Evropska komisija predstavila „novu metodologiju“ pregovaranja o prijemu u EU: Vizija ili halucinacija ?

Nova metodologija pregovaranja o prijemu u EU, koju je juče usvojila Evropska komisija, neće se primenjivati na Srbiju i Crnu Goru osim ukoliko to ove dve zemlje same ne budu izabrale, jer se pravila ne menjaju u toku pregovaranja – rekao je juče u Briselu, na konferenciji za novinare, Oliver Varhelji, komesar EU za proširenje. 

On je objasnio da se nova metodologija zasniva se na četiri klučna načela: kredibilitetu, jačem političkom vođstvu, dinamici i predvidljivosti. Pregovaračka poglavlja, prema predlogu Evropske komisije, biće organizovana u šest tematskih celina tako da bi poglavlja mogla da se otvaraju grupno i istovremeno.

Varhelji je novinarima rekao da bi zemlje članice EU trebalo da odobre novu metodologiju pregovaranja pre Samita EU - Zapadni Balkan u Zagrebu, u maju ove godine. On je rekao da se nada da će do tog datuma biti postignuta saglasnost među zemljama - članicama EU o pokretanju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom što su o oktobru prošle godine odbile Francuska i Holandija.

Odgovarajući na novinarsko pitanje, Varhelji je istakao da nije ništa sugerisao Srbiji. “Zemlje koje brže ekonomski napreduju, mogle bi da budu zainteresovane za novu metodu jer ako se pregovori o tematskim grupama brže zatvaraju – onda oni brže i napreduju u celini”– objasnio je.

Suština promena

Na insistiranje novinara da kaže šta je suštinski novo u novoj metodi pregovaranja Varhelji je rekao da je metodologija vođenja pregovora po tematskim grupama u koje su grupisana poglavlja – “suštinski nova” jer je zatvaranje svake tematske grupe vezano za investicije.

Varhelji je odbio primedbu novinarke iz Makedonije da se nova metodologija odnosi na zemlje u kojima je muslimansko stanovništvo većinsko ili skoro većinsko – “Severna Makedonija, Kosovo i Albanija”, dok  – kako je rekla – “većinski hrišćanske države” kao srbija i Crna Gora  ostaju u staroj metodologiji pregovaranja.

„Iznanađen sam kada dajete sliku u kojoj je verski elemenat dominantan“, odgovorio je Varhelji i dodao: “Imamo dve zemlje sa kojima već pregovaramo. Teško je da im kažemo – ok, vi ste u igri, ali sada menjamo pravila.“

Varhelji je takođe objasnio da, kao što će zemlja koja brzo ispunjava preuzete obaveze moći da ubrza pregovarački proces o prijemu u članstvo, tako će i zemlja koja ne ispunjava preuzete obaveze moći da bude suspendovana, ili će pregovarčki proces sa njom moći da bude zamrznut. Dakle, moguće je ubrzano napredovanje ali i nazadovanje u procesu pregovaranja.

Varhelji je takođe rekao da će u posmatračko telo vezano za proširnje Unije, biti uključene sve države članice EU kako bi se izbegla iznanđenja u poslednjem trenutku kao što je to bio slučaj u oktobru prošle godine kada su Francuska i Holandija blokirale otvaranje pregovora o prijemu sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Plan je da se na lice mesta u zemlje zapadnog Balkana upute eksperti kako bi se uspustavio odnos poverenja jer je to ono što nam nedostaje – objasnio je komesar EU za proširenje Oliver Varhelji na konferenciji za novinare u Briselu.

U čije ime ?

Varhelji je istakao da je proširenje na zapadni Balkan prioritet EU i Evropske komisije.

Postavlja se, međutim, pitanje u čije ime govori Oliver Varhelji?

Iza njega stoji jedino Evropska komisija od 27 članova koje niko nikada nije izabrao na demokratskim izborima. Njegovo imenovanje, posle ispitivanja u Evropskom parlamentu, potvrdili su šefovi država i vlada u Evropskom savetu. Varhelji je imenovan za petogodišnji mandat do 2024. godine. Dotle će se vlade mnogih država EU promeniti, ali niko ih neće pitati da li, kao i njihovi predhodnici, odobravaju mandat tog i tog evropskog komesara.

Teško je poverovati da Oliver Varhelji veruje u svoje reči kada govori u ime EU.

Nema ni znakova, a kamoli dokaza da je proširenje prioritet za Evropsku uniju ako se pod tim podrazumevaju građani-birači u državama članicama EU.

Birači su protiv...

Novu metodologiju treba tek da prihvate šefovi država i vlada okupljeni u Evropskom savetu. To neće ići bez teškoća u Francuskoj koju u martu očekuju lokalni, a 2022. godine – predsednički i parlamentarni izbori.

Zagovaranjem ili prećutnim prihvatanjem proširenja EU u zapadnoevropskim zemljama se gube birači.

Građani ovih zemalja nemaju ništa posebno protiv država zapadnog Balkana ali su sve uvereniji da oni plaćaju troškove tog proširenja koje im, kako misle, ništa ne donosi.

„Stara“ Evropa, odnosno zapadnoevropske države članice daju svaka bar po nekoliko milijardi više u budžet EU nego što iz njega uzimaju, dok nove zemlje članice primljene posle 2000. godine – više uzimaju nego što uplaćuju.

Sada kada se u zapadnoevropskim zemljama govori jedino o štednji u javnom sektoru, „steže se kajiš“ za obrazovanje, zdravstvo i sve druge javne delatnosti – građani-birači su osetljiviji na pitanje gde država troši  njihov novac.

Ko plaća troškove

Od proširenja su koristi imale uglavnom velike industrijske grupe sa zapada koje su na Istoku, na teritoriji novih članica EU, nalazile jeftinu radnu snagu. Na duži rok vidimo da obični – takozvani „mali ljudi“ plaćaju cenu neoliberalnog tržišta koje se samo organizuje.

Konačno, izlazak Velike Britanije iz EU samo je još pojačao interesovanje za pitanje ko plaća troškove proširenja EU.

Onima na Balkanu koji se stvarno ili navodno čude nepopularnosti proširivanja EU među građanima na zapadu Evrope dovoljno je da pročitaju vest koja je objavljena pre neki dan: Poljska je potpisala ugovor o kupovini 32 borbena aviona od SAD u vrednosti od 4,6 milijardi evra. Poljska uzima 8,6 milijardi evra više iz evropskog budžeta nego što u njega unosi. Iz ovoga proizilazi da Poljska novcem francuskih, britanskih, nemačkih, holandskih i ostalih zapadnoevropskih poreskih obveznika kupuje vojne avione od SAD.

Ovo je paradoks EU koji će iskoristiti svi nacionalisti i krajnje desno nastrojene političke snage u EU, dok se levica uglavnom iz doktrinarnih razloga ne usuđuje da javno ukaže na njega i traži promenu.

Stvarne razmere nove metodologije

Da bi se sagledale realne proporcije vesti o „novoj metodologiji“ pregovaranja o članstvu u EU, treba takođe podsetiti da je obustava proširenja EU na Balkan kolateralna šteta francusko-nemačkog zahlađenja.

Fasada „nemačko-francuskog motora EU“ definitivno je dotrajala i napukla. Iza te fasade je Makronovo nezadovoljstvo jer Nemačka nije na delu podržala nijedan od njegovih predloga koji se tiču reforme Evropske unije.

Govoreći o proširenju i blokirajući Makedoniju i Albaniju, Makron zapravo govori o svom nezadovoljstvu zbog toga što Nemačka nije podržala njegov plan stvaranja EU u više krugova sa jednim federalizovanim jezgrom koje bi imalo zajedničkog ministra finansija, zajedničku politiku odbrane i spoljnih poslova pa čak i zajednički parlament.

Tekst francuskog neformalnog dokumenta od novembra prošle godine u kome se predlaže izmena načina procedure prijema novih članica EU izazvao je veliku pažnju u zemljama Balkana i brojna tumačenja o tome „šta je pisac hteo da kaže“. Niko, međutim, tada nije mogao da odgovori na pitanje šta to zapravo novo donosi francuski predlog o izmenjenoj proceduri pregovaranja u odnosu na postojeću proceduru.

Danas, pošto je Evropska komisija usvojila  „novu metodu“ pregovaranja nameće se isto pitanje, „u čemu je razlika između ove nove metode u odnosu na francuski predlog nove procedure koja se ne razlikuje od postojeće procedure pregovaranja prijema u EU?“

Razlika je više formalna.

Moguće je, istina, da se đavo krije u detalju. Naime, „nova metoda“ koju je usvojila Evropska komisija uključuje Makronovu ideju etapnog primanja posle zatvaranje pregovora o svakoj grupi poglavlja. Iza toga nazire se ona Makronova ideja izneta na Sorboni 2017. godine o EU u više krugova čije bi federalizovano jezgro činile države evro-zone. To je ideja koju Nemačka ne može da prihvati, pre svega zbog razlika u mentalitetu i u budžetu – Nemci ni u snu ne bi mogli da dele „novčanik“ sa Latinima.

Arhitektura takve EU zasniva se na načelu: što je jedna država više svog svog suvereniteta prenela na EU – to je ona bliža jezgru. 

Bez podrške Nemačke, međutim, ova Makronova ideja ostaće teorija.

Uostalom, čak i ako bi stupio na snagu, ovaj “novi model” sâm po sebi ništa ne bi promenio u neraspoloženju birača zapadnoevropskih država prema proširenju EU.

Neko dobro reče da su vizije koje se ne pretoče u stvarnost – zapravo halucinacije.