Krim i Krimski most
Prvi voz proverio trasu železnice preko mosta koji je crnomorsko poluostrvo povezao s kopnom Rusije
(foto, ruski predsednik Putin u prvom vozu koji je stigao na Krim iz Sankt Petersburga u ponedeljak 23. decembra 2019.)
Ruski voz “pregazio” je moreuz kod Kerča i u ponedeljak prošle nedelje bezbedno “dorolao” na Krim.
Velika saobraćajna (i politička) pobeda.
Pre povratka Krima u sastav Rusije, voz između Simferopolja i Sevastopolja, dve glavne varoši na poluostrvu, saobraćao je šinama po uskoj traci zemljišta kojim je Krim vezan uz kopno današnje Ukrajine. Cela večnost do Moskve.
U utorak, svega dan posle prvog voza s graditeljima, u Sevastopolj je, putujući osom sever-jug, stigao i prvi putnički voz iz Sankt-Petersburga, na budućoj turističkoj ruti Petersburg-Sevastopolj.
Upečatljivo odstojanje pređeno je za 43 sata putovanja, direktno.
“Promotivni” prelaz železnicom s ruskog kopna na poluostrvo, preko Krimskog mosta, obavljen je u ponedeljak – pet dana pošto je oglašeno da su radovi na mostu okončani. I pet godina – pošto je most 2014. planiran, čim je Rusija, svoje 60 godina otuđeno kopno, povratila nazad.
Zasebna, dvosmerna auto-saobraćajna komponenta mosta, puštena je u promet u proleće 2018, godinu i po pre železničkog prelaza.
Most je koštao 3,6 milijardi dolara.
Voz u kome je bio predsednik Rusije, na mostu prema Krimu
Pravac Kerč
Prvi putnici, na ovom istorijskom savladavanju Kerčanskih vrata između Crnog mora i Azovskog po šinama, bili su graditelji železničkog dela Krimskog mosta, inženjeri, tehničari i radnici. Međutim, i Vladimir Putin – lider Rusije, politički arhitekta vraćanja Krima u sastav Ruske Federacije.
Kremlj je, rusko poluostrvo “izvukao” nazad, doslovno “minut” pre nego što će američki ustoličena vlast Ukrajine stići da Krim prepusti NATO paktu.
Ruska odluka o Krimu doneta je u noći izmedju 22. i 23. februara 2014, tokom većanja predsednika s komandantima vojske i specijalnih snaga, opisao je kasnije sam Putin.
“Završili smo oko sedam ujutru”, opisao je Putin taj trenutak. “Pri rastanku, rekao sam kolegama da moramo otpočeti rad na povratku Krima Rusiji.”
Posle toga usledile su kratke pripreme i konkretni koraci. Scenario izvršenja je poznat.
Mosto koji prelazi preko Kerčanskog moreuza prema Krimu: na železničkoj trasi vidi se voz sa Putinom
Izgradnja usred spoljne opsade
U ponedeljak, državni šef Rusije snimljen je u kabini vozovođe, čija je ruka ležerno počivala uz “dugmiće” na pultu ispred.
Trasa železničkog dela mosta protegnuta je 19 kilometara.
Putin nije bio ravnodušan, pokazuje snimak. Makar se i trudio da zbivanju koje jeste istorijsko pristupi samo kao “nadležni službenik”. Najzad, svi naokolo, ljudi koji su dnevno savladavali svakojaka iskušenja i gradili most, zračili su ponosom i poletom.
Krimski most, unikatan građevinski objekat, napravljen je isključivo ruskim sredstvima, novcem, umećem, tehnologijom i pregnućem, baš u vreme kada je Rusija uhvaćena, tada se činilo – čeličnim prstenom američkih sankcija.
Moskva nije podlegla blokadi.
U tom smislu, most će biti i simbol ruske nesalomivosti.
Most je građen dok je Rusija, sve vreme, i bila i ostala izložena i američkom vojnom pritisku – raspoređivanjem, na teritoriji država trabanata SAD, uz ruske evropske granice snaga NATO pakta.
Na početku putovanja, predsednik se rukuje sa mašinovođom
Bratstvo po radilištu
U trenutku slavlja, prošle nedelje, utoliko je bio kontrastniji polet ljudi koji su most gradili. Blokada, bojkot.., ništa od toga nije ni pominjano. Junaci događaja blistali su zbog pojedinosti da je sada iza njih jedno veliko delo, most.
To se moglo zapaziti i sa distance. Prizor prvog voza u prolasku Krimskim mostom, i putnika u kompoziciji, pokazan je snimcima na Internetu.
Ljudi koji grade poseban su soj. Samo trudbenici “terenci”, čiji život traje i produžava se od gradilišta do gradilišta, poznaju to utonuće u “bratstvo po delu” i ljudsko uživanje u još jednoj pobedi energije, sa još jednim završenim objektom.
I ovi, na pokazanim snimcima, nisu se razlikovali. Pri susretu s Putinom, u salonu kola iza komandnog vagona, zagrajali su sa idejama za dalju izgradnju – sada, pošto je Krimski most gotov.
Automobilski segment mosta, sa asfaltnom podlogom, pušten je u saobraćaj maja 2018, onim “Pajehali!”, kada je Putin, za volanom prvog, u koloni teških kamiona postrojenih da provere izdržljivost “ćuprije”, ubacio “u prvu” i krenuo konvoj.
Ruski predsednik Putin sa graditeljima tokom putovanja prvog voza preko mosta za Krim
Dan ponovnog ujedinjenja
U jesen prošle godine, most je prihvatio potpuni kargo-saobraćaj kamionima.
Potpuni vozni saobraćaj sa kopna na Krim i obratno pustiće se od juna 2020.
Šef Rusije čestitao je graditeljima. Putin je rekao da je izgradnja Krimskog mosta “dokazala našu sposobnost da gradimo i najveće infrastrukturne objekte”, prenela je štampa.
Dvospratni voz "br. 27 Tavija" stigao je 26. decembra iz Moskve u Simferopolj preko Kerčanskog mosta
Na Krimu, državni šef Rusije prisustvovao je puštanju u rad nove elektrane u Sevastopolju i, posredstvom video-linka, aktiviranju još jedne u Simferopolju.
Oba grada ukrašena su povodom tog događaja prošle nedelje ruskim zastavama.
Poluostrvo prevazilazi trenutke restrikcija u snabdevanju strujom zbog nestašice.
Uz poboljšani saobraćaj, crnomorski Krim obnavlja svoju turističku atraktivnost, kod Rusa i kod Evropljana.
U porastu je broj Evropljana koji odlučuju da obiđu i vide poluostrvo.
Uz turiste, sve češći gosti Krima su i pojedini evropski političari, pojedinačno ali i u delegacijama. Predstavnici političke alternative u odnosu na dotrajalu službenu liniju bojkota vlada EU država.
NATO pakt, oličen u užurbanom Jensu Stoltenbergu, “hukće i puhće”, ali Evropom koja rastuće ne obraća pažnju ili se pita čemu dalje taj oklop SAD nad kontinentom, sve češće se čuje “Krim je jeste bio te i jeste ruski”.
Povetarac boljih odnosa s Rusijom piri Evropom, i Moskva se ne vara, računajući da će biti putnika spremnih da isprobaju voz, dođu, i sami vide “taj ruski Krim”.
