“Prepakivanje” vlade u Moskvi
Duma Rusije ustoličila premijera Mihajila Mišustina uz uzdržane glasove KPRF. Štampa na Zapadu nagađa o „večnosti” Putina na vlasti. Ruski politolog argumentuje, Putin ima “viziju”
(Moskva, 16.01.2020 - ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku o izradi ustavnih izmena)
Uz 383 glasa “za”, uz 41 deputata Dume koji se “uzdržao” od izjašnjavanja, donji dom ruskog predstavničkog tela ustoličio je u četvrtak na mestu predsednika vlade te zemlje Mihajila Mišustina – “poreznika” koji je, neupadljiv i široj javnosti nepoznat (čak i “bez biografske stranice u Vikipediji na engleskom” kazaće o njemu Brajan MecDonald, irski novinar baziran u Moskvi), uspeo da za 20 odsto poveća naplatu, a uz svega dva odsto povećanog razreza.
“Poreznik budućnosti”, nazvao ga je britanski Fajnenšel tajms, povodom preobražaja ruskog sistema naplate u jedan od efikasnijih u svetu, u zemlji gde je izbegavanje plaćanja poreza “bilo nešto kao nacionalni sport”.
Parlamentu, Mišustina je predložio Vladimir Putin, posle neočekivanog obrta u više nego sat dugom izlaganju predsednika auditoriju političke elite i javnosti zemlje, koje je započeto pledoajeom za više državne pomoći familijama s decom – a završeno idejom da se dopuni ustav i reformiše vlast u zemlji.
Novi predsednik ruske vlade Mihajil Mišustin juče u državnoj Dumi
Funkcioneri bez “rezervne otadžbine”
Putin se založio za prepuštanje više uticaja predstavničkom telu u procesu izbora vlade. Osim toga, prihvatio je da mandat šefa države bude ograničen na dva roka. Bez famoznog “uzastopno”.
Dalje, “nacionalizovao” je pretendente na najviše državne funkcije, govoreći da ne bi trebalo poveravati ih ličnostima koje uživaju inostrana rezidencijalna prava. Izbor je, ili Rusija ili “rezervna otadžbina”.
Onda, promovisao je suverenost Rusije, rekavši da, u slučaju nesklada međunarodnog prava i ustava zemlje, prednost ima ustav zemlje.
Čitav spisak “sitnica”, ostavljenih da se kažu na samom kraju ekspozea o dimenziji socijalne zaštite u razvoju zemlje.
Pominjanje, da bi ubuduće Duma trebalo da predlaže vladu i ministre, i da ih bira, bez mogućnosti da šef države ukloni predloge, ali uz njegovo pravo da izabrane potom, ako nije zdovoljan njihovim radom, smenjuje kao funkcionere, izmamilo je aplauz auditorija.
Iznenađenje je nastupilo kada je Dmitrij Medvedev, neposredno zatim, posetio Kremlj i kao predsednik vlade, Putinu ponudio ostavku na dužnost.
Gest premijera mogao bi biti “ponuda odrešenih ruku”. Predsednik ima zamisao i parlamentarno je poći mu u susret.
U ruskom slučaju, epizoda se međutim pokazala neočekivanom – a još manje očekivanom ona naredna, kada je na stolicu naspram Putina vrlo brzo seo Mišustin, pozvan da dođe i izjasni se o ponudi da preuzme premijerstvo.
Vladimir Putin i Mihajil Misuštin u sredu kada je prvi ruski poreznik prihvatio ponudu da postane predsednik vlade
Mišustinova lista ciljeva
U četvrtak, novi premijer izneo je konture vladinog programa. Za izbor Mišustina nisu glasali jedino deputati KP RF, ali ni protiv. Uzdržali su se.
Uz svoj proficitni budžet, uz makro-ekonomsku stabilnost zemlje, “Rusija raspolaže izvorima za rešenje zadataka koje je postavio predsednik”, izjavio je Mišustin, preneo je Komersant.
Premijer je zatražio da se tome pristupi “bez oklevanja”. Vlada treba da požuri ostvarivanje tzv.nacionalnih projekata (ciljeva u pojedinim sektorima).
Otpisivati dugove stanovništvu po kreditima “nije neophodno”, jer “preti negativnim posledicama”.
Svi članovi vlade “lično moraju biti odgovorni za ostvarivanje ciljeva nacionalnog razvoja”. Makroekonomska stabilnost zahteva generisanje dopunskih prihoda zemlje. Inflacija se mora održati unutar granice 4%.
“Biznis se mora osećati zaštićenim. Potrebno je obnoviti izgubljeno poverenje između vlasti i biznisa, poboljšati preduzetničku klimu, ukloniti izlišne administrativne prepreke, efektivno reformisati kontrolno-nadzornu delatnost...”, preneo je Komersant.
Novi predsednik vlade zahteva “ozdravljenje preduzeća OPK” (odbrambene industrije), i “povećanje u njima civilne visoko-tehnoške produkcije”, preneo je moskovski list.
Novi premijer predložiće članove vlade tokom “nekoliko narednih dana”.
U četvrtak, novi premijer izneo je konture vladinog programa u Dumi
Šablon u osmatranju Kremlja
Zapadna štampa registrovala je Putinov najavljeni reformistički korak bezmalo bez izuzetka. Međutim, uniformno ga i tumačeći – nastojanjem “vladara u Kremlju” da u Rusiji kreira sistem gde će u centru i dalje biti on, Putin, pošto 2024. istekne predsednikov sadašnji mandat.
Medvedev? Medvedev je imao funkciju “gromobrana”, prihvatajući da preuzme na sebe nezadovoljstvo Rusa životnim okolnostima. Mišustin..?, daleko, ne politički teškaš, kojeg tek čeka nezahvalan rad. Itd.
Jedan Rus, kvalifikovani analitičar zbivanja, uspeva međutim da iskorači u odnosu na takvu ravan prikaza, s temeljito drugačijom ocenom događaja važnog ne samo za Ruse i Moskvu – Fjodor Lukjanov, u Rasijskoj gazeti.
Putinova vizija
Lukjanov zastupa da Vladimir Putin od početka ima viziju Rusije, kakva bi ona trebalo da bude i da je šef države ulučio trenutak, za koji misli da je pogodan da viziju ostvari.
Politolog kreće od Putinove napomene da su koraci Rusije u jačanju nacionalne bezbednosti “preduzeti na vreme i u dovoljnom obimu”.
Sposobnost odbrane “osigurana je za decenije unapred”.
“Pouzdana bezbednost...dopušta nam da uradimo mnogo više za rešenje samih nasušnih unutrašnjih pitanja, usredsređujući se na ekonomskom i socijalnom rastu svih naših regiona u interesu naroda, zato što je veličina Rusije neodvojiva od pristojnog života svakog građanina”, citirao je autor Putina.
Predsednikov prioritetni cilj ranijih godina, ticao se nepristanka na mogućnost da “Rusija sklizne u drugi, ili čak i treći ešalon svetske politike”. Takav događaj, “učinio bi zemlju zavisnom od drugih”, ekonomski, politički, i bezbednosno.
Suverenitet – to je sve vreme bio predsednikov lajtmotiv, zastupa Lukjanov. Sada, ne odstupajući, Putinova ambicija je da se “sa udvostručenim naporom” posveti unutrašnjem razvoju Rusije.
Vladimir Putin je rešen da se najozbiljnije zamisli nad perspektivom “uređenja Rusije u budućnosti, i posle 2024. godine”.
Spoljno-politički uspesi poslednjih godina, oslanjaju se na umešnu diplomatiju, političko iskustvo i vojnu moć. Njihovo ograničenje su slabost ekonomije i u izvesnom stepenu demografsko stanje, obrazlaže sopstvenu ocenu događaja u Moskvi analitičar Rusije.
