Otopljavanje u odnosima Pariza i Moskve: Francuskim preduzećima dosta sankcija protiv Rusije

Nataša Jokić, Strazbur

„Zapravo 975 američkih sankcija pogađaju nas isto toliko koliko pogađaju Ruse“, prenosi francuski Lezeko
(ilustracija, Ovako bi trebalo da izgleda postrojenje za eksploataciju prirodnog gasa Arctic LNG 2, čiju je izgradnju pokrenuo ruski Novatek ali ima probleme sa francuskim partnerom Total oko finansiranja)

Francuskim privrednicima, izgleda da je dosta sankcija EU protiv Rusije, uvedenih 2014. godine posle prisajedinjenja Krima.

Kako prenose francuski mediji, više francusko-ruskih projekata „visi u vazduhu“ zbog toga što su sankcije blokirale njihovo finansiranje.

Došavši u Moskvu početkom decembra, francuski ministar finansija i ekonomije Bruno Lemer je rekao da je vreme da se u francusko – ruskim odnosima pređe u jednu „novu fazu“ jer „daleko smo od ostvarenja naših ciljeva“. Prilikom susreta sa svojim ruskim kolegom, Lemer je prisustvovao potpisivanju više ugovora o partnerstvu.

fra-bruno-lemer

Bruno Lemer, francuski ministar finansija i ekonomije

Francuska strategija

Cilj francuske strategije otvaranja je, u prvoj fazi, da se u roku od šest meseci omogući francusko finansiranje francusko-ruskih projekata.

Pariz je najavio novo poglavlje u francusko-ruskim odnosima već letos, uoči samita G-7 u Biajricu, kada je predsednik Makron pozvao predsednika Putina u posetu i konstatovao da je partnerstvo sa Rusijom potrebno, podržavši „Degolovu ideju od Atlantika do Vladivostoka“.

Novi odnosi između Francuske i Rusije izoštravaju se polako u kontekstu promenjenih odnosa sa SAD, od kada je Tramp postao predsednik u novembru 2016. godine. Od tada je počela „perestrojka“ u odnosima između zapadnih saveznika: Tramp je s jedne strane poručivao da su za njega „SAD na prvom mestu“, da bi nemačka kancelarka ubrzo izjavila: „Više ne možemo da računamo na naše američke i britanske saveznike već samo na same sebe“.

U ovom kontkestu počelo je traženje nove definicije odnosa zapadnoveropskih država – pre svega Francuske, Nemačke i Italije – sa Rusijom.

Novi evropski poredak se još ne nazire jasno ali se mogu konstatovati njegove konture. On će biti određen pre svega ekonomskim interesima zapadnoevropskih zemalja koje više ne vide smisla da budu saučesnici u politici američkih sankcija protiv Rusije, što im nanosi veliku štetu. 

fra-ru-lemer-oreskin-

Bruno Lemer, francuski ministar ekonomije i finansija, i Maksim Oreškin, ruski ministar za ekonomski razvoj u ambasada Francuske u Moskvi, 12. 12. 2019.

Francuzi pogođeni koliko i Rusi

„Za sada, zastajemo kod svakog projekta zbog američkih sankcija“, izjavio je Bruno Lemer. Kao što je već u samom početku 2014. godine bilo jasno - sankcije čiji je cilj Rusija pogodile su i EU jer Vašington smatra da može da primenjuje svoje mere po načelu eksteritorijalnosti.

Tako sva zapadna preduzeća koja se eventualno ne pridržavaju sankcija dospevaju na američku „crnu listu“ čime su pogođeni svi njihovi poslovi sa SAD. „Zapravo, 975 američkih sankcija pogađaju nas isto toliko koliko pogađaju Ruse“, prenosi francuski ekonomski dnevnik Lezeko.

Na spisku hitnih francusko-ruskih poslova nalazi se finansiranje Arctic LNG 2 – ogromno gradilište za eksploataciju i proizvodnju tečnog prirodnog gasa koje je na Arktiku pokrenuo ruski Novatek, zajedno sa francuskim energetskim gigantom Total.

Zbog posledica kojima bi bile izložene, ukoliko krše američke sankcije, francuske banke su ranije bile odustale od finansiranja zajedničke fabrike. Učinila je to, umesto njih italijanska banka sa američkim garancijama.

„Danas je Pariz na potezu – ministarstvo finansija i banke“, prenose francuski mediji izvore iz Totala koji ocenjuju da ministar finansija  Lemer treba  „jasno i glasno“ da govori Moskvi ali još više „jasno i glasno“ da govori Vašingtonu.

Blokirani projekti

Situacija je tim neprijatnija što su brojni drugi francuski projekti u Rusiji, takođe velike vrednosti, blokirani zbog američkih sankcija.

Trgovinska razmena između Francuske i Rusije smanjena je za trećinu zbog sankcija uvedenih Moskvi 2014. posle prisajedinjenja Krima. Uprkos tome, Francuska je i dalje prvi strani investitor u Rusiji. Francuski privrednici, posebno poljoprivrednici, pretrpeli su gubitke merene u milijardama evra. Recimo, francuski lanac supermarketa Ošan (Auchan) i njegove ruske filijale, prvo je potpuno strano preduzeće po broju otvorenih radnih mesta u Rusiji. 

Mešovita francusko-ruska privredna komora godinama tvrdi da  izolacija Rusije ne vodi ničemu i da samo ekonomsko partnerstvo može da pomogne Rusiji da se menja. Nijedno francusko preduzeće nije napustilo Rusiju zbog sankcija.

„Kroz naše investicije, mi smo faktor stabilnosti i pokretač dijaloga“, preneo je francuski ekonomski dnevnik Lezeko izjavu generalnog direktora francuske energetske grupe Total Patrika Pujanea.

Posle uvođenja sankcija 2014. trgovinski odnosi između dve zemlje bili su, međutim, itekako pogođeni. Francuska je morala da odustane od isporuke Rusiji već plaćenih ratnih brodova – nosača helihoptera  „Mistral“ zbog čega je zatim plaćala penale Rusiji. Brodovi su kasnije prodati Egiptu.

Novi saveznici i novi rivali

Uprkos tome, Francuska zatim nije sprečila energetsku grupu Endži (Engie) da uđe u konzorcijum koji je formirao Gazprom kako bi udvostručio kapacitet Severnog toka 2.

Ovaj gasovod, koji direktno povezuje Rusiju sa Nemačkom preko Baltika, SAD smatraju političkim gradilištem. Ono omogućava Rusiji da snabdeva Evropu gasom, zaobilazeći pri tom Ukrajinu.

To znači da SAD preko Ukrajine, kojom politički dominiraju od 2014. godine, neće imati  mogućnost da, ukoliko im to bude potrebno, regulišu odnose između Rusije i zapadnoevropskih država, zavrćući i odvrćući gasnu slavinu.

Na Forumu bezbednosti u Minhenu nemačka kancelarka Merkel jasno je zauzela stav prema ovom pitanju:

„U čemu je stvar? Bilo da uvozimo gas iz Rusije preko Ukrajine, bilo direktno kroz gasovod Severni tok 2, uvek je tu reč o istom molekulu ruskog gasa“.

Drugim rečima, Berlin upravo hoće da stvori situaciju u kojoj niko sa one strane Atlantika neće odlučivati da li će Nemačka dobijati ili neće, ruski gas.

Vašington je uspeo da uspori izgradnju gasovoda Severni tok 2. Ukoliko bi, posle najnovije najave SAD, američke sankcije morale da pogode pet evropskih partnera u tom projektu i francuski “Endži”, na primer, će ipak morati da se povuče da bi zaštitio svoje američke interese.

U sličnom položaju je francuska grupa Vensi (Vinci) koja je sa lokalnim partnerima već koncesionar autoputa Moskva – Petrograd i zainteresovana je za druge slične projekte.

Francuski mediji najavili su nedavno i ambiciozne francusko-ruske planove u oblasti veštačke inteligencije.

Sve ovo otvara mogućnost ne samo za nove saveze već i za nova rivalstva posebno ono između SAD i – “stare”, odnosno zapadne Evrope.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...