Savet Evrope poziva države članice da prihvate decu islamista iz logora u Siriji: Vlade između ljudskih prava i birača

Situacija je strašna u logorima u Siriji i Iraku u kojima se nalaze deca čiji su roditelji bili borci Islamske države, poreklom iz evropskih zemalja. Stotine dece bukvalno umiru od gladi i žeđi, bespomoćni, često bez oba roditelja.

Poslanici iz 47 država-članica Saveta Evrope izglasali su juče na zasedanju u Strazburu, rezoluciju kojom se pozivaju sve evropske zemlje da što hitnije otpočnu repatrijaciju ove dece.  

U izveštaju austrijskog poslanika, socijaliste Stefana Šenaha, citiraju se podaci Međunarodnog Crvenog krsta o logoru Al Hol u Siriji u kome se nalaze deca bez pratnje i žene islamističkih boraca sa svojom decom.

Sirija, 28. mart 2019 - Žene se voze kamionom u kampu Al-Hol u severoistočnoj sirijskoj provinciji Hasakah.

Deca bolesna, bez hrane i vode

Prema podacima Crvenog krsta prošle godine došlo je do spektakularnopg povećanja broja žena i dece u logoru Al Hol.  Izveštaji iz decembra 2018. godine kažu da ih je bilo deset hiljada, dok oni iz marta 2019. govore o 72 hiljade žena i dece.

Prema proceni Crvenog krsta više od polovine dece mlađe je od 12 godina. Izloženi su opasnostima seksualnog zlostavljanja, ucenjivanju indoktrinaciji.

Uslovi su strašni, deca su bolesna i bukvalno bez hrane i vode. Nedostaje im medicinska pomoć. Samo u martu 2019. godine Crveni krst je registrovao da je umrlo 306 dece.

Centar za informisanje Rojova, koji vode Kurdi sa severoistoka Sirije, navodi da je decembru 2019. primećeno da se broj žena i dece u logoru smanjio na 68 hiljada iz različitih razloga. Jedan od njih je povećana smrtnost. Deca najviše pate od dijareje, infekcija disajnih organa, anemije.

U rezoluciji se naglašava da je Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) poznato do koje mere su vlade država članica ove organizacije suočene sa podeljenim mišljenjima građana o pitanju rapatrijacije dece islamista.

“Ali ako se ništa ne preduzme ta deca će umreti“, upozorava Savet Evrope. Ističe se da deca nisu odgovorna za zločine svojih roditelja, niti za situaciju u kojoj su se našla.

Rezolucija poziva sve zemlje da preduzmu repatrijaciju dece čiji su roditelji njihovi državljani jer je to u skladu sa međunarodnim pravom, sa evropskim pravom i humanitarnim pravom. Kaže se da je repatrijacija dece u skladu sa pravima dece i sa borbom protiv terorizma, kao i da će upravo takva mera doprineti bezbednosti država iz kojih potiču njihovi roditelji.

Poslanici iz 47 država članica Saveta Evrope pozvali su Evropsku uniju da uključi prava dece u svoju politiku “promocije evropskog načina života”.

Deca u aneksu za strance kampa Al Hol na severoistoku Sirije, u kojem su smeštene porodice osumnjičenih boraca ISIS-a, novembar 2019.

Pre svega političko pitanje

Tema “Međunarodne obaveze u pogledu repatrijacije dece iz ratnih područja”, stavljena je na dnevni red ovonedeljnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kao “hitna rasprava”. Debata poslanika iz 47 zemalja članica pokazala je do koje mere su mišljenja podeljena, pre svega u zapadnoevropskim državama koje su istovremeno članice i Saveta Evrope i Evropske unije.

Obrazlažući svoj izveštaj izvestilac Stefan Šenah, austrijski poslanik iz grupe socijalista, naveo je kao primer za ugled slučaj Kosova koje je prihvatilo 110 dece sa njihovim majkama koji su se vratili iz Sirije. 

U poslaničkoj raspravi izoštrila su se neslaganja u zapadnoevropskim zemljama oko ovog pitanja.  

Povratak žena islamističkih doborovoljaca i njihove dece, kao i siročadi islamističkih dobrovoljaca nije naravno samo humanitarno, etičko i pravno. To je pre svega zapaljivo političko i predizborno pitanje.

Uzimajući reč u debati, Rejnhold Lopatka, poslanik desnog centra iz Austrije, podržao je rezoluciju poručujući da je repatrijacija u interesu bezbednosti evropskih država.

„Ta su deca naših državljana, moramo da im damo mogućnost da se razvijaju normalno, da im pokažemo da mogu da imaju svoj verski život nevezan za nasilje, da shvate da je to moguće. To je u našem interesu“, rekao je on.

Sirija, 1. april 2019. - Žene prolaze kroz kamp za raseljene al-Hol u provinciji Hasakah

Podrška povratku...

Dimitrios Kairidis, grčki poslanik desnog centra, preneo je svojim kolegama poslanicima potresnu priču o jednoj devojčici iz Sirije koja je dospela u Grčku bez pratnje. Bila je siroče, ali je jedna nevladina organizacija uspela da pronađe njenu tetku u jednoj zapadnoevropskoj zemlji. Iako ju je tetka prihvatila, vlasti te zemlje na kraju su odbile da izdaju boravišnu dozvolu i naredile njen povratak u Siriju.

I poslanici levog centra slično su reagovali. Švajcarska poslanica Ada Mara smatra da države imaju zadatak da decu svojih državljana-islamističkih dobrovoljaca, prihvate i zastitite. “Prihvat te dece je u interesu naše bezbednosti. Treba ih izvući iz te smrtonosne ideologije. Hteli, ne hteli - to su naša deca, iz naših porodica i mi treba da ih prihvatimo a ne da izvozimo naše poraze”, rekla je ona.

Belgijski socijalista Simon de Muteken podsetio je da se 175 dece belgijskih islamističkih boraca nalazi u Siriji. „Veliki broj njih živi u teškim uslovima. Čak 80 odsto te dece su mlađa od šest godina. Kakva su oni opasnost? Odbiti njihovu repatrijaciju znači osuditi ih na  smrt“, rekao je on. 

...i protivljenje

Martin Huber, Nemački poslanik sa krajnje desnice „Alternativa za Nemačku“ (AfD) – najjače stranke opozicije u Bundestagu – reagovao je postavivši pitanje kako je moguće da nekome nije jasno do koje mere repatrijacija dece islamista i njihovih majki predstavlja opasnost za bezbednost država?

„Pa zar ne vidite da je to opasno? Deca, znači - svi mlađi od 18 godina. Oni su indoktrinirani. Kako možemo to da uradimo našim građanima“, pitao je Hubner. 

Podržao ga je njegov partijski kolega iz AfD, nemački poslanik Mark Bernhard. „Naš zadatak jeste da prihvatimo tu decu, ali ne sa njihovim rodteljima - teroristima. Moramo da zaštitimo tu decu od njihovih roditelja i da zaštitimo - pre svega - našu decu. Odbacujem zato rezoluciju“, rekao je on u govoru koji jasno nagoveštava da će ova tema biti jedna od glavnih karata na predstojećim izborima u Nemačkoj 2021. godine.

Vihel Markus sa krajnje desnice iz Švedske ocenio je da deca od 4 – 5 godina nisu bezopasna jer su ih roditelji obučavali kako da daljinskim upravljačem dignu u vazduh vozilo sa zarobljenicima, na primer. „Zato, zalažem se da se poboljšaju uslovi u logorima ali mi moramo da budemo svesni teških posledica repatrijacije“.

Pijaca u kampu Al Hol, Sirija, novembar 2019. godine

Briga o deci islamista ili – podrška birača?

Zanimljivo je da u ovoj raspravi nije učestvovao nijedan poslanik iz Francuske, zemlje koja još nije odlučila da li će pokrenuti repatrijaciju oko stotinu dece svojih državljana koji su se u Siriji borili za Islamsku državu.

U Francuskoj kao i u drugim demokratskim zemljama političari su sada pred rebusom: treba li da poštuju načela o ljudskim pravima po cenu da izgube podršku birača?

Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope samo je moralno, ali ne i pravno obavezujuća za zemlje članice.

Savet Evrope je najstarija panevropska organizacija osnovana 1949. sa ciljem uspostavljanja pravne države i ljudskih prava u državama članicama. Proklamovani cilj bio je „nikad više“ - nikada više nećemo dozvoliti da se u Evropi ponovi užas koji je doneo Drugi svetski rat.