10 razloga da SAD napuste NATO

“Mislimo da ima deset glavnih razloga (za zaključak) da NATO nije više potreban”, kaže troje američkih autora koji s tribine magazina Nešenel interest plediraju da Amerika napusti tu organizaciju (“Is NATO Still Necessary?”, The National interest).

Nove okolnosti nalažu preusmeravanje nacionalnih resursa. Pandemija korona virusa pustoši svet. Nagoveštava se dugoročna ekonomska kriza, u stanju da razori društveno tkivo celih nacija. Zemlje će se suočiti sa iskušenjima druge vrste. SAD, takođe. Da li je Sjedinjenim Državama, koje uglavnom i pokreću i finansiraju NATO, potrebna još i dalje ta organizacija, argumentuju, više nego što pitaju, Šaron Tenison, Dejvid Spidi i Krišn Mehta, iz američke akademske zajednice, angažovani u segmentu građanskih inicijativa, etike i prava u međunarodnim odnosima.

Okolnosti u vreme obrazovanja pakta i danas, drastično su drugačije, navode autori teksta.

Godine 1949, prvi generalni sekretar NATO opisao je misiju NATO “da Ruse drži van (Evrope), Amerikance u njoj, i Nemce potčinjenim”.

Sedamdeset godina kasnije, “bezbednosni pejzaž totalo je promenjen”.

Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta više nema. Berlinski zid je srušen. Nemačka nema teritorijalne ambicije prema susedima. Ipak, Amerika je i dalje u Evropi, s NATO savezom od 29 zemalja.

Godine 1993. Rusi prevareni

“Godine 1993, jedan od ko-autora, Dejvid Spidi, intervjuisao je Mihajila Gorbačova, pitajući ga o garantijama za koje je bio tvrdio da ih je dobio, o neširenju NATO na istok. Njegov odgovor je bio bez uvijanja: ‘Gospodine Spidi, mi smo zajebani.’

Bio je vrlo jasan u oceni da poverenje koje je Sovjetski Savez položio u Zapad, ujedinjavanjem Nemačke i raspuštanjem Varšavskog pakta, nije uzvraćeno.

To nameće fundamentalno pitanje: da li NATO danas povećava globalnu bezbednost ili je u stvari poništava”, navode autori apela.

U nastavku, sledi “deset razloga” troje autora, navedenih kao argument za američko napuštanje politički arhajične vojne organizacije.

U prikazu za BM, zbog autentičnosti, taj deo teksta autora bezmalo je preveden.

EU ekonomija deset puta veća od ruske, ko je kome pretnja

Jedan: razlozi zbog kojih je NATO 1949. obrazovan “nisu više validni”.

Bezbednosni pejzaž Evrope danas je potpuno različit u odnosu na prilike pre 70 godina.

Ruski predsednik Vladimir Putin je, ustvari, predložio novi bezbednosni aranžman “od Dablina do Vladivostoka”, koji je od Zapada odbačen kao iz rukava. Kada bi se prihvatio, on bi onda uključio Rusiju u arhitekturu kooperativne bezbednosti, što bi bilo sigurnije za globalnu zajednicu.

Dva: Navodi se od nekih, da je opasnost od današnje Rusije - to zbog čega Amerika treba da ostane u Evropi.

“Ali, razmotrite ovo: Ekonomija EU bila je $18,8 triliona pre Bregzita, i ona je $16,6 triliona posle Bregzita.

Upoređeno, ekonomija Rusije danas je samo $1,6 trilion.

S ekonomijom EU, više nego deset puta većom od ekonomije Rusije, verujemo li mi da Evropa ne može da priušti sopstvenu odbranu protiv Rusije?

Važno je zapaziti da će UK sigurno ostati u Evro-odbrambenom savezu i da će najverovatnije produžiti da doprinosi toj odbrani.”

A da teroristi poseduju virus?

Tri: “Hladni rat bio je jedan ekstremni globalni rizik – sa dve neprijateljske supersile naoružane sa trideset hiljada-plus nuklearnih glava.

Sadašnje okruženje predstavlja jednu čak i veću opasnost, tu da ekstremna nestabilnost ponikne od nedržavnih aktera, kao što su terorističke grupe, s pribavljenim oružjem masovnog uništenja.

Rusija i NATO - glavni su faktori, koji su pojedinačno u stanju da se izbore s tim pretnjama – ako deluju usaglašeno.”

Četiri: “Jedini put kada se jedan član NATO pozvao na Član 5 (klauzulu, ‘napad na jednog je napad na sve’) bile su Sjedinjene Države posle terorističkog napada 11. septembra 2001.

Realni neprijatelj nije bila druga nacija nego zajednička opasnost od terorizma.

Rusija je konzistentno ukazivala na taj razlog saradnje – zaista, pružajući neprocenjiva logistička obaveštenja i baznu potporu za post – 11/9 angažovanje u Avganistanu.

Korona virus je dramatizovao drugu tešku zabrinutost: tu povodom terorista koji bi posedovali i upotrebili biološka oružja. To se ne može isključiti u klimi u kojoj živimo sada.”

Napad na Srbiju i Libiju američko delo

Pet: “Kada Rusija ima potrencijalnog neprijatelja na svojim granicama, kao s NATO vojnim vežbama 2020, Rusija će još više biti pobuđena da naginje autokratiji, slabeći demokratiju.

Kada građani osećaju da im se preti, oni žele vođstvo koje je čvrsto, i obezbeđuje im zaštitu.”

Šest: “Vojne akcije NATO u Srbiji, pod predsednikom Klintonom, i u Libiji, pod predsednkom Barakom Obamom, zajedno sa skoro dvadeset godina rata u Avganistanu – najdužeg u našoj istoriji – bile su suštinski U.S. pokrenute.

Tu nema ‘ruskog faktora’, pa ipak, ti sukobi su korišćeni za dokazivanje raison d`etre, pre svega u konfrontaciji s Rusijom.”

Hodanje po ivici ljudskog uništenja

Sedam: Zajedno s klimatskim promenama, najveća egzistencijalna pretnja je ta od nuklearnog holokausta – taj Damoklov mač visi nad svima nama.

S NATO koji ima baze u dvadeset-devet drzava, mnoge duž granica s Rusijom, neke u artiljerijskom dosegu St. Petersburga, preuzimamo rizik nuklearnog rata koji može uništiti ljudski rod.

Rizik slučajnog ili ‘lažnog alarma’ dokumentovan je više puta tokom Hladnog rata i još više je zastrašujući danas, uzevši 5 MAH-a brzine današnjih raketa.”

Osam: “Sve dok Sjedinjene Države produžavaju da troše blizu 70 procenata svog diskrecionog budžeta na vojsku, biće uvek i potrebe za neprijateljima, bilo stvarnim ili umišljenim.” Amerikanci imaju pravo da pitaju zašto je to enormno trošenje neophodno i “kome to donosi stvarne koristi”?

NATO izdaci su na račun drugih nacionalnih prioriteta. Taj fakat spoznajemo usred korona virusa, doznajući kako su sistemi brige o zdravlju na Zapadu skandalozno nedofinansirani i dezorganizovani. “Umanjujući cenu i bespotrebne troškove za NATO, mi ćemo stvoriti prostor za druge nacionalne prioritete, od većeg dobra za američku javnost.”

Americi potrebna diplomatija, a ne tupi NATO

Devet: “Navikli smo da NATO postupa jednostrano, bez kongresnog ili međunarodnog zakonskog odobrenja. Sukob Amerike s Rusijom je suštinski politički, nije vojni. Vapi za kreativnom diplomatijom. Istina jeste, da je Americi u međunarodnim odnosima potrebna mnogo robustnija diplomatija, ne tup vojni instrument NATO-a.”

Deset: “Najzad, egzotične ratne igre u susedstvu Rusije – spregnute s cepanjem ugovora o kontroli oružja – obećavaju rastuću pretnju opšteg uništenja, naročito kada je međunarodna pažnja usredsređena na neuhvatljivijeg ‘neprijatelja’.

Korona virus se pridružio listi globalnih pretnji koje zahtevaju saradnju, pre nego konfrontaciju, daleko hitinije nego pre. Biće neizbežno drugih globalnih izazova s kojima će se zemlje suočiti tokom vremena. Međutim, NATO u sedamdesetoj, nije instrument da im se odgovori.

Vreme je da se krene dalje od ove zavese konfrontacije, i izumi globalni pristup bezbednosti, takav koji odgovara opasnostima od danas i sutra”, navode autori pledoajea da Amerika napusti beskorisni a opasni NATO.