage i sredstva kod sebe”, tvitovala je Mosbaher 15. maja, objavio je ruski Komersant.

Komersant primećuje, to bi teško narušilo statut Rusija-NATO iz 1997.  A zar od sličnih sporazuma Rusije i SAD, te starosti, još negde ima kamena na kamenu? 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...