Nemačka odbacila ideju o zajedničkom rešavanju ekonomske krize: Neka se svako sam spašava!
Nemačka i Holandija odbacile ideju da se emituju „korona-obligacije“ i upućuju države u teškoćama da pozajme novac iz Evropskog fonda za stabilnost koji kredite uslovljava primenom politike državne štednje. Zvuči poznato
(Brussels, 27.03.2020 - predsednik Evropskog saveta Sarl Misel na konferenciji za novinare u Briselu posle samita EU, putem video-konferencije, povodom mera borbe protiv pandemije korona virusa: Charles Michel)
Na samitu lidera EU, održanom putem video-konferencije, zemlje članice Unije nisu se složile oko toga kakve mere treba da budu preduzete da bi se ublažile katastrofalne ekonomske posledice epidemije korona-virusom.
Nemačka kancelarka Angela Merkel odbacila je ideju da se emituju „korona-obligacije“ kako je to u jednom pismu predsedniku Evropskog saveta predložilo devet država EU – među kojima Francuska, Italija, Španija, Portugalija i Irska. Ideja je da se emituju zajedničke obligacije kako bi se stvorio zajednički fond evrozone za podršku obnavljanju evropske ekonomije. Zagovornici „korona-obligacija“ predlažu da one budu izdavane sa isplaćivanjem na dug rok kroz budžet Evropske unije.
Ovu inicijativu podržala je i direktorka Centralne evropske banke Kristin Lagard. Ona je sinoć uputila poziv bankama da ne isplaćuju dividende do oktobra ove godine zbog krize izazvane epidemijom.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leien i generalni sekretar Ilze Juhanson na videokonferenciji sa liderima Unije koja je trajala šest časova u četvrtak uveče ali ostala bez dogovora (Foto: Evropska komisija)
Južne države Unije traže pomoć od severnih
Ovde se, pre svega, radi o tome da se u jednu korpu stave svi javni dugovi država EU. Ovo je ideja koja nikada, pa ni ovoga puta, nije bila prihvatljiva kancelarki Merkel kao i većini nemačkih birača.
Članice evrozone imaju različite situacije u svojim javnim budžetima – Nemačka, na primer, ima dobro stanje, uravnotežene prihode i rashode što, međutim, nije i slučaj sa državama juga EU.
Ne slučajno, upravo države juga EU vide u korona-obligacijama mogućnost da ublaže posledice ekonomskog šoka dok to, pored Nemačke, najizričitije odbija kao i Holandija ali i druge zemlje severa EU. Severne zemlje na čelu sa Nemačkom se pitaju zašto bi one plaćale dugove prezaduženog juga, dok južne smatraju da severne treba da pokažu solidarnost.
U tekstu upućenom agenciji Rojters, guverner Centralne banke Portugala Karlos Kosta upozorio je:
„Neuspešna saradnja u ovoj krizi ostavila bi trajne posledice po evropski projekat“. On je dodao da rešenja moraju da budu nađena kako bi se izbeglo da posledica epidemije korona virusom bude nova, druga po redu kriza državnih dugovanja, posle one 2010. godine.
Bogati nude kredite kao pomoć
Odgovor kancelarke Merkel je jasan:
„Rekli smo da, što se tiče Nemačke ali i drugih zemalja, ovo (misli se na korona-obligacije) nije koncepcija svih država članica.“
Kancelarka smatra da umesto korona-obligacija treba upotrebiti već postojeći Evropski mehanizam za stabilnost, neku vrstu Evropskog montarnog fonda – instrumenta za priticanje u pomoć zemljama u krizi.
„Evropski mehanizam za stabilnost ima ulogu fonda za hitne situacije, on otvara brojne mogućnosti koje ne dovode u pitanje osnovna načela: načelo zajedničkog delovanja i načelo pojedinačne odgovornosti“, precizirala je kancelarka Merkel.
U prevodu to znači da je, umesto obligacija, za ugrožene zemlje rešenje u pozajmicama iz Evropskog fonda za stabilnost. A uslov za dobijanje tih pozajmica biće kao i uvek do sada – državna štednja kroz smanjivanje budžeta za javne delatnosti - zdravstvo, socijalne delatnosti, kulturu, prosvetu, saobraćaj...
Ukratko, sve već viđeno.
