Ramadanski predah u ratu u Libiji

Petar Popović

Gospodar Bengazija general Kalifa Haftar podigao vojsku na Tripoli, ali pošto je ofanziva bila bez dovoljno daha, prisetio se praznika muslimana i virusne pandemije i objavio “humanitarni prekid vatre”
(ilustracija, Kalifa Haftar)

Jedna od dve vojske koje gazduju po svemu haotičnom Libijom, ona u Bengaziju, pod komandom generala Kalife Haftara, koja je već godinu i duže u pohodu bez uspeha nastojeći da zaposedne i prestoni Tripoli, objavila je u utorak minule nedelje “humanitarni prekid vatre”, prenele su svetske agencije. 

Saopšteni motiv generalove odluke je Haftarova želja, da se “u miru provede muslimanima sveti Ramadan”, citirao je britanski Gardijan.

Govornik generalov, Ahmed al-Mismari, pomenuo je pak i korona virus, a i “međunarodne apele za humanitarno primirje, kako bi se vlasti mogle usredsrediti na mere povodom pandemije”, naveo je isti list.

Nije sigurno šta je po sredi.

Ofanziva koje se tiče “prekida vatre”, tek je inače poslednja u nizu sličnih koje general i feldmaršal Haftar preduzima već dobrih godinu dana. Započeta je aprila, u nameri da se skloni s trona Vlada nacionalne saglasnosti Fajeza al-Saraja.

Ipak, uprkos čestim zaletanjima, puž ofanziva još nije pomogla da Haftar uđe i u Tripoli. Nedovoljno je jaka pesnica njegove “nacionalne” armije.

libya_haftar-control

Stanje na teritoriji Libije na dan 6.1.2020: Snage generala Haftara zauzimaju najveći deo, slede ostale naoružane grupe, pa vlada u Tripoliju

Osporavani pakt u Sirtu

Vlada saglasnosti je političko čedo Sporazuma u Sirtu 2015. Sporazum je političko čedo Ujedinjenih nacija, nemoćnih da Libiju izvuku iz naoružanog unutrašnjeg rasula. Rasulo je posledica američko-evropske odluke da se silom ukloni s vlasti Moamer Gadafi – diktator, ali taj koji je znao da spreči haos u zemlji.

U Sirt se došlo za pregovorni sto posle četiri godine oružane anarhije, koja je zacarila od 2011.

Dug je bio proces te unutar-libijske kristalizacije uticaja i moći, pre nego što se ustanovilo ko je u mnoštvu, eventualno, autoritetniji.

Ipak, politička stvar ujedinjavanja nije dovedena do kraja, ni uz sav napor UN i Evrope, a ona je podržala Vladu nacionalne saglasnosti i premijera Saraja.

Odstupio je u stranu general Haftar. Taj je sebe utvrdio u Bengaziju i Tobuku – bliže libijskim izvorima nafte. Ubire prihode i deluje kao moćniji.

Vlada u Tripoliju parlament u Bengaziju

Naspram Fajeza al – Saraja, koji u Tripoliju pod sobom ima Vladu, Haftar drži Parlament, a što mu je od veće praktične koristi, i Libijsku nacionalnu armiju.

Armija je libijska u širem smislu. Kada je reč o sastavu, u armijskim redovima ima i inostranih plaćenika. Saglasno nemačkom Dojče vele, i vojnika profesionalaca Rusa, angažovanih za novac, privatno.

Zapadni mediji navode da je Rusija uz generala. Moskva, međutim, poriče pristrasnost. Rusija insistira na sporazumnom rešenju, navodi ruska štampa.

Gledano sa strane, general, feldmaršal ili kojim već sve titulama libijski karijerni vojnik ukrašava sebe, Haftar deluje premoćnije.

Jedva malo pre objave prekida vatre, objavio je da sada odlučujuće maršuje na Tripoli.

Objavio je da je sporazum u Sirtu, iz 2015, “stvar prošlosti” definitovno.

Njegov govornik Al Mismari, izjavio je minule srede da će Haftarova Libijska nacionalna armija “objaviti ustavnu proklamaciju i ‘putnu kartu’ kojom će se stići do izbora u zemlji”, preneo je Gardijan.

Krene pa stane

Ipak, koliko god da je gospodar Bengazija glasan, vojni pohod koji on reklamira ne odvija se bez zastoja.

Vladi u Tripoliju, priskočila je vojnom pomoći Turska, naveo je nemački Dojče vele, uz pozivanje na Rojters. Vlada nacionalne saglasnosti “povratila je od Haftarovih snaga dva strateška grada zapadno od Tripolija”.

DW citira navod Rojtersa da su snage koje se bore na strani Tripolija, “pomognute turskim vojnim dronovima, tukle istočne linije (vojnog) snabdevanja”, te Haftarove.

Na sceni i treći

Karakteristično, feldmaršal se oglasio kratko pošto je spiker Parlamenta Agila Saleh istupio pred javnošću sa sopstvenom inicijativom za izlaz iz krize u Libiji, zapazila je u prikazu događaja Marijana Beljenkaja, autor moskovskog Komersanta.

Saleh afirmiše Predsednički savet, telo s visokim ovlašćenjima, u koji bi svaka od tri libijske regije (Tripolitanija, Kirinajka, Fecan), delegirala po jednog člana – pa da takav Predsednički savet (s predsednikom i dva zamenika, ravnopravno ovlašćena) potom naznači premijera i njegova dva zamenika, takođe po jednog iz svake regije.

Prvi u Savetu i prvi u vladi, predsednik i premijer, ne bi pritom mogli biti iz jednog te istog regiona Libije, piše Beljenkaja.

A kada je reč o ministru vojnom, “pravo da ga odrede ostalo bi samim vojnicima”. Dok, rukovođenje oružanim snagama u celini, ono bi pripalo Predsedničkom savetu.

Solo misija šefa Parlamenta

Zamisao potseća na pokušaj prelaska jaza između dve vlasti u Libiji.

Institucija Predsedničkog saveta nije novost. Sporazum u Sirtu, iz decembra 2015, zaključen u očekivanju da se obnovom političkog poretka zaustavi građanski rat – pominje i Predsednički savet. Vladu nacionalne saglasnosti i Predsednički savet, koji bi trebalo da budu na dužnosti do novih opšte-libijskih izbora.

To se, pak, nije obistinilo, pošto je predstavničko telo, koje je sebe utvrdilo na pozicijama bliže naftnim poljima, na istoku, otkazalo u igri utvrđivanja jedne jedinstvene libijske vlade.

Haftarov predstavnički dom, radije je umesto jedne trakve vlade utvrdio sopstveni, “istočni” kabinet ministara. Suprotstavljen telima u Tripoliju, priznatim od UN.

General Haftar nije se zaradovao povodom solo inicijative šefa Parlamenta, nad kojim ima kontrolu.

Moskva hvali dogovor

Saglasno Komersantu – a list se poziva na medije pojedinih arapskih zemalja, Haftarov izaslanik dolazio je šeicima plemena iz kog je Agila Saleh, i “pretio da za ovog neće biti dobro, reši li da se plete u feldmaršalove planove”.

Navodno, Saleh je povodom Predsedničkog saveta kontaktirao i vlast u Tripoliju, Fajeza Saraža, priznatog od UN – a sam fakat takvog kontakta, između dva zaraćena gospodara Libije, dočekan je određenom podrškom u inostranstvu. Uz ostalo, i podrškom Moskve.

“Meni se čini, to je doslovno to o čemu govorimo sve ove godine.., da sami Libijci moraju da pronađu za njih opšteprihvatljive prilaze uspostavljanju, u početku dijaloga, a zatim i izgradnji svoje nove države, a da spoljni igrači treba da podstiču takve prilaze”, komentarisao je Salehovu inicijativu ministar Rusije Sergej Lavrov.

Ministar je izjavio da Moskva “ne odobrava nedavnu izjavu gospodina Saraža, koji odbija da razgovara s feldmaršalom Haftarom”.  Ali, takođe, ni “izjavu da će feldmaršal Haftar sada sam odlučivati kako će živeti libijski narod”, citirao je ministra Rusije Komersant

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...