SAD u “komšiluku Rusije”

Ukrajina, Belorusija, Kazahstan, Uzbekistan… Rusija se o vremenskoj razmeđi januara i februara obrela “u opsadi” američkih poseta najvišeg ranga susedima ili susedima i saveznicima Moskve, kako se zgodno izrazio ugledni Komersant (Россия в кольце визитов, Коммерсантъ).

Reč je o turneji šefa diplomatije SAD, državnog sekretara Majka Pompea, u funkciji glasonoše Vašingtona, prestonicama u “komšiluku Kremlja”, da Amerika njih nije zaboravila, u ovim dugotrajnim stranačkim nevoljama predsednika Donalda Trampa kod kuće, krunisanim, kako stvari stoje, neuspelim pokušajem “impičmenta” šefa države.

Naprotiv, izjave Pompea upućuju da Vašington, ukoliko je eventualno bio i zastao (u Kongresu, demokrati su istražnim inicijativama upleli Kijev i predsednika Volodimira Zelenskog u optužbe protiv Trampa!) – sada, kada su državnom šefu SAD ruke razvezane i on, kako je u utorak pokazala njegova predsednička poslanica naciji, kreće u predizborni napad, Amerika produžava s mesta kod kojeg se i zastalo, obećanjima pomoći Ukrajini protiv “opasnosti” od Rusije.

Vojna pomoć uključena je u paket. Izražena je dostavom Kijevu američkih protivtenkovskih raketa “dževelin” i instruktažom. U štampi su pominjane cifre o približno 400 miliona dolara vrednosti isporuka.

“Ja sam ovde s porukom koja je jasna: Sjedinjene Države shvataju da je ukrajinska borba za slobodu, demokratiju i prosperitet, jedna odvažna borba. Naša privrženost da je pomognemo neće se pokolebati”, izjavio je Pompeo u Kijevu (“Pompeo pledges unwavering support for Ukraine...”, DW com) .

Kijev, Državni sekretar Majk Pompeo sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim u Kijevu, 31. januara 2020.

Krim u dve interpretacije

Ključne razgovore, Pompeo je vodio s predsednikom Ukrajine, Zelenskim.

Zelenski, koji će uskoro navršiti godinu mandata, protumačio je da je Pompeov dolazak u Kijev signal da će se SAD “mnogo aktivnije umešati u mirovni proces u istočnoj Ukrajini i privođenje kraju okupacije Krima”.

To isto, ponovio je i ukrajinski šef diplomatije Vadim Pristajko, Pompeov službeni domaćin.

Ruski Komersant citirao je, međutim, “ukrajinsko izdanje NV” – medij, prema kojem je Pompeo izjavio “Krim je izgubljen”.

Navodno, državni sekretar je tim rečima odgovorio izvesnoj Emini Džaparovoj, “krimskoj aktivistkinji” s kojom je u Kijevu razgovarao takođe, i koja je pledirala da “spoljna politika SAD ne gubi iz vida Krim”.

“Krim je izgubljen. Svetski akteri to znaju. Ukrajina je Krim predala, a Rusija nije od tih, kojima se nešto može oduzeti” – Komersant, citira svoj ukrajinski izvor koji je izjavu pripisao Pompeu.

Zapadne novine nisu zapazile takav Pompeov pasus o Krimu.    

Pompeo i Lukašenko u Minsku

Za naftu, pozovi SAD

Odmah posle Kijeva, u Pompeovom safariju uz granicu Rusije u susedstvu, bio je Minsk.

Senzacionalna je srdačnost uz koju je diplomata Vašingtona konverzirao s predsednikom Belorusije, Aleksandom Lukašenkom.

Jedan Amerikanac tog državnog ranga, nije zakoračio na tle Belorusije dobrih četvrt veka, 25 godina.

Razumljivo, zbog nemilosti koja je snašla Lukašenka na Zapadu, s titulom da je “autoritaran”, da je “poslednji komunistički diktator” i, sve istim redom dalje – u obračunu sa zapadno podržanim akterima jedne beloruske “demokratske revolucije” sa ulica. Redak šef države, sa zabranom putovanja u zemlje Evrope, ali takvu privilegiju uživa gospodin Lukašenko.

A onda, u Minsk mu prošle subote stiže Majk Pompeo, i uz osmeh širinom lica, s ponudama “još sa ulaznih vrata” – energije, nafte, “svega i svačeg”. I koliko je god Belorusija hoće, jer Amerika ima energije u izobilju.

“Mi smo najveći proizvođač energije na svetu! Sve što vi treba da učinite, jeste da nas samo pozovete”, poučio je Pompeo “beloruskog diktatora” (termin nekadašnje Kondolize Rajs).

“Ne bi smelo da Vaša nacija bude prisiljena da zavisi od bilo kog partnera u vašem prosperitetu ili vašoj bezbednosti”, rekao je Lukašenku Pompeo (“Pompeo offers Belarus oil in rare visit”, BBC) .

Amerika će u Minsk vratiti ambasadora. I Minsk će moći da pošalje svog ambasadora, u Vašington.

Sankcije Belorusiji – oko toga, “ima još posla”. Američki prioritet su “ljudska prava”, “građansko društvo”, “sloboda štampe”, “koji god svetski zapećak da je u pitanju”... Put za Belorusiju obeležen je dakle tim znakovima. A onda će na red doći i sankcije.

Inače, Trampov šef diplomatije svestan je “istorije” Belorusije i Rusije, i on “ne sugeriše da Belorusija bira između Vašingtona i Moskve”, preneo je Bi-Bi-Si.

Želja Vašingtona “da bude tu”

Put Pompea u Minsk, ostvaren je u trenutku izvesne zategnutosti u odnosima Belorusije i Rusije, uočila je agencija Rojters.

Rusija je “pomagala zajmovima i energetskim povlasticama”. Prošle godine, ta pomoć počela je da se umanjuje, naveo je iz Minska Rojters.

“Odnosi su pogoršani kada dve strane nisu mogle da se sporazumeju o ugovoru o snabdevanju naftom za ovu godinu” (“Pompeo visits Belarus as Minsk’s ties with Moscow fray”, Rojters).

Lukašenko je optužio Moskvu za pokušaj da Belorusiju “natera u uniju s Rusijom”.

U Minsku, Pompeo je izjavio da SAD ne očekuju da Belorusija “bira” između Moskve i Vašingtona.

“Mi prosto želimo da sada budemo tu”, citiran je Amerikanac.

Lukašenkovo “zadovoljstvo” što je državni sekretar SAD odlučio da dođe u Minsk, moglo se uočiti već i na snimcima. Na stranu, što je predsednik to u nekoliko navrata i rečima podvukao.

Pogoršane odnose Belorusije i SAD, Lukašenko je nazvao “nesporazumom” i “nesporazumom bez osnova”.

“Veoma je dobro što ste Vi, posle svakojakih nesporazuma u odnosima između Belorusije i Sjedinjenih Država, nesporazuma bez osnova apsolutno... rizikovali da dođete u Minsk, da tu zemlju i vidite”, pozdravio je Pompea, malo i šaleći se, državni šef Belorusije. 

Nur-Sultan (Astana), 02.02.2020 - Nursultan Nazarbajev sa Majkom Pompeom

Amerika za “nezavisni Kazahstan”

Pompeov put, rusko-evropskim “šavom” u istočnoj Evropi i onda u dve ključne zemlje centralne Azije, Kazahstan i Uzbekistan, bio je radno intenzivan, bez vremenskog prostora za izlišni protokol.

U Nur Sultanu (Astani), prestonici Kazahstana, državni sekretar je u nedelju u istom danu govorio sa čak dvojicom kazaških predsednika, Nursultanom Nazarbajevim s titulom “vođa nacije” i Kasimom-Žomartom Tokajevim, titularnim šefom države – i obojica su izrazila visoko poštovanje za ono što je Amerika učinila za “nezavisni Kazahstan”.

“Još u osvit nezavisnosti, postsovjetski Kazahstan je već imao sporazum s kompanijom Ševron”.

“Američke investicije već tog trenutka su prispele u Kazahstan. Danas, kod nas funkcioniše 410 zajedničkih preduzeća. Obim američkih investicija nadmašio je 45 milijardi dolara”, “sa zadovoljstvom” je evocirao sećanje na kazaško-američki događaj Nazarbajev (kommersant.ru).

“Sjedinjene Američke Države su prva zemlja koja je priznala nezavisni Kazahstan, i mi ćemo se uvek sećati te istorijske činjenice”, presreo je Majka Pompea predsednik Tokajev.

On je pozvao da u posetu Kazahstavu dođe predsednik SAD, Donald Tramp.

Tokajev je spreman da se sretne s predsednikom SAD “na bilo kojoj tački na planeti”, ali po mogućnosti, najradije u Kazahstanu.

Nur-Sultan (Astana), 02. 02, 2020. – Majk Pompeo i ministar spoljnih poslova Kazahstana Muktar Tleuberdi na zajedničkoj preskonferencijiu Nur-Sultanu

Kazahstan, davni prijatelj SAD

Čuvši takve komplimente, ni Pompeo nije bio škrt, odgovarajući.

“Vi ste davni prijatelj SAD”, odgovorio je američki diplomata Nazarbajevu.

“Između naših zemalja, uspostavljeno je uzajamno korisno partnerstvo. Pozitivne promene u Kazahstanu, to je Vaša zasluga. Nivo razvijenosti Vaše zemlje impresionira”, rekao je prvoj ličnosti Kazahstana.

Moskovski Komersant, pomni pratilac američke visoke posete zemljama ruskim susedima, uočio je “intrigu” celog zbivanja. Intriga je u pojedinosti da su i Kazahstan i Belorusija “jezgro ključnih integracionih struktura” Rusije u post-sovjetskom prostoru, Evroazijske ekonomske zajednice i Pakta za kolektivnu bezbednost i odbranu. Međutim, “Nur Sultanu, kao i Minsku, to ne smeta da aktiviraju veze sa Vašingtonom”, primetio je Komersant.

Pri svakom susretu, visoki američki gost prenosio je sagovornicima pozdrave od predsednika SAD, i nije škrtario na komplimentima.

Pompeo nigde i ni jednom nije pomenuo da zemlje u koje je doputovao treba da biraju između SAD i Rusije.

Taškent, 3. 02. 2020 – Majk Pompeo, američki državni sekretar pozira sa svojih pet kolega na ministarskom samitu 5 + 1 u Taškentu Uzbekistan

Samo da su tu, ostalo je izbor

Njegovo, “želimo da smo tu”, kazano u Belorusiji, bilo je pečat celokupne turneje. Poenta poruke, afirmisana je reklamom koristi od saradnje sa Amerikom.

“Mi sasvim podržavamo slobodu Kazahstana da bira s kojom zemljom da posluje. Mada, ubeđen sam da zemlje imaju najveći prihod kada sarađuju sa američkim kompanijama”, izjavio je diplomata u Kazahstanu.

Finalna tačka turneje bio je Taškent, Uzbekistan – zemlja distancirana u odnosu na ruski inicirane strukture u post-sovjetskoj centralnoj Aziji, ekonomske i bezbednosne.

Umesto takvih, uz elan predsednika Šafkata Mirzijeva i simbolično prisustvo državnog sekretara SAD, u Uzbekistanu je “ustoličena” jedna nova – integracija 5+1, Centralna Azija-SAD.

Inauguracioni skup foruma usledio je na nivou ministara šefova diplomatija, Kazahstana, Kirgizije, Tadžikistana, Turkmenije i Uzbekistana, sve bivših sovjetskih republika. Samo ono “plus 1”, tiče se novoprispelih među zemlje centralne Azije... SAD.