Francuzi nemaju poverenja u državni vrh

Prema istraživanjima javnog mnjenja, francuski građani nemaju poverenje u izvršne vlasti i kako one vode borbu protiv epidemije korona virusa. Već uoči sanitarne krize, popularnost državnog vrha nije bila visoka, pošto se upravo izašlo iz višemesečog štrajka vezanog za penzione reforme. Sâm početak krize bio je označen određenim političkim oklevanjem i lutanjima u komunikaciji. Šef vlade, Eduar Filip, popravio je kasnije ovu pogrešku, ali šteta je već bila načinjena.

Zanimljivo je uporediti francusko nepoverenje građana, sa američkim i britanskim poverenjem iskazanim njihovim populističkim vođama. Tramp i Džonson imali su vrlo zbrkane poteze, protivurečne odluke i nejasnu komunikaciju. Oni su, spočetka, negirali opasnost od epidemije korona virusa i odbijali da zaustave ekonomiju i da stanovništvo uvedu u izolaciju.

Početak sanitarne krize u Francuskoj bio je obeležen Makronovim i Filipovim oklevanjem, nejasnim odlukama i nerazumljivom komunkacijom 

Trampova i Džonsonova nezainteresovanost za građane

Kako se epidemija razvijala, tako su se pokazale krupne manjkavosti u američkom i britanskom zdravstvenom sistemu, posebno u onom delu koji je namenjen siromašnijim građanima. Broj umrlih od komplikacija izazvanih korona virusom u SAD-u je, za sada, oko 50 hiljada, dok je u Velikoj Britaniji oko 20 hiljada, bez računanja umrlih u staračkim domovima i kod kuće, najverovatnije 10 do 12 hiljada.

Oba šefa države, američki i britanski, nezainteresovani za živote građana, gledali su samo ličnu karijeru i dobrobit krupnog kapitala. Donald Tramp, prema političkom kalendaru, već bi trebao da bude u predsedničkoj kampanji, jer su izbori u novembru mesecu. Idući za drugim mandatom, on je želeo da se osloni na ekonomsko zdravlje američke privrede tokom njegovog boravka u Beloj kući.

Sanitarne mere i zaustavljanje američke privrede za Trampa su težak udarac, jer su preduzeća počela masovno da otpuštaju. Krajem aprila, broj nezaposlenih je dostigao 27 miliona (11 odsto) i pretpostavlja se da će se, u narednih mesec dana, bez posla naći još petnaestak miliona. Ne znajući šta da radi, Tramp je pozvao građane da ne poštuju zakon koji je on proglasio i da ne ostaju u izolaciji, nego da krenu na posao.

Boris Džonson, već zabrinut zbog milijardi evra koje će Velika Britanija morati da plati za izlazak iz Evropske unije i zbog ekonomske neizvesnosti zemlje, našao se pred istom zamkom kao i Tramp. Negirajući epidemiju i ponašajući se suprotno od sanitarnih saveta, on je završio u bolnici, zaražen vuirusom korone i priključen na respirator. Trenutno, usled  bolesti, Džonson ne može da radi, niti da vodi državu.

Donald Tramp i Boris Džonson, od početka epidemije, imali su vrlo zbrkane poteze, protivurečne odluke i nejasnu komunikaciju

Sanitarna nepripremljenost i loša komunikacija francuskih vlasti

Prilike u Francuskoj bile su nešto bolje nego u SAD-u i Velikoj Britaniji. Međutim, francuski građani imaju osećaj da su sanitarna kriza i borba protiv epidemije loše vođene. Nedostatak zašttitnih maski, laži o nepotrebnosti zaštitnih maski, nedostatak hidroalkoholnog gela, nedostatak respiratora, nedostatak testova, mali broj testiranih osoba, nedovoljna opremljenost državnih bolnica, samo su neki od elemenata koji su izašli na videlo već na samom početku epidemije i učinili da se broj umrlih od posledica korone popeo na 22 hiljade.

Trag je ostavila i kakofonična politička komunikacija izvršne vlasti. Građani su 14. marta pozvani da ne izlaze iz kuća i da više ne idu na posao i u školu. Zabranjeno je svako okupljanje, ali su svi bili pozvani da 15. marta izađu na opštinsko galasanje. Ovaj poziv su podržali političari svih francuskih stranaka. Licemerje političara je izašlo na videlo kada su 16. marta, oni koji su pobedili u prvom krugu, odbili da se okupe i odaberu gradonačelnike i zamenike, tvrdeći da se okupljanjem povećava opasnost od širenja zaraze. Izvršne vlasti su potom pooštrile mere izolacije, a onda su pozvale građane da idu da rade na poljoprivrednim dobrima, jer inostrana sezonska radna snaga ne može da dođe u Francusku.

Početne greške državnog vrha produbile su jaz između vlasti i građana, započet pokretom "žutih prsluka" i nastavljen štrajkovima protiv penzionih reformi. Građani zameraju izvršnoj vlasti da su porezi visoki, a da se od tog novca ne rešavaju najvažniji problemi – škole, bolnice, stari ljudi, siromaštvo... Kada su glasali za Makrona, građani su, na osnovu njegovih izbornih obećanja, očekivali da će on to i rešiti. Tri godine kasnije, ništa nije rešeno, a neke drastične reforme koje nisu smeli da sprovedu ni Sarkozi, ni Oland, upravo je sproveo Makron.

Francuske vlasti, da bi prikrile nedostatak zaštitnih maski, izjavljivale su da maske trebaju da nose samo zaraženi građani i bolničko osoblje

Šta posle izolacije?

Francuski građani bi želeli efikasniju izvršnu vlast koja bi ih više štitila. Međutim, sve češće, oni zaključuju da je Makron samo izvršitelj naređenja Evropske unije. Iako većinski smatraju da Francuska treba da bude u EU, sve češće, oni se pitaju zašto su u Evropskoj uniji, sa kim i u kojim granicama. Francuzi su već 2005. godine iskazali svoje protivljenje evropskom valjku koji sve poravnava ispred sebe, a kasnije krize su postavile nova pitanja o smislu evropske integracije.

Migrantska, a potom i sanitarna kriza vezana za epidemiju, probudile su nacionalna osećanja o zaštiti vitalnog prostora, ponovnom vraćanju granica i zaštiti francuske teritorije. Potom, sve više ljudi postalo je svesno koliki danak se plaća globalizovanoj ekonomiji u kojoj je 80 odsto sastojaka lekova uvezeno iz Kine.

Izolacija se, u Francuskoj, završava 11. maja i građani se pitaju šta će se desiti posle toga – drugi talas zaraze, zabrana putovanja, recesija, ekonomska kriza, visoka nezaposlenost...

Francuski građani se sve više pitaju na koji način će izvršna vlast izvesti zemlju iz sanitarne krize i kako će se boriti protiv recesije, velike ekonomske krize i masovnih otpuštanja koja će uslediti do kraja godine. Moglo bi se reći da nacija, trenutno, od izvršnih vlasti očekuje državničke reči, umesto zbunjujućih izjava, polurešenja i nagađanja šta će se desiti po izlasku iz izolacije zakazanom za 11. maj.