Evropska mreža operatora izglasala samostalnost KOSTT-a iako je upitna njegova licenca
Pitanje vlasništva KOSTT-a nad prenosnom mrežom na Kosovu je nerešeno, ne može dokazati vlasništvo nad prenosnom mrežom, pa mu se sa te strane nije mogla izdati licenca za kosovskog operatora prenesnog sistema, kaže mr Željko Marković lider za energetiku i industriju u konsultantskoj kući Dilojt Srbija, komentarišući jedan od najvećih problema nakon što je ENTSO izglasalo da KOSTT može da funkcioniše samostalno i pripoji se bloku albanskog operatora prenosnog sistema OST.
Dispečerski centar EMS-a
Iako se albanski političari na Kosovu i Metohiji hvale da je takozvana država Kosovo stekla energetsku nezavisnost, time što Kosovski operator prenosnog sistema više neće biti pod kontrolom Elektromreže Srbije u okviru regulatornog područja Srbije, to je daleko od istine jer, radi se samo o tome da KOSTT ubuduće može da funkcioniše samostalno.
KOSTT, koji je do sada funkcionisao u okviru regulatornog područja Srbije (Elektromreže Srbije) u SMM bloku (Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija) od ponedeljka, kada je Evropska mreža operatora prenosnog sistema (ENTSO) izglasala da KOSTT može da funkcioniše samostalno, postaje nezavisna kontrolna oblast i pripojiće se bloku sa albanskim operatorom prenosnog sistema OST.
KOSTT i ENTSO su, potom, potpisali novi sporazum o pristupu, koji je odobrila je(Regionalna grupa kontinentalne Evrope (RGCE).
„Teško je reći ko u navedenoj situaciji gubi a ko dobija. Problem je, sa svim svojim aspektima, jako složen, traje godinama, ima puno nezatvorenih pitanja između KOSTT-a i EMS-a, godinama se gomilaju nerešeni dugovi između ta dva operatora i ne tiče se samo upravljanja i trgovinom prekograničnim kapacitetima, već se tiče i vlasništva nad infrastrukturom“, kaže za Balkanmagazin mr Željko Marković, lider za energetiku i industriju u konsultantskoj kući Dilojt Srbija objašnjavajući da je „jedna od najznačajnih stvari to što je u ovom slučaju prenebegnuta činjenica da je pitanje vlasništva KOSTT-a nad prenosnom mrežom na Kosovu nerešeno, te da KOSTT ne može dokazati vlasništvo nad prenosnom mrežom, pa mu se sa te strane nije mogla izdati licenca.”
Marković dalje kaže da, ako gledamo samo sa aspekta struke i tehnike, proizvodnja električne energije u sistemu na KiM se odvija samo iz termo kapaciteta, pa se postavlja krajnje tehnički opravdano pitanje efikasne regulacije samog elektroenergetskog sistema na KiM.
„O tome svakako svedoči i problem u prethodnom periodu sa održavanjem frekvencije u sistemu koji je prouzrokovao KOSTT. Taj problem je postao i međunarodan jer KOSTT, kao operator skoro dve godine nije održavao potrebnu učestanost od 50 Hz u prenosnoj mreži, što značajno utiče na smanjenje stabilnosti rada ne samo tog sistema, već i okolnih elektroenergetskih sistema, čime je želeo da internacionalizuje problem prijema u ENTSO-e, a uz navodno obrazloženje da se struja na severu Kosova ne naplaćuje ili i ako se naplaćuje, da taj novac ne dolazi do KOSTT-a. Sa druge strane neregulisanu učestanost u sistemu su pokrivali drugi evropski operatori, i tu uslugu fakturisali EMS-u budući da je EMS zadužen i za regulatornu zonu na Kosovu, čime je EMS bio izložen gubitku od nekoliko miliona evra”, kaže ovaj stručnjak.
Da podsetim, još 2015. godine je potpisan sporazum sa Kosovom o zajedničkom upravljanju prenosnom elektromrežom u sklopu sporazuma o stabilizaciji i normalizaciji odnosa, koji nikada nije stupio na snagu. Praktično, KOSTT a.d. do juče nije bio primljen u punopravno članstvo organizacije operatora prenosnih sistema ENTSO-E, pa prenosni sistem na KiM nije funkcionisao kao nezavisno kontrolno i trgovinsko područje, već je raspodela prava na korišćenje raspoloživih prenosnih kapaciteta na interkonektivnim vezama prema Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori i dalje pod ingerencijom Elektromreže Srbije a.d.
„Takođe, KOSTT a.d, u smislu održavanja i upravljanja nema pristupa prenosnoj mreži na severu KiM, odnosno transformatorskim stanicama TS Valač i TS Gazivode, kao i 110 kV dalekovodima: TS Novi Pazar 2 – TS Valač i HE Gazivode – TS Valač. Održavanje i upravljanje ovim elektroenergetskim objektima, je i dalje u nadležnosti Elektromreže Srbije a.d. a po pitanju TS Gazivode, u nadležnosti JP Ibar iz Zubinog Potoka. Iz ovih objekata se vrši napajanje severa KiM i oko 40% potreba za energijom za napajanje opština Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok se proizvodi u HE Gazivode, dok se ostatak obezbeđuje iz prenosnog sistema EMS-a. Mišljenja sam da će takva situacija ostati i u narednom periodu, ali će se ova odluka svakako reflektovati i na napajanje severa KiM, jer se u narednom periodu mogu očekivati povećani pritisci i u tom smeru”, zaključuje Marković.
