Samit EU o ekonomskoj obnovi završen bez dogovora: Nemačka neće tuđe dugove
Suštinski, nesloga potiče od činjenice da severne zemlje ne žele da dođu u situaciju da budu garanti za dugove južnih zemalja koje i pre pandemije nisu imale budžetsku disciplinu. Ko bi i kako glasačima u Holandiji i Nemačkoj mogao da saopšti da će možda morati da plaćaju tuđe dugove
(Paris, 23.04.2020 - članovi Evropskog saveta na ekranu povodom videokonferencijskog samita, viđeno iz kabineta francuskog predsednika Emanuela Makrona u Jlisejskoj palati u Parizu, dok zemlje širom sveta preduzimaju pojačane mere kako bi zaustavile širenje korona virusa)
Samit EU posvećen izlasku iz ekonomske krize, nastale zbog epidemije korona-virusom, završen je juče bez određenijeg rezultata jer sloge i dalje nema među državama članicama.
Zvanični zaključak evropskog samita kaže da su se lideri 27 država EU saglasaili da Evropska komisija pripremi plan izlaska iz krize. Taj plan trebalo bi da obuhvati predlog budžeta EU za period od 2021. do 2027. Godine, uključujući i fond za ekonomsku obnovu posle pandemije korona virusa.
Kako je najavila Ursula fon der Lejen, predsednica Evropske komisije, ovaj plan trebalo bi da bude predstavljen polovinom maja.
Drugim rečima, odgovori na ključna pitanja - kakve to solidarne mere treba preduzeti – ostavljeni su za kasnije.
Brisel, 22.04.2020 - predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen na video zasedanju EK: Ursula von der Leyen
Zaduživanje na sopstveni rizik
Neposredno uoči početka samita, koji je održan preko video-veze, Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, upozorila je evropske lidere na opasnost da mere u odnosu na ekonomsku krizu budu “nedovoljne i da budu preduzete prekasno”.
Kao i prilikom prethodnih sastanaka na vrhu Italija i Španija tražile su od zemalja severa, na čelu sa Nemačkom i Holandijom, da pokažu više solidarnosti.
Suštinski, nesloga potiče od činjenice da severne zemlje ne žele da dođu u situaciju da budu garanti za dugove južnih zemalja koje i pre pandemije nisu imale budžetsku disciplinu.
Nemačka i Holandija vide mogućnost da podrže zaduživanje Italije i drugih država - preko EU, ali na takav način da same budu odgovorne za vraćanje tih dugova. Dok zemlje Italija, Francuska i Španija predlagažu izdavanje evro-obveznica koje Holandija i Nemačka to odlučno odbijaju jer bi to značilo udruživanje dugova.
Nemačka kancelarka zalaže se za pomoć iz Evropskog fonda za solidarnot iz kojeg zemlje u teškoćama mogu da povuku kredite pod povoljnim kamatama, s tim da budu same odgovorne za vraćanje tih kredita.
Evropski mehanizam za solidarnost je neka vrsta evropskog MMF-a koji pomaže zemljama u teškoćama i postavlja uslove za tu pomoć - kao što je javna štednja, na primer.
Berlin, 23.04.2020 - nemačka kancelarka Angela Merkel na sednici nemačkog federalnog parlamenta Bundestaga u Berlinu: Angela Merkel, Olaf Scholz (ministar finansija) , Heiko Maas (gore, ministar spoljnih poslova)
Preterani optimizam „južnjaka“
Ovom samitu prethodio je, pre dve nedelje, sastanak ministara finansija evrozone. Oni su se tada saglasili oko paketa „pomoći“ od 500 milijardi evra od čega bi 240 milijardi evra činili krediti koje će zemlje članice evrozone moći da podignu iz Evropskog mehanizma za stabilnost (EMS).
Uz ovo, Nemačka i Holandija su dale znak da bi pristale da ne postavljaju uslove zemljama juga za povlačenje tih kredita. To je razumljivo jer najviše pogođene zemlje sada zaista nemaju izbora: niti mogu da nametnu štednju u javnom budžetu, niti dodatne poreze.
Krefeld, 23.04.2020 - ručno šivene zaštitne maske u krojačkom studiju u Nemačkoj, u okviru borbe protiv pandemije korona virusa: Wolf Schinke
Jedino im ostaje da se, iako su prezadužene, sada dodatno zadužuju. To je jedini način da dođu do novca potrebnog da pokriju ogromne troškove nastale zbog potpune paralize ekonomije tokom pandemije koronavirusa.
Posle sastanka ministara finansija evrozone pre dve nedelje, italijanski ministar ekonomije Roberto Gualtieri gotovo trijumfalno je najavio: „Evro-bonovi su na dnevnom redu, a uslovljavanja Mehanizma za stabilnost su skinuta sa dnevnog reda. Mi ponovo podnosimo Evropskom savetu (koji okuplja šefove država i vlada) ambiciozan predlog.“
Posle jučerašnjeg samita jasno je da je optimizam italijanskog ministra bio preteran.
Santa Cristina di Val Gardena, 23.04.2020 - dezinfekcija ulica u Val Gardeni, na severu Italije, zbog pandemije korona virusa
Solidarnost - da, zajednički dugovi - ne
Da evro-bonovi nisu na dnevnom redu, i da je malo verovatno da će to ikada i biti, potvrdila je sinoć kancelarka Merkel. Ona je rekla da je Nemačka spremna da „u duhu solidarnosti“ i tokom ograničenog perioda, znatno poveća količinu novca koju redovno unosi u evropski budžet.
Nemačka će, očigledno, pre dati novac, nego da prihvata odgovornost za dugove drugih zemalja.
Kancelarka nije propustila da sinoć ponovo podseti da ujednačavanje dugova - poput evro-bonova - za Nemačku ne dolazi u obzir.
Sa svoje strane francuski predsednik Emanuel Makron govorio je posle samita o potrebi velikog plana obnove koji ne bi obuhvatao samo kredite već i „finansijski transfer“ ka regionima i privrednim sektorima koji su najviše pogođeni pandemijom.
Paris, 23.04.2020 -francuski predsednik Emanuel Makron na video konferenciji sa članovima Evropskog saveta, u Jlisejskoj palati u Parizu, dok zemlje širom sveta preduzimaju pojačane mere kako bi zaustavile širenje korona virusa
„Ako ostavimo jedan deo Evrope da propadne – cela Evropa će propasti“, rekao je Makron.
Pariz podržava plan ekonomske obnove čija bi finansijska težina iznosila 5 do 10 odsto BDP EU (između 800 i 1600 milijardi evra). Oko toga, u načelu, postoji saglasnost među državama – članicama. Makron, međutim, insistira da garancije za kredite koje će povući zemlje članice EU - budu zajedničke, da na snazi budu zajednička pravila i da se zajednički upravlja ovim evropskim mehanizmom obnove.
Za Nemačku i Holandiju to je neprihvatljivo. Ko bi i kako glasačima u ovim zemljama mogao da saopšti da će možda morati da plaćaju tuđe dugove?
