NE JEDNOSTRANA VEĆ "KOORDINIRANA" NEZAVISNOST

Evropska Unija očekuje sednicu Saveta bezbednosti u sredu, jedinstvena kada su u pitanju stavovi: da po svaku cenu treba izbeći jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u Prištini, i da Brisel podržava "koordiniranu" nezavisnost.

Lideri EU saglasili su se da treba poslati civilno-policijsku misiju EU na Kosovo odmah posle drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji 3. februara 2008. godine, da ta misija mora da ima neku pravnu osnovu koja, ako nema druge, može da zaobidje SB i ne mora po svaku cenu da ima oblik rezolucije UN.

Pripadnici Kfora u Kosovskoj Mitrovici (foto: Fonet)

Strah ujedinitelj

Uoči sastanka Saveta bezbednosti, Evropsku Uniju je na prošlonedeljnom samitu upravo ujedinio strah od "jednostrane nezavisnosti" koja bi bila proglašena odmah i koja bi izazvala podele i političku krizu u EU. Rešenje je pronadjeno u "koordiniranoj" nezavisnosti u duhu Ahtisarijevog plana koja je takodje "jednostrana" jer će je Priština sama proglasiti ali u vreme dogovoreno i koordinirano sa EU i SAD i pod njihovim nadzorom.

Hronika najavljene nezavisnosti, kako je Brisel vidi za sada, uoči sednice SB UN, glasila bi ovako:

- 28. januara 2008. na sastanku ministara spoljnih poslova EU, Beogradu bi moglo da bude ponudjeno potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, čime bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU

- posle 3. februara krenula bi na Kosovo civilno-policijska misija EU od oko 1.800 ljudi koja bi u duhu Ahitsarijevog plana koordinirala pripremanje Kosova za nezavisnost pod nadzorom

- nezavisnost bi, kako je to izjavio i Oli Ren pre neki dan u Helsinkiju, verovatno bila proglašena na proleće, u maju 2008.

Evropska Unija je odustala je od stava s početka ove godine da treba kolektivno sve zemlje članice da priznaju novi status Kosova, kao što je odustala i od prvobitne ideje da kao pravna osnova za misiju mora da postoji rezolucija UN. Kosovo će prvo priznati zemlje kao SAD i Velika Britanija koje su to najavile. Zemlje koje izražavaju rezerve i ovih dana se protive "jednostranoj nezavisnosti" neće odmah slediti primer Vašingtona i Londona. One, medjutim, svojim suprotstavljanjem neće blokirati gore izneti scenario kao što nisu blokirale ni podršku Ahtisarijevom planu koji zagovara "nezavisnost pod nadzorom".

Zablude o evropskim razlikama

Vladi u Beogradu blisko je tumačenje po kome izjašnjavanje Španije, Rumunije, Slovačke, Madjarske i Grčke protiv "jednostrane nezavisnosti", ilustruje suštinsko nejedinstvo EU po pitanju Kosova. Isticanjem izjava lidera ovih zemalja o protivljenju "jednostranoj nezavisnosti" stvara se iluzija da joj se samo oni protive - dok joj se u stvarnosti protive svi, jer bi ona izazvala nepremostive podele u EU.

Tumačenje o nejedinstvu u EU je, po svoj prilici, potrebno svim strujama u vladi Srbije za unutrašnjepolitičku, predizbornu upotrebu. Činjenica je, medjutim, da su sve zemlje EU, a ne samo neke, složno opredeljene protiv "jednostrane" nezavisnosti koja bi bila proglašena odmah. Za nju EU prosto nije spremna, ni politički, ni logistički jer nije imala dovoljno vremena da pripremi civilno-policijsku misiju za Kosovo. O tome svedoče izjave svih lidera zapadnoevropskih zemalja, kao i visokih funkcionera EU, koje se mogu svesti na formulu "bolje da podržimo odloženu nezavisnost koju ćemo kontrolisati, nego da Priština jednostrano proglasi otpcepljenje koje će Vašington odmah priznati".

Lideri zemalja koje imaju rezerve prema "jednostranoj nezavisnosti" nikada nisu ni nagovestili da bi mogli da se suprotstave "koordiniranoj nezavisnosti". Ove zemlje imaju rezerve jer ih se, zbog njihovih manjina, "kosovska formula" posredno tiče. Takav je slučaj i Rumunije čiji je ministar diplomatije Adrian Ccioroianu juče u Beogradu izjavio da njegova zemlja neće priznati "jednostranu nezavisnost" Kosova (vidi depešu agencije Romaniapres iz Beograda). Kakav je uopšte realni značaj i težina ovakvih izjava kada se zna da je Priština obećala da neće ići u jednostrano proglašavanje nezavisnosti s obzirom da su Vašington i Brisel postigli saglasnost da podrže "koordiniranu nezavisnost"? Stav zemalja koje imaju rezerve najbolje se može shvatiti ako se pročita informacija koju su početkom prošle nedelje emitovali španski mediji, prenoseći stav svoje diplomatije o Kosovu: "imamo rezerve i sigurno nećemo biti prvi koji će priznati nezavisnost ali se nećemo protiviti, niti ćemo je blokirati".

Jedino se Kipar otvoreno ne slaže sa nezavisnošću, bilo "jednostranom", bilo "koordiniranom" ali i on rezimira svoj stav kroz diplomatski termin "konstruktivno suprotstavljanje", što znači da u ključnom trenutku neće blokirati odluku Brisela.

Pritisak Amerike

SAD su stavile EU pred izbor: ili jednostrana nezavisnost odmah, koju će Vašington prvi priznati i koja će izazvati podele u Uniji ili "koordinirana" nezavisnost koja je zapravo odložena jednostrana zavisnost, posle izbora u Srbiji i pod nadzorom EU misije na Kosovu, u duhu Ahtisarijevog plana. Ovo direktno potvrdjuje izjava koju je ovom izveštaču početkom prošle nedelje tokom pripremnog sastanka ministara za samit EU, dao Žan Haselbron, šef diplomatije Luksemburga:

"Shvatite, ukoliko Evropska Unija ostane pasivna, bude proglašena jednostrana nezavisnost i prizna je jedna velika sila – mi onda nećemo imati izbora. Jednostrano proglašena nezavisnost ne bi koristila nikome - ni nama jer bi dovela do podele u EU", rekao je Haselborn, potvrdjujući da o ovome postoji sloga medju članicama EU i da je jedini izuzetak Kipar "iz razumljivih razloga i zbog svojih sopstvenih problema". On je dodao mora da utvrdi redosled stvari sa Kosovarima i u isto vreme da se bavi interesima Srbije ».

"Moramo da pokažemo našu političku naklonost Srbiji. Treba biti iskren: perspektiva Srbije i naročito njenih mladih ljudi je u EU, a ne u tome da ostane ukotvljena i zarobljena na Kosovu", rekao je on. Haselborn je potvrdio da je gotovo izvesno da će Srbija 28. januara 2008. godine moći da potpiše ugovor o stabilizaciji i pridruživanju sa EU jer samo dve zemlje (Belgija i Holandija) dovode u pitanje tu mogućnost, insistirajući na opipljivijim dokazima o saradnji sa Haškim sudom.

"Naravno da saradnja sa Haškim sudom ostaje uslov, ali sada je situacija takva da mislim da je potrebno rezonovati u političkim kategorijama. Ja sam za to da se potpiše ugovor o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Haselborn.

Evropa primorana na odluke

Nikola Sarkozi, poslao je identičnu poruku na konferenciji za štampu prošlog petka po završetku samita šefova država i vlada Evropske Unije: "Nezavisnost Kosova neminovna i oko toga smo svi jedinstveni". Odgovarajući na prigovore Karle del Ponte i tumačenja da se Beogradu zapravo nudi trampa za Kosovo, on je rekao: "Nezavisnost Kosova će proizvesti problem, a to je Srbija – rešenje je samo u integraciji Srbije u EU. Srbija zbog nezavisnosti Kosova ne sme da bude osudjena na izolaciju i beznadje jer bi se u tom slučaju stvorili uslovi za nove sukobe. Cela Evropa kaže Srbiji: Ako ste kandidat za članstvo u EU, ako ispunjavate uslove, poštujete ljudska prava i nezavisnost Kosova – onda imate budućnost u evropskoj porodici. Srbi ipak pripadaju toj porodici", rekao je Sarkozi dodavši, "A zar bi bilo bolje da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost ?"

Na pitanje ovog izveštača kako bi on objasnio zašto RS u BiH ne bi mogla da ima isto pravo na samoopredeljenje kao Kosovo i da li se boji separatizma drugih regija na Balkanu, predsednik Sarkozi je izbegao direktan odgovor, naglašavajući samo da EU mora sada da bude aktivna, a ne pasivna. Na naše insistiranje da ništa nije rekao o Bosni, on je odgovorio: "Znam šta ste hteli da pitate. Vaše pitanje mogao bi da postavi i španski predsednik vlade kada je reč o Baskima. Ja znam da odlukom koju smo doneli nije iscrpljeno ovo pitanje (separatizma regija) ali mi smo odluku morali da donesemo."

Strane trupe na Palama-Republika Srpska (foto: Fonet)

Dva plana za nezavisnost

Kada je reč o pravnoj osnovi za predstojeću civilno-policijsku misiju EU na Kosovu od oko 1.800 ljudi, koja bi trebalo da počne posle izbora u Srbiji – EU je spremna na više scenarija. Kako nam je rekao izvor blizak kabinetu Havijera Solane, visokog predstavnika za diplomatiju i bezbednost, jedan od njih je "izmenjena Rezolucija 1244". To znači da se ne bi pominjala nezavisnost ili status već bi se samo uz potvrdjivanje rezolucije 1244 u kojoj stoji odredba o suverenitetu Srbije nad Kosovom - bez preciziranja statusa - dodala odrednica o odobravanju misije EU na Kosovu.

Slično rešenje je Brisel predlagao još krajem januara. Rusija je tada u kontakt-grupi dala do znanja da bi pristala na novu rezoluciju o Kosovu, bez pominjanja nezavisnosti uz davanje mandata za misiju EU na Kosovu. Brisel je kroz podržavanje Ahtisarijevog plana i kroz izveštaj Evropskog parlamenta o statusu Kosova, eksplicitno zauzeo stav da "Savet bezbednosti nikada nikome nije dao nezavisnost". Po ovom scenariju to je značilo da bi - posle zamene rezolucije 1244 UN novom, u kojoj se ne bi pominjao suverenitet Srbije ali ni nezavisnost - Priština proglasila otcepljenje a priznali je, odmah Vašington, a potom Evropska Unija, kolektivno ili svaka zemlja pojedinačno.

Od ovog scenarija se odustalo proletos posle pogoršavanja odnosa izmedju Moskve i Vašingtona zbog najave SAD da će na granicama Rusije, u srednjoj Evropi, instalirati protivraketni štit. Moskva zauzima tvrd stav i otvoreno nastupa kao "zaštitnica" Srbije dok Vašington u ovoj partiji odmeravanja snaga velikih sila otvoreno obećava Prištini nezavisnost.

Sadašnji plan o "izmenjenoj rezoluciji 1244" je nešto drugačiji ali suštinski isti - nezavisnost je neminovna i ne treba je davati Prištini, ona treba sama da je proglasi u dogovoreno vreme. Odatle uostalom i termin "koordinirana nezavisnost".

Očekivani otpor Rusije

Da li će Rusija pustiti ovaj plan da prođe u SB? Brisel je spreman na odbijanje Moskve tim pre što je poslednji sastanak Saveta NATO-Rusija pre dve nedelje završen bez ikakvih razultata.

U slučaju da scenario "izmenjene rezolucije 1244 UN" propadne - druga varijanta je, kako kažu evropski diplomatski izvori sa kojima smo razgovarali, mogućnost da Generalni sekretar UN pozove EU u misiju na Kosovo i time joj obezbedi "pravnu osnovu".

Nemački vojnici iz sastava Kfora: vežba kod sela Prekaze početkom decembra
(foto: Fonet)

Rusiju u ovoj varijanti niko ne bi ništa ni pitao, pa ona ne bi na šta imala ni da stavi veto. Ovu varijantu najavio je još 20. novembra Havijer Solana izjavom da "neće biti kraj sveta ako ne bude rezolucije" i da će Brisel u kontaktu sa pravnicima UN, naći rešenje kojim bi se misiji EU dala međunarodno-pravna legalnost.