Okov ruskih energenata

Petar Popović

“Nas uznemirava, mene čini vrlo nespokojnim, stagnacija do koje je došlo u realnim prihodima stanovništva”, izjavio je Vladimir Putin, u razgovoru za ruski TASS
(foto, Ruski predsednik o ekonomiji svoje zemlje)

Stabilnost ekonomije nije zaostajanje, smatra predsednik Vladimir Putin, čije je tumačenje stanja ruske ekonomije upravo objavljeno, u interprertaciji agencije TASS.

“Ekonomska stabilnost je baza za razvoj. Zastoj, suštinski, to je kretanje u nazad. Eto glavne razlike”, izjavio je Putin.

Pitanje je isprovocirano zapažanjem novinara koji je radio intervju, TASS-ovog saradnika Andreja Vandenka, da se Rusija ekonomski ne kreće više napred onim stopama rasta iz prve decenije 2000-ih, i da je, “negde od 2008, počelo sveokrepljujuće trčanje u mestu”.

Putin se složio da je novo stanje bilo “zaista okrepljujuće”. Progovoriti o tome ima značenje, rekao je.

Smanjen broj siromašnih

Šef Kremlja je pomenuo nivo stanja, “bazu s koje se krenulo u godinama 1999. i 2000.-oj”, “koja je bila prosto ništavna”.

“Jer, počne li se od ključnog, tada je 42 miliona ljudi, trećina stanovništva zemlje, živelo ispod granice siromaštva.” 

Mnogo ih je na toj lestvici materijalnog stanja i danas, “trinaest i po miliona”. Ipak, “to nije jedna trećina, nije 42 miliona”.

“Mada, mnogo je i to, i dužni smo da se s tim borimo”, rekao je.

U to vreme, nacionalne “zlatne rezerve sadržale su 12,5 milijardi dolara, a dug države, 145 milijardi dolara”.

“Nije se video ni početak ni kraj, nije bilo jasno kako da se s tim snađemo. Od tada do danas, to je činjenica – realna zarada zaposlenog veća je 4,2 %, penzije skoro tri puta ( 2,9 ), realna primanja na decu 2,4 puta...”

Takvo je “realno stanje stvari”, sveo je račun Putin.

“To ne kazuje da je danas sve dobro, ne sigurno. Čak, obratno. I, štaviše, ljudi ne upoređuju s onim od juče, da je juče bilo rđavo, nego s tim kako bi trebalo da to bude sutra. I kada ne uspevaju da zapaze to što oni žele da vide, to izaziva razočaranje. Pošteno govoreći, i ja se odnosim na isti način prema tome.”

Skok i zastoj u dohotku

Predsednik Rusije je pomenuo da se planirano da se do 2008. udvostruči nacionalni BDP. I na bazi udvostručenja rađeni su socijalni planovi.

“U 2008. smo praktično dosegli tu letvicu. Onda je nastupila svetska ekonomska kriza. Ne našom krivicom, došla nam je spolja. Tada je iskrsao drugi zadatak, primitivniji. Bio je u tome da se ne uruši sva ekonomija i svede na nulu ušteđevina građana. To je bilo 2008... Tada sam postao predsednik vlade. Rekao sam – neću dopustiti da se ponovi situacija iz 1998, kada su propale sve lične ušteđevine. I nismo dopustitili.

Međutim, sve to, negativno je uticalo na naš razvoj. Mada, pošteno govoreći, za to nismo mi bili krivi. To je svetska finansijska, a potom i ekonomska kriza, koja je došla spolja.”

Stagnacija u prihodima građana

Objašnjavajući okolnosti, šef Kremlja je izrazio obespokojenost zbog stagnacije u realnim prihodima ruskih građana.

“Nas uznemirava, mene čini vrlo nespokojnim, stagnacija do koje je došlo u realnim prihodima stanovništva”, izjavio je Putin.

“Objašnjenja ima”, rekao je. “Sve je u vezi s naglim padom cene energenata. Dok je kod nas sve bilo u porastu, nafta je koštala 100 i više dolara barel. Sada košta 60. Razlika? Skoro dvostruko. Zato smo i istupili s tim nacionalnim projektima, ne bi li izmenili strukturu ekonomije i podstakli razvoj na sopstvenoj osnovi.

Ali, ni narod ne može čekati godinama. Ja prekrasno to shvatam, i razumem da je to jedan od ključnih socijalnih problema. Obavezno smo dužni da nešto učinimo, vlada.., da nešto pokrene, ima načina.”

Prevazilazi se ali sporo

“Šta, o ličnoj odgovornosti, ako su smanjene cene nafte na svetskom tržištu?”uzvratio je Putin, povodom ponovljenog “ima li u svemu i lične odgovornosti”.

“Postoje objektivne okolnosti, razumete.”

“Da, ali hteli smo da se oslobodimo zavisnosti od nafte...” 

“Pa hteli smo, postepeno. I postepeno, mi se i izvlačimo, usput govoreći. Realno, mi izlazimo iz toga, jer udeo NEnaftno-gasnih prihoda raste. Međutim, potrebno je vremena, ne možeš samo pucnuti prstima.”

Vrativši se, u odgovoru na pitanja, ponovo zaradama, Putin je, kao pozitivnu okolnost u miljeu neodgovarajuće nižih prihoda stanovništva, pomenuo kontrolisanu inflaciju.

“U 1999, kada sam postao predsednik vlade, inflacija je bila 36, rekao bih 35 odsto... Sada je tri odsto, kreće se u zoni od tri, 3,4 – 3,5 (odsto).”

Šef države je ipak izlaganje završio ukazivanjem da je potrebno da se osiguraju realno veće zarade stanovništva.

“To je očigledno. Ali nije ni tako prosto u uslovima strukture naše ekonomije. Vlada je obavezna da preduzme dodatne napore. Mi sada o tome i razgovaramo...”, izjavio je ruskom TASS-u Vladimir Putin.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...