EU spasava turizam i svoj ugled: preporučeno otvaranje unutrašnjih granica, o spoljašnjim – još ništa
Juče najavljenim „paketom preporuka“, koje nikoga ne obavezuju, Evropska komisija je zvanično pokušavala da spase turizam, ali je zapravo pokušavala da spase svoj ugled dodatno oronuo tokom pandemije
(foto Margaret Vestager, podpredsednica Evropske komisije)
Evropska komisija preporučila je juče zemljama članicama Evropske unije da preduzmu mere kako bi se posle dva meseca pandemije krenulo ka postupnom otvaranju unutrašnjih granica u Uniji i pokrenuo turizam.
Pitanje funkcionisanja spoljašnjih granica i politike prema putnicima koji nisu državljani EU - Evropska komisija za sada nije razmatrala.
Na konferenciji za novinare održanoj juče preko interneta, Margaret Vestager, podpredsednica Evropske komisije naglasila je da je na zemljama članicama da odluče kada će da otvore granice i kako će da ukinu ograničenja kretanja.
Sve to zavisiće od procene epidemiološke situacije u svakoj državi članici Unije, a Evropska komisija imaće pri tome samo ulogu koordinatora – objasnila je Vestager.
„Ovo neće biti leto kao druga leta ali ako učinimo dovoljan napor moći ćemo sebi da dozvolimo da ne ostanemo kod kuće“, rekla je Vestager.
Konferencija za štampu: Margaret Vestager, podpredsednica Evropske komisije i Tieri Breton, komesar za unutrašnje tržište i industriju
Još bez stava o spoljnim granicama Unije
Objavljujući preporuke, Evropska komisija pošla je od pretpostavke da će zemlje članice EU biti spremne da otvore svoje granice za slobodno kretanje od 15. juna kako su to juče, uoči ove konferencije za štampu, najavile i Nemačka, Francuska, Austrija i Švajcarska uz uslov da im to dozvoli epidemiološka situacija.
Margaret Vestager je objasnila da se paket preporuka Evropske komisije zasniva na principu bezbednosti i isključenja diskriminacije. Bezbednost znači da je neophodno preduzeti sve mere predostrožnosti kako bi se izbeglo ponovno širenje epidemije.
Načelo isključenja diskriminacije podrazumeva da će sve zemlje Evropske unije, kada odluče da otvore svoje granice - to učiniti tako što će dozvoliti slobodan ulaz državljanima svih drugih država EU, a ne samo nekima od njih – rekla je Vestager.
Šta ako neka zemlja koja se graniči sa državama koje nisu članice EU odluči da otvori svoje granice za te države ?
Na ovo novinarsko pitanje Evropska komisija juče nije imala odgovor. Ilva Johanson, evropska komesarka za unutrašnje poslove, migracije odgovorila je da se preporuke i razgovori za sada odnose na otvaranje unutrašnjih granica u EU, među državama članicama.
„O funkcionisanju spoljašnjih granica Unije, Evropska komisija još nema preporuke“, rekla je.
Muke sa pismom...
Ona je istakla da milioni radnih mesta u EU zavise od industrije turizma koja je u krizi. Aviokompanije imaju teškoće sa novcem zbog toga što prema zakonima EU moraju klijentima da isplate punu cenu karata za otkazane letove. Evropska komisija je zato pozvala građane „koji to sebi mogu da dozvole“, kako je rečeno - da se umesto za isplatu cene karte u novcu - opredele za vraćanje iste vrednosti u bonovima (vaučerima).
Svi zakoni Evropske unije, međutim, garantuju potrošaču, odnosno u ovom slučaju putniku, da će biti obeštećen ako je let otkazan bez njegove krivice. Naglašeno je da svi putnici imaju prvo da traže isplatu u novcu ako to žele.
Jučerašnja konferencija za štampu dobila je tragikomičan tok kada su novinari insistirali da saznaju imena 12 zemalja na čije adrese je Evropska komisija poslala pisma sa upozorenjem da su prekršile pravila EU jer putnicima nisu garantovale vraćanje novca u visini cene karata za otkazane avionske letove.
Dok je podpredsednica EK Margaret Vestager potvrdila ovu informaciju o listi od 12 zemalja kojima je upućeno pismo upozorenja, Adina Valean, komesarka za saobraćaj i digitalnu ekonomiju, međutim, izjavila je da je pismo upućeno svima i da se ne radi o upzorenju pred kažnjavanje.
I pored insistiranja novinara, bilo je nemoguće saznati šta je istina jer je portparolka EK upozorila preostala dva novinara na liniji: „…I molim vas ne postavljajte pitanja o pismu!“
Ovaj način komunikacije sa javnošću svakako neće poboljšati ionako nevelik ugled Evropske komisije među građanima.
Juče najavljenim „paketom preporuka“, koje nikoga ne obavezuju, Evropska komisija je zvanično pokušavala da spase turizam, ali je zapravo pokušavala da spase svoj ugled, dodatno oronuo tokom pandemije.
Odluke članica bez pitanja Unije
Kakva je situacija dovoljno govori činjenica da su četiri već pomenute zemlje (Francuska, Austrija, Nemačka i Švajcarska) objavile da im je cilj da 15. juna ukinu ograničenja kretanja, a da pri tom nisu pomenule, a izgleda ni konsultovale ni Evropsku uniju ni Evropsku komisiju. Vest o tome objavljena je juče neposredno pred održavanje konferencije za novinare u Briselu.
Po rečima podpredsednice Vestager, Evropska komisija će imati ulogu „koordinatora“ i objaviće na sajtu interaktivnu kartu na kojoj će „u realnom vremenu“ moći da se prati tok epidemije na celoj teritoriji EU.
I to je skoro sve.
Evropska komisija je i juče na konferenciji za novinare insistirala da je zdravstvo suvereni domen svake zemlje članice i da se ona ne meša u zdravstvo. To je poznati argument iza koga se zaklanjala od početka pandemije kako bi opravdala svoju neaktivnost.
Uvidom u tekstove direktiva Evropske komisije ispostavilo se, međutim, da se ona zaista mešala „samo“ kada je bila reč o budžetu. http://www.balkanmagazin.net/zdravlje/cid142-237489/sta-je-obelodanila-epidemija-kako-je-eu-sistematski-unistavala-javno-zdravstvo-drzava-clanica
Naročito od 2011. godine, upućivala je direktive u kojima je izričito tražila štednju u zdravstvu od brojnih članica Unije, najčešće onih pogođenih ekonomskom i dužničkom krizom.
Kada je u februaru – martu trebalo da se pomogne Italiji, Evropska komisija gotovo da se nije oglašavala, te je morala na kraju ipak da uputi javno izvinjenje razočaranim i ljutim Italijanima.
