Velika Britanija i EU posle bregzita: počinju pregovori, ko je veći gubitnik?

Nataša Jokić, Strazbur

Glavni evropski pregovarač Mišel Barnie rekao da je cilj Brisela postizanje dogovora o slobodnoj razmeni sa Velikom Britanijom. “Nula carinske takse, nula - kvote za robu”, ponavljao je on. Za Britance to je zapravo “status kvo”. Pošto sve u suštini ostaje isto – zašto su onda uopšte izlazili iz EU?
(Brisel, 03.02.2020 - konferencija za novinare glavnog EU pregovarača za Beregzit Mišela Barnijea u Briselu: Michel Barnier )

Šef evropskog pregovaračkog tima za bregzit Mišel Barnie upozorio je juče da će u predstojećim pregovorima sa Velikom Britanijom o budućim odnosima, odbiti svaki pokušaj uspostavljanja nelojalne konkurencije između dve strane.

Drugim rečima, uoči početka prelaznog perioda i pregovora o budućim odnosima sa EU, koji će trajati samo 11 meseci, šef pregovaračkog tima EU označio je gde je njegova pregovaračka “crvena linija”: Brisel neće prihvatiti da Velika Britanija, na primer, snizi cenu rada u odnosu na EU.

“Mi smo spremni da predložimo veoma ambiciozan trgovinski ugovor kao glavni stub našeg partnerstva”, rekao je Mišel Barnie, predstavljajući juče na konferenciji za štampu u Briselu pregovaračke direktive koje je upravo usvojila Evopska komisija. U narednim nedeljama njih treba da odobre Evropski parlament i vlade zemalja članica EU.

“Reč je o tome da treba da kontrolišemo naše razlike i da one ne postanu sredstvo nelojalne konkurencije”, rekao je šef evropskog pregovaračkog tima.

Barnie je podsetio da su on i britanski premijer Boris Džonson u decembru potpisali političku deklaraciju u kojoj se obe strane obavezuju na poštovanje načela lojalne konkurencije. “Ta politička deklaracija sada predstavlja obavezu za obe strane”, insistirao je Barnie i dodao da će EU biti “naročito koncentrisana na ovo pitanje”.

eu-dzonson-

London, 03.02.2020 - britanski premijer Boris Džonson govori o pregovaračkom stavu svoje vlade sa Evropskom unijom nakon Bregita

Uslovi za slobodnu razmenu

Barnie je rekao da je cilj Brisela postizanje dogovora o slobodnoj razmeni sa Velikom Britanijom.

“Nula carinske takse, nula - kvote za robu”, ponavljao je juče Barnie. “Tako nešto EU do sada nikada nije predložila svojim partnerima”, ocenio je on.

“Trebalo bi da bude postignut ugovor o mehanizmu koji bi omogućio održavanje visokih evropskih standarda koje imamo u oblasti socijalne i ekološke politike, klime, poreza i državne pomoći ”, rekao je Barnie.

Gledano iz Londona  stvari izgledaju nešto drugačije nego kada se posmatraju iz Brisela. “Nula carine, nula kvote” znači za Britance zapravo “status kvo”. Pošto sve u suštini ostaje isto – zašto su onda uopšte izlazili iz EU?

Britanski premijer Boris Džonson poručio je na sve ovo da “Velika Britanija nema nameru da se svrstava uz Evropsku uniju u zamenu za dobijanje “ugovora o slobodnoj razmeni”.  

On je dodao Velika Britanija neće voditi politiku nelojalne konkurencije, ali je dao do znanja da će to biti zato što je ona tako odlučila kao suverena država, a ne zato što sledi politiku EU.

Iako Barnie insistira na tome da je za uspeh pregovora potrebno međusobno poverenje, nije izvesno da evro-unijska strana shvata psihološku dimenziju bregzita za Britance.

Za većinu Britanaca  “ponovno osvajanje suverniteta” je jedna od ključnih vrednosti. Velika Britanija je izmislila parlamentarizam. Za se Britance suvernitet se ostvaruje preko nacionalnog parlamenta. Dok je Velika Britanija bila u EU, britanski parlament nije bio vrhovni zakonodavac – imao je zadatak da “aminuje” odluke Evropskog parlamenta, a prilikom glasanja budžeta, morao je da ispoštuje standarde “pakta o stabilnosti” EU. Kao svaka članica Evropske unije i Velika Britanija bila je prenela deo svog suvereniteta na evropske institucije.

Kratak pregovarački rok

Pregovori o uređenju budućih odnosa između EU i Velike Britanije biće očigledno vrlo složeni.

Posle zvaničnog napuštanja EU prošle nedelje, 31. januara, u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji, kao ni na evropskim samitima – više neće biti britanskih predstavnika. Sve ostalo biće isto -  do 31. decembra ove godine protok ljudi i robe ostaće slobodan. Do tada će trajati prelazni period koji je upravo počeo. Ako do poslednjeg dana ove godine pregovori ne budu dali nikakve rezultate, premijer Džonson je najavio da neće tražiti produžavanje roka i da će izaći iz EU definitivno i bez dogovora.

Za sada dve strane su pred zadatkom da u roku od samo 11 meseci ispregovaraju oko 600 međunarodnih ugovora. EU želi sveobuhvatni ugovor koji bi pokrio tri ključne oblasti: ekonomski (ugovor o slobodnoj razmeni), bezbednosni i pravni (pitanje nadležnosti za sporove).

Komplikacije se već preciziraju. Na primer, oko 40 odsto evropskog ribarskog ulova je u britanskim vodama. Mišel Barnie već je najavio da će za evropske ribare tražiti pravo ribarenja u britanskim vodama srazmerno pravu pristupa britanskih ribara na zajedničko evropsko tržište od 450 miliona potrošača.  

Džonson je na to poručio da su britanske vode - britanska suverena teritorija. U Trampovom penušavom retoričkom stilu on je obećao  “fantastičnu novu ribarsku politiku”.

Britanci sada podozrevaju da će Barnie povezati u pregovarački čvor pitanje ribarenja i prava pristupa britanskih finansijskih usluga evropskom zajedničkom tržištu.

Saradnja u oblasti bezbednosti i borbe protiv terorizma takođe je komplikovana za pregovaranje. Prema Barnieovom tumačenju, ona podrazumeva i razmenu ličnih podataka što je u nadležnosti Suda pravde EU.

Velika Britanija, međutim, najavila je da vraća potpuni suverenitet u svakom pa i u pravosudnom smislu i da neće priznavati nadležnost Evropskog suda.

eu-makron-

Varšava, 03.02.2020 - poljski predsednik Andžej Duda svečano je dočekao predsednika Francuske Emanuela Makrona

Umerenije analize

Za razliku od prethodnog perioda kada je još postojala nada da će Ujedinjena Kraljevina ipak ostati u Uniji, evropski analitičari sada predstavljaju umerenije analize posledica Bregzita: ne govore više o apokalipsi koja će se navodno sručiti na Britance sa nestašicom lekova i hrane već o tome da će zbog bregezita gubitnici biti obe strane - kako Velika Britanija tako i EU.

Ko će biti veći gubitnik – to sada sa sigurnošću ne može da kaže niko, čak ni u Francuskoj čiji je predsednik ocenio juče da je bregzit - poraz za EU i da je Evropi potrebna Velika Britanija, kako je rekao, “danas više nego ikad u suočavanju sa Kinom, Rusijom, klimatskim promenama itd.”

Nasuprot francuskom predsedniku Makronu, britanski premijer Džonson ocenio je da je Bregzit “izvanredan uspeh”. 

Činjenica je da polovinu trgovinske razmene Velika Britanija ima upravo sa Evropskom unijom koja joj je najvažniji trgovinski partner.

Da li će ekonomsko okretanje ka SAD i članicama Komonvelta moći da nadoknadi gubitke zbog izlaska iz EU – kako to veruje Boris Džonson? Ovaj račun tek će doći na proveru posle stvarnog izlaska Velike Britanije iz EU, a ne simboličnog kao što je ovaj prošlonedeljni od 31 januara.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...