NEPOPUSTLJIVI PREDSEDNICI

Posle nepunih deset meseci od formiranja vladajuće koalicije, predsednik Vlade Vojislav Koštunica (DSS) i ponovo izabrani predsednik države Boris Tadić (DS) finalno su se sukobili zbog ponude Evropske unije da sa Srbijom potpiše Prelazni sporazum, koji je trebalo da omogući toliko željeni nastavak evropskih intregacija. Paralelno sa pomenutom ponudom Beogradu, zvaničnici u Briselu pripremili su i plan slanja Misije EU na Kosmet koja bi trebalo da zameni postojeće snage Unmika i Kfora. Ta inicijativa bila je dovoljna premijeru Koštunici da blokira rad Vlade, što je demonstrirao tvrdim stavom da neće sazivati sednicu najvišeg tela izvršne vlasti u Srbiji dok se, s druge strane, parlament ne izjasni o pokušaju EU da otme Kosovo i Metohiju.

 

Zato su poslanici Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, uz pomoć radikala i socijalista, predali zahtev predsedniku Skupštine Srbije Oliveru Duliću da hitno zakaže sednicu parlamenta na kojoj bi bilo govora o pokušaju EU da, mimo odluke Saveta bezbednost UN, pošalje misiju u južnu pokrajinu i tako počne primenu plana Martija Ahtisarija, koji predviđa “nadgledanu nezavisnost” Kosmeta.  Zahtev poslanika je potkrepljen i činjenicom da Albanci na Kosmetu odbrojavaju dane do trenutka kada će parlament u Prištini jednostrano proglasiti nezavisnost.

 

Sednica parlamenta ipak nije zakazana već samo konsultacije šefova poslaničkih grupa, pa zbog toga premijer i dalje odbija da sazove svoj Kabinet koji treba da se izjasni o ponudi Evrope.  Takođe, premijer je svestan činjenice da predstavnici Demokratske stranke i G17 plus čine većinu u Vladi Srbije, pa bi preglasavanjem odobrili potpisivanje Sporazuma sa EU, dok predsednik Srbije ne želi da o svemu prvo raspravlja parlament koji bi glasovima poslnika DSS-a, Nove Srbije, SRS-a i SPS-a odbio dogovor sa Briselom jer upravo taj centar moći ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

 

Prepiska predsednika i premijera

Posle toga postalo očigledno da je Srbija zapala u krizu i da u državi ne rade ni Vlada ni parlament. Usledila je prepiska premijera i predsednika države, koji se ni za pedalj nisu približili bilo kakvom kompromisu.

 

Tako je predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je premijera Vojislava Koštunicu da sazove sednicu Vlade zarad očuvanje stabilnosti države.

"Neophodno je da sve državne institucije rade svoj posao i niko ne sme da, zbog stranačkih stavova, opstruira rad državnih organa", naveo je Tadić u pisanoj izjavi.

"Vlada mora da radi u interesu građana. Ona je nosilac izvršne vlasti i prema Ustavu utvrđuje i sprovodi politiku. Ne može rad Vlade da zavisi od bilo čije volje, niti Skupština može da zameni Vladu Srbije", naveo je Tadić.

Predsednik je istakao i da "Skupština Srbije o svim važnim državnim pitanjima može i treba da raspravlja i donosi odluke, uz obavezno prethodno dostavljeno mišljenje Vlade Srbije".

S druge strane, premijer Vojislav Koštunica je u pisanoj izjavi naveo “da je ustavna obaveza predsednika Skupštine Srbije Olivera Dulića da hitno zakaže sednicu parlamenta, jer je EU ugrozila suverenitet i teritorijalni integritet Srbije”.

"Za zakazivanje sednice skupštine nije neophodno mišljenje Vlade Srbije koja je, očigledno, duboko podeljena po ovom pitanju", naveo je Koštunica.

 

Posle ove izjave usledio je odgovor predsednika Srbije, koji je ponovio da je posao Vlade da održi sednicu i donese stav.

"U kritičnim momentima za državu, i ako premijer Vojislav Koštunica ocenjuje da je ugrožen teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, prirodno je da Vlada održi sednicu i izjasni se o tom pitanju”, poručeno je iz Tadićevog kabineta.

 

Nemogući scenariji

Otvoreni sukob Koštunice i Tadića stvorio je prostor za brojne spekulacije o eventualnom izlazu iz krize. Svi scenariji, koji su do sada ugledali svetlost dana, pominju saradnju sa Srpskom radikalnom strankom.

 

Tako se moglo čuti da je Demokratska stranka Srbije odlučila da potraži novog koalicionog partnera i da je Srpskoj radikalnoj stranci ponudila da funkcioner SRS-a Aleksandar Vučić preuzme ulogu predsednika Skupštine Srbije, do vanrednih parlamentarnih izbora. Nova parlamentarna većina, koju bi činili "narodnjačka koalicija" (DSS i NS), radikali i socijalisti, izglasala bi smenu predsednika parlamenta, funkcionera Demokratske stranke Olivera Dulića i umesto njega izabrala Vučića.

 

U igri je i opcija da se ništa značajno ne menja do vanrednih parlamentarnih izbora koji bi bili održani istovremeno sa pokrajinskim i lokalnim - 11. maja. Do tada bi Vlada Srbije bila samo tehnička.

 

Takođe, postizborna najava predsednika Srbije Borisa Tadića da će uskoro razgovarati sa Tomislavom Nikolićem (SRS), otvorila je i spekulacije o mogućem dogovoru demokrata i radikala, koji je ipak malo izvestan, s obzirom  da radikali takođe stavljaju pitanje statusa Kosmeta iznad evropskih integracija.

 

Sve kuloarske priče o angažmanu radikala, demantovao je lično Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a koji je odbacio mogućnost podrške koaliciji Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

 

“Zaista nema smisla da podržavam one koji nisu sigurni u to koliko poverenje birača imaju, one kojima sam saradnju nudio na vreme, blagovremeno, a oni su se opredeljivali za drugu opciju. Mislim da je to apsolutno nemoguće u ovim okolnostima”, zaključio je Nikolić.

 

Tako je lider radikala, stavio do znanja svima da toj stranci zbog velike podrške u biračkom telu izbori u potpunosti odgovaraju. S druge strane, Tadić i Koštunica, blokiraju državne instituicije, čekajući da onaj drugi popusti jer bilo kakav “kompromis” bio bi za njih bolji od neizvesne izborne utakmice.