Hrvatska preuzela predsedavanje EU: Senka Jugoslavije nad Evropom

Nataša Jokić, Strazbur

Hrvatska će predsedavati Evropskom unijom koja trenutno pati od brojnih simptoma, sličnih onima od kojih je “bolovala” Jugoslavija pre raspada. Možda je istina da se istorija „ponavlja mucajući“. Kao da nam se ruga
(Strasbourg, 14.01.2020 - govor hrvatskog premijera Andreja Plenkovića u Evropskom parlamentu kojim će predsedavati Hrvatska u narednih šest meseci)

Premijer Hrvatske Andrej Plenkovic predstavio je juče poslanicima u Evropskom parlamentu prioritete predsedavanja Hrvatske Evropskom unijom i definisao četiri najvažnija zadataka u predstojećem mandatu: prvi je ugovor o budžetu Unije, drugi - završetak procesa izlaska Velike Britanije iz EU, treći - organizacija samita EU – zapadni Balkan i otvaranje pregovora o prijemu sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a četvrti - početak rada Konferencije o budućnosti Evropske unije.

U uvodnom delu svog govora, održanog delom na odličnom engleskom, delom na odličnom francuskom i na maternjem hrvatskom jeziku, Plenković je rekao da je početak šestomesečnog predsedavanja za Hrvatsku “istorijski trenutak”.

Pošto je konstatovao da su „tek pre 30 godina u Hrvatskoj održani prvi slobodni izbori“ i da je “time, nakon devet vekova, hrvatski narod ponovo stekao svoj suverenitet”, Plenković je ukratko izneo svoju interpretaciju ratnog raspada Jugoslavije.

ep-plenkovic-lajen

Strasbourg, 14.01.2020 - premijer Hrvatske i predsednica EK uoči sednice Evropskog parlamenta kojim će predsedavati Hrvatska u narednih šest meseci: Ursula von der Leyen, Andrej Plenković

Slične bolesti državnih zajednica

Senka tragično nestale federacije južnih Slovena kao da je juče, za vreme govora hrvatskog premijera, diskretno lebdela  u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Razlog ovome nije toliko hrvatsko preuzimanja predsedavanja EU, koliko činjenica da će Hrvatska predsedavati EU koja trenutno pati od brojnih simptoma sličnih onima od kojih je “bolovala” Jugoslavija pre raspada.

EU ne uspeva da se ujedini u federalnu državu 27 državnih jedinica, ali ni da funkcioniše kao savez sasvim suverenih država. EU – kao i  Jugoslaviju nekada - muči problem mutacije identiteta, nejasnih granica i kriza ekonomskog sistema u kome manjina drži upravljačke poluge na račun interesa građana i demokratije. 

“Drago mi je da upravo danas – uoči obeležavanja 28 godina od međunarodnog priznanja Hrvatske, kada su tadašnje članice priznale Hrvatsku  - imam priliku da govorim u Evropskom parlamentu”, rekao je hrvatski premijer.

On je dodao da je Hrvatska priznanje stekla „u teškim okolnostima ratne agresije“ i konstatiovao da je pre šest i po godina postala članica EU “kojoj je danas prvi put za kormilom”.

“Na tom putu, evropska integracija Hrvatske bila je čvrst i jasan putokazu svim naporima i u svim reformama koje smo preduzimali”, zaključio je Plenković, pre nego što je prešao na izlaganje o ključnim zadacima tokom predsedavanja EU.

ep-plenkovic-ruke-

Strasbourg, 14.01.2020 -  hrvatski premijer Andrej Plenković u Evropskom parlamentu kojim će predsedavati Hrvatska u narednih šest meseci

Evropska čekaonica

Govoreći zatim o politici proširenja, Plenković je sasvim ostavio po strani istoriju o kojoj, tri decenije posle raspada Jugoslavije, svako na Balkanu ima svoju verziju. Bezrezervno sledeći liniju Berlina, založio se za proširenje EU na Balkan i istakao da ne želi da „nijedna jedina zemlja iz hrvatskog susedstva pri tom bude zaboravljena“.

Napredovanje procesa proširenja Evropske unije i otvaranje pregovora o prijemu sa Severnom Makedonijom i Albanijom jedan su od četiri najvažnija zadatka hrvatskog šestomesečnog predsedavanja Unijom – rekao je hrvatski premijer, obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta.

Plenković je rekao da, kao predsedavajuća zemlja, Hrvatska ima ambiciju da dobije podršku svih zemalja članica za otvaranje pregovora o prijemu sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. U tom kontekstu Hrvatska u Zagrebu u maju ove godine organizuje samit lidera zemalja EU i  zapadnog Balkana.

Aludirajući na činjenicu da je te pregovore u decembru blokirala Francuska, uz podršku Danske i Holandije, Plenković je ocenio da će od ključnog značaja biti naredni izveštaj Evropske komisije i njeni predlozi o poboljšanju procedure pregovaranja o prijemu (kako je Francuska tražila).

Hrvatski premijer je ocenio da je za uverljivost politike proširenja Evropske unije važno da se, između ostalog, održe merila ocenjivanja svake zemlje pojedinačno i pojedinačnog napredovanja svake zemlje kandidata na osnovu sopstvenih rezultata, pri čemu prijem u EU ostaje krajnji cilj.

Ovo je aluzija na spekulacije da bi zemlje zapadnog Balkana (bivša Jugoslavija, manje Slovenija i Hrvatska, plus Albanija) mogle da budu primljene u “paketu” kao što je to bio slučaj sa istočnoevropskim državama 2007. godine.

Plenković je dodao da Hrvatska želi da sa samita EU-zapadni Balkan, u Zagrebu u maju ove godine, pošalje snažnu poruku partnerima iz jugoistočne Evrope koji su još uvek u nekoj vrsti “evropske čekaonice”.

“Ako sprovodite reforme i ispunjavate  sve kriterijume vaša evropska perspektiva neće biti dovedena u pitanje”, rekao je hrvatski premijer. 

Plenković je podsetio da će se samit u Zagrebu održati 20 godina posle samita u Zagrebu koji je po njegovi rečima “otvorio evropsku perspektivu zemljama jugoistočne Evrope” i otvorio put ugovorima o stabilizaciji i pridruživanju.

“Među tim zemljama je bila i Hrvatska koja je, za sada, jedina postala punopravna članica EU i koja, štaviše, danas predsedava EU”, istakao je Plenković.

Odgovarajući tokom poslaničke debate na prigovore nekih poslanika, Plenković je rekao da je politika proširenja “logična i odgovorna”. Konstatujući da trenutno nema ni izdaleka “onog entuzijazma” za ulazak u EU koji je postojao ranije, Plenković je poručio da zemlje Balkana “nemaju gde drugo da idu jer ne mogu da se integrišu ni sa SAD, ni sa Rusijom, ni sa Kinom”.

ep-plenkovic-lajen-razgovor

Strasbourg, 14.01.2020 - premijer Hrvatske i predsednica EK na sednici Evropskog parlamenta kojim će predsedavati Hrvatska u narednih šest meseci: Ursula von der Leyen, Andrej Plenković

Francuski pritisak na Nemačku

Iako se očekivalo da će Plenković reći nešto preciznije na temu proširenja – on to nije rekao iz prostog razloga što niko ne zna u kom pravcu će EU nastaviti da se razvija i kako će se reformisati njena unutrašnja arhitektura.

Blokada proširenja u suštini proizilazi iz sve hladnijih francusko – nemačkih odnosa. Nemačka je do sada važila za rukovodioca proširenja EU na Balkan i na Istok kontinenta gde je izgradila nemačku zonu ekonomskog i političkog uticaja.

Francuska, zauzvrat, nije dobila ništa od Nemačke: ni podršku za planove predsednika Makrona o Evropi u više krugova, o federalnom ujedinjavanju evrozone sa zajedničkim ministarstvom finansija i evropskom monetarnom unijom – vrstom monetarnog fonda koji bi priticao u pomoć zemljama članicama evrozone u teškoćama.

Potreba da izvrši pritisak na Nemačku je svakako bila ključni razlog da francuski predsednik Makron blokira otvaranje pregovora o prijemu EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Osim toga, Francuska u martu ima lokalne izbore, a 2022. predsedničke i parlamentarne. Imperativ za predsednika Makrona je jasan: ići u susret horizontu očekivanja birača.

Maglovita budućnost Unije

U Francuskoj i drugim zapadnoevropskim državama birači su sve neraspoloženiji za nova proširenja Evropske unije. To, delom, može da se objasni činjenicom da sve zapadno-evropske države više uplaćuju nego što uzimaju iz zajedničkog budžeta EU.

Velika Britanija, koja je godišnje uplaćivala 69 milijardi evra više nego što je uzimala iz budžeta EU, sada odlazi. Može se pretpostaviti da će evropski fondovi u budućnosti biti tanji nego do sada.

Ne može se odbaciti mogućnost da i druge zapadnoevropske zemlje dođu na ideju da računaju koliko daju u zajedničku kasu, a koliko uzimaju. U Francuskoj se, na primer, već postavlja pitanje zašto se na desetine prezaduženih francuskih poljoprivrednika odlučuje na samoubistvo dok njihova sopstvena država, milijardama koje unosi u evropske fondove, finansira poljoprovredu Litvanije ili Hrvatske, na primer.

Nešto više o budućoj arhitekturi EU znaće se, možda, za dve godine kada bude završila rad Konferencija o budućnosti EU. Ta konferencija - koja ovih dana počinje rad – četvrti je zadatak na listi programa hrvatskog predsedavanja Unijom.

“Konferencija (o budućnosti EU) nova je prilika da se Evropa približi građanima… da se shvati šta je dovelo do Bregzita i zašto se u drugim zemljama članicama razvija skepticizam (u EU), da se shvate razlozi jačanja populizma i antievropskih osećanja. I da vidimo šta zajedno možemo da promenimo i poboljšamo”.

Kao da je bilo juče kada su pre tri – četiri decenije Slovenija i Hrvatska  - tada republike jugoslovenske federacije – izražavale nezadovoljstvo što moraju da finansiraju tada nerazvijenu južnu pokrajinu Srbije – Kosovo. Ideološka jugoslovenska vlast smirivala je nekako negodovanja zvaničnim pričama o zajedništvu i bratstvu i jedinstvu.

Možda je istina da se istorija „ponavlja mucajući“. Kao da nam se ruga. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...