NAJMLAĐA EVROPSKA DRŽAVA U ČELJUSTIMA BESA I NAPETOSTI

Pod utiskom nedavnih sukoba u Mitrovici, Milan Bigović smrtno ozbiljan predviđa budućnost Kosova. "Situacija se ne može razrešiti bez krvoprolića", kaže on. "Spremni smo na sve, uključujući rat."

Bigović nije bilo ko. On nije nacionalistički sanjar ili podstrekač sukoba. On je okružni javni tužilac za severnu Mitrovicu, srpski deo grada. Njegova prognoza, data neposredno nakon nemira u Mitrovici, zloslutna je i možda čak proročka.

Nekoliko desetina ljudi je povređeno tokom sukoba snaga UN i kosovskih Srba u podeljenoj Mitrovici.
Prema Bigoviću, severno Kosovo koje je uglavnom naseljeno Srbima, neće biti integrisano u najnoviju evropsku državu "ne za deceniju, nego ni za nekoliko vekova". Iako namerno koristi provokativne reči, one oslikavaju nepomirljive stavove i raspoloženje koji trenutno preovlađuju na Kosovu. Ako je Bigović u nečem u pravu, onda je to ocena da nasilje od 17. marta neće biti jedino i poslednje.

Prelazak "crvene linije"

Tog 17. marta u 5.30 sati ujutru specijalne policijske snage misije UN na Kosovu (UNMIK), uhapsile su 53 radnika srpskog pravosuđa. Oni su tri dana proveli u zgradi suda u centru severnog dela Mitrovice, s nadom da će uspeti u pregovorima za vraćanje na svoja radna mesta. Jedan od njih je bio Bigovićev zamenik Slavko Trifunović, čovek s naočarima i prosedom bradom.

Sukob je izbio nakon što je oko stotinu pripadnika specijalnih policijskih snaga UN,
uz podršku mirotvoraca KFOR-a, upalo u zgradu suda u Mitrovici na severu Kosova.

Naravno, kaže Trifunović, jedan od ciljeva grupe bio je suprotstavljanje planovima UN da se ustroji prva zvanična administrativna zgrada nezavisnog Kosova na "srpskoj teritoriji". Međutim, posle hapšenja je nakratko izgubio hrabrost. "Plašio sam se da će me u Prištini baciti u ćeliju sa Albancima, jer bih bio linčovan", kaže Trifunović.

Čekajući na prebacivanje u zatvor, Trifunović je kroz rešetke na prozorima policijskog vozila mogao da vidi kako među njegovim sunarodnicima počinje da ključa bes. Rasrđeni ljudi su blokirali prolaz vozilima. Vlasnik jedne kladionice se bacio pred vozilo UN što je grupi okupljenih Srba - naoružanih kamenicama, molotovljevim koktelima i pištoljima - dalo vremena da oslobode 21 osobu iz ruku zastrašenih pripadnika međunarodnih bezbednosnih snaga.

Starija žena traži zaklon.

Vojnici mirovnih snaga na Kosovu (KFOR) su nakon toga upotrebili suzavac i topovske udare u pokušaju da povrate kontrolu, ali su njihovi protivnici upotrebili lukavstvo. Ambulantna kola kojima je bilo dozvoljeno da prođu kroz barikade - pod pretpostavkom da će se koristiti za transport povređenih - upotrebljena su kao pokretna skladišta naoružanja za ulične borce.

Među demonstrantima je bilo nekoliko desetina srpskih policajaca u civilnoj odeći i huligana koji su se infiltrirali u masu. Strani posmatrači su tvrdili da je nasilje, koje je dovelo do smrti policajca iz Ukrajine i ranjavanja više od sto ljudi, organizovao Beograd.

Politička poruka je bila da nezavisnost Kosova nije rešila njegove probleme, već samo intenzivirala neprestanu, dugotrajnu mržnju između etničkih Srba i etničkih Albanaca. Pacifikacija zemlje, koja je još uvek pod protektoratom UN, jedina je realnost za daleku budućnost. U međuvremenu, Kosovo ostaje eksperiment na neodređeno vreme i sa neizvesnim ishodom.

Novi Kipar?

Trifunović je iz zatvora u Prištini pušten kasno popodne, kao i ostali pritvoreni. On jedino izvodljivo rešenje vidi u kiparskom modelu. "Mi ne priznajemo albanski južni deo pokrajine", kaže on, "a Albanci ne priznaju naše srpsko severno Kosovo. Međunarodne trupe štite granicu između dva dela."

Mladi srpski demonstrant baca kamenice na francuske pripadnike KFOR-a.

Srbi koji i dalje žive u enklavama u južnom delu Kosova su precrtani kao ljudi zarobljeni na nepristupačnim ostrvima, a neki predviđaju da će proći mnogo godina pre nego što se reši njihova sudbina. Srpski pravoslavni manastiri blizu poprišta istorijske bitne na Kosovu polju, koje simbolizuje pravo Beograda na zemlju koja je sada na teritoriji samoproklamovanog Kosova, ispunili su svoju propagandnu funkciju. Već neko vreme zaštita manastira više nije tema za kosovske Srbe.

Međutim, kako se tako osetljiva pitanja mogu rešiti kada su nemiri prošle nedelje bacili sumorno svetlo na strane mirotvorce koji bi trebalo da budu stabilizujuća snaga nove države? Nakon za njih sramotnog oslobađanja zatvorenika od strane nekoliko desetina demonstranata, UNMIK i Kosovska policijska služba su čak morali da kontrolu nad severnom Mitrovicom prepuste KFOR-u.

Francuske trupe u sastavu KFOR-a pokušale su da zaštite zgradu suda tenkovima.

KFOR je ponovo istakao svoju spremnost da žestoko uzvrati na bilo kakvo nasilje ili sukobe u budućnosti. "Srbi su prešli crvenu liniju… kada su zapucali na naše vojnike", rekao je ljutito komandant KFOR-a Ksavijer But de Marnjak. Međutim, na ulicama severne Mitrovice nema ni traga prisustva njegovih patrola. Autoritet ima drugačije lice.

Most deli albanski južni od srpskog severnog dela grada. Noću je na straži na mostu, koji na mesečini deluje sablasno pusto, samo jedan vojnik. Svako ko pogleda preko bodljikave žice koja označava mesto na kojem počinje srpska strana ugledaće transparent, postavljen preko cele ulice, na kojem piše "Kosovo je Srbija" i more crveno-plavo-belih srpskih zastava. Fotografije Tomislava Nikolića, potpredsednika ultranacionalističke Radikalne stranke, izlepljene su po zidovima zgrada. Kosovski Srbi očekuju da će Nikolić - uprkos njegovom stalnom oklevanju - poslati vojnu pomoć i podršku ako njegova partija bude pobedila na majskim parlamentarnim izborima u Srbiji.

"Kancelarija Vlade Srbije" se nalazi na obali reke Ibar. Da bi potvrdio pravo na upravljanje Kosovom, Beograd je u bivšu južnu pokrajinu poslao načelnika okruga mnogo pre nego što je ona proglasila nezavisnost.

Njegovo ime je Momir Kasalović. Prijatelj je premijera Vojislava Koštunice i optužuje Zapad za fatalnu grešku u proceni. Kako on smatra, Zapad se uplašio da bi moglo da dođe do revolta etničkih Albanaca, pa im je na srebrnom tanjiru dao državu. Međutim, srpsko severno Kosovo, baš kao i Republika Srpska u Bosni, bi bila prihvatljiva za Kasalovića, iako ne bi da spekuliše da li bi isto važilo i za Beograd.

Destabilizovanje "bratstva"

Nekoliko dana posle proglašenja nezavisnosti Kosova, etnički Srbi su najurili carinike Albance sa kontrolnih punktova na severu pokrajine. Od tada je mnogo puteva i staza koje nisu pod nadzorom, pa se oružje iz obližnjih srpskih kasarni nesmetano isporučuje "ugroženoj braći" - što dodatno podgreva tinjajući sukob.

Stabilizacija Balkana, koju su političari sa Zapada očekivali kao posledicu proglašenja nezavisnosti Kosova, nije se ostvarila. Međutim, to se moglo predvideti i nema sumnje da su Evropa i SAD svesno prihvatili probleme.

Policija UN je saopštila da je uhapšeno pedeset troje Srba.

Neprestani zahtevi kosovskih Albanaca za sopstvenom državom postali su noćna mora. Srbija će, nadali su se zagovornici nezavisnosti, u početku biti razjarena ali će na kraju ipak popustiti uz naknadu u vidu ubrzanog prijema u Evropsku uniju. U stvarnosti se ispostavilo da je to bilo naivno razmišljanje, kao i pretpostavka da manjine u drugim državama neće navoditi Kosovo kao presedan i tražiti svoju državu.

Kosovska kriza je preopteretila i srpske političare. Zbog nepostojanja praktičnog pristupa, sudbina sunarodnika na jugu će se koristiti prvenstveno kao argument za dobijanje glasova, barem do parlamentarnih izbora. Premijer Koštunica želi da se Srbija još više približi Moskvi. Predsednik Tadić, zajedno sa svojom Demokratskom strankom, optužen je kao izdajnik zbog svog proevropskog stava. Najjača politička sila, Radikalna stranka i njen kandidat Nikolić - čijem se šefu, Vojislavu Šešelju, trenutno sudi za ratne zločine pred Haškim tribunalom - mogu se nadati mestu budućeg premijera.

Ništa od toga neće mnogo promeniti situaciju. Kosovo će ostati problematična tačka na karti sveta.

Autor: Renata Flotau, Der Spiegel, 25. mart 2008.