Epidemija korona virusa i francuske političke manipulacije
Grupa francuskih lekara podigli su tužbu protiv Anjes Bizin, bivše ministarke zdravstva i Eduara Filipa, prvog ministra, zbog "državne laži". Po njihovom mišljenju, ovi ministri su znali da je Francuska nespremna da se suoči sa epidemijom, ali nisu ništa učinili
(foto, Anjes Bizin, lekarka i bivša mnistarka zdravstva, posle debakla na opštinskim izborima, optužila je prvog ministra Eduara Filipa za neodgovorno ponašanje u vođenju velike sanitarne krize - a lekari tuže oboje)
U petak, 21. marta, pet dana po zatvaranju trgovina, usluga i administracije koje nisu vezane za zdravstvo, hranu i najosnovnije kućne potrebe, Francuzi su zaista shvatili da je pandemija korona virusa užasavajuća stvarnost i da su ugrožene desetine hiljada života. Istovremeno, francuski građani su otkrili da je njihova vlada to isto shvatila, upravo pre nedelju dana.
Francuski predsednik Emanuel Makron u zakasnelom obraćanju naciji povodom pandemije korona virusa
Opštinski izbori u vreme pandemije
Kada se Makron, šef francuske države, povodom epidemije prvi put obratio građanima 12. marta, on je objasnio da je opasnost od zaraze realna i sveprisutna. Od građana je zatražio da se ne okupljaju u zatvorenim prostorima, da peru ruke i da ostaju kod kuće, jer sve ostalo doprinosi širenju zaraze i dovodi u opasnost sve veći broj ljudi. Takođe, on je objasnio da je, u vezi predstojećih opštinskih izbora zakazanih za 15. mart, konsultovao sve političke strukture zemlje i da su svi političari bili za održavanje predviđenih izbora. Tako je Makron osigurao građane da mirno mogu da izađu na glasačka mesta, jer su ona bezbedna i zaštićena od zaraze.
Skoro polovina građana je poverovala u njegove reči i izašla da glasa za političare koji su pokazali da ih ni malo nije briga za zdravlje sugrađana, nego da su samo i isključivo zainteresovani za ličnu karijeru. Ako se neko razboli, pa umre – laka mu zemlja.
Najpraćeniji deo izbora bio je u Parizu gde su se za fotelju tukli izlazeća gradonačelnica An Idalgo (Socijalistička partija), čiji je mandat pun promašaja, Rašida Dati (Republikanci), čija je karijera sačinjena od čuvanja sopstvene karijere i Anjes Bizin (Republika u hodu), do nedavno ministarka zdravstva. Makron je Bizin, sa ministarskog mesta, prebacio na kandidatsko, kada su obnarodovani snimci prvobitnog kandidata Banžemena Grivoa, poslati njegovoj mladoj ljubavnici, na kojima se vidi kako masturbira.
Lekari protiv vlade zbog "državne laži"
Po završetku prvog izbornog kruga, apsolutnom većinom glasova pobedili su predstvavnici sa 85 odsto lista, dok je onih petnaestak procenata trebalo da se susretne u drugom krugu zakazanom za 22. mart. Videvši odnose snaga i novu mapu na kojoj su klasična levica i klasična desnica osvojile po 25 odsto, dok je Makronova formacija sa bliskim listama osvojila 12 odsto, vlada je donela odluku da se drugi krug odloži za juni mesec, da bi se izbeglo širenje zaraze ili... produbljvanje poraza.
U Parizu, Idalgo je stigla na prvo mesto (30 %), Dati na drugo (23%), a Bizin na treće (17%). Istovremeno, epidemija korona virusa se proširila i ukazala na vidne nedostatke u zdravstvenoj pripremljenosti Francuske. O političkim nedostacima francuske vlade nije potrebno diskutovati, jer bi to potrajalo duže od epidemije.
Anjes Bizin, lekar hematolog i imunolog, bivša ministarka zdravstva, najednom je, 17. marta, dala intervju za pariski Mond u kome je održavanje opštinskih izbora nazvala maskaradom. Po njenom svedočenju, ona je još 30. januara saopštila šefu vlade, Eduaru Filipu, da bi opštinski izbori trebali da budu otkazani zbog epidemije. Naravno, niko nije uzeo u obzir njeno mišljenje.
Posle te njene izjave, pojavilo se legitimno pitanje što ona tada nije napustila vladu i zašto o tome govori tek posle poraza na opštinskim izborima. Kao vešta i bezobzirna političarka, Bizinova je rešila da spasi svoju kožu, jer je predvidela da će vrlo brzo da krene hajka.
Tako je i bilo. Dva dana kasnije, grupa francuskih lekara, pod imenom C19, podigli su tužbu protiv Anjes Bizin, bivše ministarke zdravstva i Eduara Filipa, prvog ministra, zbog "državne laži". Po njihovim rečima, ovi ministri su znali da je Francuska nespremna da se suoči sa epidemijom, ali nisu ništa učinili. Ne samo što su se ponašali ležerno u preduzimanju nepohodnih mera, nego nisu ni pribavili potreban broj zaštitnih maski. Tako, francuski lekari, danas rizikuju svoje živote zbog političke neodgovornosti najodgovornijih ministara.
Bolnica u alzaškom gradu Miluzu, u kome se nalazi veliki broj zaraženih virusom korona
Dinamika epidemije nalik Italiji
Neodgovornost Makronove vlade nije sporna, ali ne treba zaboraviti i neodgovornost Sarkozijeve vlade koja je 2011. godine odlučila da u potpunosti likvidira stok od 600 miliona maski visoke zaštite FFP2 i milijardu hirurških maski. Danas, šef vlade i njegov novi ministar zdravstva, Olivije Veran, u različitim trenucima govore o stoku od 80 miliona maski, odnosno 110 miliona, odnosno o narudžbini 250 miliona maski koje će stići "uskoro". Inače, prema rečima stručnjaka, stvarne potrebe u maskama su oko 24 miliona nedeljno.
Za to verme, u Francuskoj, broj inficiranih korona virusom neperkidno raste i pretpostavlja se da će vrhunac da bude na samom kraju marta. Trenutno, u bolnicama leži više od šest hiljada zaraženih, a od početka epidemije ih je umrlo 562, od čega 112 tokom zadnjih 24 časa. Uprkos tome, testovi zaražnih osoba su retki, a broj slobodnih kreveta na reanimaciji, u najzaraženijem delu Francuske, u pariskoj regiji, sveo se na 250.
Nedostatak sredstava, kreveta, aparata i osoblja, doveo je francuske lekare do neprirodne situacije da moraju da vrše odbir koga spasiti. Tako se, u većini slučaja, prednost daje osobama obolelim od korona virusa koje su mlađe od 70 godina. Oni stariji se ostavljaju sopstvenoj sudbini.
