Reforma penzionog sistema preti francuskom baletu i operi

Dan uoči katoličkog Božića, 24. decembra, pariska Opera odlučila je da Parižanima ponudi kratku predstavu na mermernom platou ispred ulaza u Palatu Garnije. Muzičku pratnju je obezbedio filharmonijski orkestar, a četrdeset balerina izvele su delove iz čuvenog baleta Labudovo jezero Pjotra Čajkovskog.

Uobičajena scenografija ovog baleta bila je zamenjena panoima na kojima je pisalo "Pariska Opera u štrajku" i "Kultura je u opasnosti". Naime, pariska Opera je, kao i železnica i gradski prevoz, u štrajku, protestujući protiv reformi penzionog sistema. Balerine i baletani ove francuske institucije smatraju da nisu samo njihove karijere dovedene u pitanje, nego i čitav sistem opere i baleta.

Balerine na platou ispred pariske opere Garnije, 24. decembra, uoči katoličkog Božića, kratkom predstavom iz Labudovog jezera protestovale su zbog produženja radnog veka za 22 godine

Luj XIV, Kralj Sunce i kralj mecena

Rani odlazak plesača u penziju vezan je za vrlo napornu karijeru koja počinje oko osme godine, u školi, a potom se nastavlja na sceni. Pet časova plesa dnevno ostavlja velike fizičke posledice, te plesači redovno imaju tendinopatije, povrede kolena, prelome kostiju i različite hronične povrede. Istovremeno, svi znaju da je nemoguće biti aktivna balerina ili baletan do 64. godine, kako predlaže Makronova reforma.

Ne treba zaboraviti da francuski plesači idu u penziju u 42. godini života i taj poseban sistem pomoći plesačima ustanovio je Luj XIV, daleke 1698. godine. Veliki ljubitelj baleta i dobar plesač, Luj XIV je 1661. godine stvorio Kraljevsku akademiju plesa. Osam godina kasnije, on je Operu proglasio državnom institucijom i istakao njen javni značaj i uticaj na ljudski duh.

Imajući zaštitu i podršku francuskog dvora, balet je uspešno nastavio rad sve do kraja 19. veka. Velike promene nastupile su 1910. godine dolaskom Vaclava Nižinskog, Ane Pavlove, Tamare Karsavine, Sergeja Lifara i drugih ruskih umetnika koji su radili pod upravom Sergeja Diagilieva, a kasnije Ivana Klustina. Izuzetan impresario, Diagiliev je podigao nivo pariskog baleta, poboljšavši tehnički aspekt i izražajnost.

Nastavljajući saradnju sa Klustinom, Lifarom i Balanšinom, pariska Opera je stvorila poseban odnos sa ruskim umetnicima koji se održao tokom više decenija. Tako je 1983. godine Rudolf Nurejev postao direktor baleta Opere. Uprkos sukoba sa jednim delom plesača, on je pomogao karijere nekoliko novih "zvezda": Silvi Gijem, Isabele Geren, Lorena Ilera, Manuela Legria, Kadera Belarbija... Potom je, 1990. godine, vođstvo baleta preuzeo Patrik Dipon, dugo godina najvažniji plesač trupe, i vrlo brzo je u repertoar uveo savremeni ples.

Pariska Opera Garnije, sagrađena u 19. veku po najboljim mogućim standardima za operske i baletske scene

Umetnost mora da bude prioritet države

Danas, baletsku trupu pariske Opere čine 154 igrača, od kojih 13 ima titulu "zvezde", a 16 su "prvi plesači". Većina igrača izlazi iz Plesne škole pariske Opere. Njihova karijera započnije izmedju 16. i 20. godine, a godišnji konkursi im omogućavaju napredovanje kroz pet stepena igračke hijerarhije. "Zvezda" baleta je najviši stepen koji jedan igrač može da postigne. Direktor baleta predlaže igrače, a krajnju odluku donosi direktor Opere. Karijera se završava u 42. godini. Direktor baleta nalazi se na čelu ekipe od 18 osoba – balet majstora, profesora i kineziterapeuta – koji osiguravaju besprekoran rad, probe i nastavu.

Ove godine, pariska Opera je slavila 350 godina od svog osnivanja i njen bilans je pozitivan kako u umetničkom, tako i u finansijskom pogledu. Direktor, Stefan Lisner, ukazao je da su oba elementa nepohodna za pravilno poslovanje Opere.

"Tokom 2017. godine oborili smo sve naše rekorde na blagajni, zaradivši 73 miliona evra i tako smo stigli do pozitivnog kraja godine – naglasio je on. Naime, država je smanjila svoje dotacije za 10 miliona evra, na 125 miliona evra, ali je pariska Opera uspela da obezbedi mecenat vredan 17 miliona evra.

Novi programi opere i baleta uspešno su privukli mlađu publiku i povećali broj pretplata. Istovremeno, popunjenost obe sale, Garnije i Bastilje, svaka sa preko dve hiljade mesta, prelazi 90 odsto. Pariska Opera je i najpopularnija u Evropi, jer četvrtinu njenih posetilaca sačinjavaju stranci, što je u drugim zemljama upola manje.

Sasvim prirodno, da bi se održao ovako visok umetnički i stvaralački nivo, neophodno je angažovati najbolje francuske umetnike u njihovom najplodnijem periodu života. Nalik soprtistima, ovim umetnicima karijera je vrlo kratka, tako da je neophodno da država obezbedi sredstva za plaćanje njihovih penzija.

U protivnom, ovi talenti će se odlučiti za karijere u drugim zemljama i tako će propasti jedinstvena ustanova posvećena baletu i operi, osnovana pre tri i po veka, u vreme francuskog kralja Luja XIV, ne samo kao umetnička institucija, nego i kao važan element društveno-političke snage i komunikacije.