Evropa u 2019: Geopolitička “perestrojka” na Zapadu

Nataša Jokić, Strazbur

U godini koja odlazi bili smo svedoci socijalnih protesta u Francuskoj, pokušaja Velike Britanije da izađe iz EU, nagoveštaja geopolitičkog prestrojavanja u odnosima Francuske i Nemačke sa Rusijom, kao i zatezanja u nemačko – francuskim odnosima. Održani su izbori za Evropski parlament na kojima krajnja desnica, uprkos usponu, nije ostvarila ambiciju da postane odlučujuća snaga. Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen postala je prva žena predsednik Evropske komisije. Poručila je da su vrata za proširenje na zapadni Balkan otvorena, ali je Francuska uz podršku Danske i Holandije ta vrata blokirala, tražeći da se pre proširenja pristupi dubokim reformama Unije
(Pariz, 24.12.2019 - štrajk radnika zbog najavljenih izmena penzionog sistema u Francuskoj - železničke stanice u Parizu)

Protekla godina počela je vestima da je postignut dogovor o Bregzitu – izlasku Velike Britanije iz Evropske Unije, nastavljena je urnebesnim rasparavama i beskrajnim glasanjima u britanskom parlamentu protiv tog dogovora i njegovih neznatno promenjenih verzija. Premijerka Tereza Mej izgubila je glas od iscrpljenosti, EU je slala Londonu pedagoške poruke, da bi na kraju vlada pala, došao novi premijer i konačno u decembru bili organizovani izbori.

Konzervativci i njihov lider Boris Džonson ubedljivo su pobedili držeći se načela “Bregzit po svaku cenu sa ili bez dogovora”.

Posle svega Velika Britanija trebalo bi da izađe iz EU 21. januara – još se međutim ne zna sasvim izvesno - kako. Sa dogovorom ili bez njega?  

Protesti i štrajkovi u Francuskoj

Početkom ove godine u Francuskoj su i dalje svake subote protestovali  „žuti prsluci“ – uglavnom zaposleni ljudi koji od svojih zarada nisu mogli da spoje kraj sa krajem.

U njihove redove redovno su se ubacivali i takozvani razbijači razbijači i anarhističke grupe. Policija je intervenisala i sa prekomernom silom, na desetine ljudi je obogaljeno, preko dve hiljade ranjeno, među kojima su i pripadnici snaga reda.

Tek pred leto delovalo je kao da se protestni pokret zamorio.

Na jesen, međutim, najavljena je nova socijalna eksplozija. Konsultacije između vlade i sindikata o penzijskim reformama završile su se bez ikakvog sporazuma. Sindikati, koje je vlada potpuno potcenila, izveli su početkom decembra oko million ljudi na ulice francuskih gradova.

Među štrajkačima - i hor i orkestar Nacionalne opere koji su pevali himnu na stepeništu svog modernog zdanja, na simboličnom mestu - na trgu Bastilja.

Stao je javni saobraćaj, državne bolnice su aktivne samo koliko je to najneophodnije. Ipak, uprkos predbožićnom haosu, većina Francuza podržava i dalje proteste protiv vladine penzijske reforme.

Na videlo je izašlo da vladu u sprovođenju penzijske reforme savetuje najveći investicioni fond na svetu Blek rok, da su njegovi saveti identični direktivama Evropske komisije, da je uvođenje univerzalnog penzijskog sistema na poene kakvog vlada predlaže - zapravo reforma od koje će se obogatiti privatni penzijski fondovi, a penzioneri osiromašiti kako pokazuje primer Švedske. I poslednji pregovori sindikata i vlade pred Božić propali su jer vlada insistira da puna penzija ne može da se dobije pre 64. godine života koliko god godina da je neko radio. O specijalnim režimima za teške profesije još nije ništa dogovoreno.

Temperaturu je dodatno podigla ostavka Žan Pol Delovoa, državnog sekretara za penzije posle otkrića da je on nije prijavio ukupno 13 različitih plaćenih i neplaćenih funkcija preko kojih je bio interesno povezan sa privatnim osiguranjima i penzionim fondovima. Delvoa je na kraju podneo ostavku.

„Bič iz supermarketa“ – državni sekretar za penzije

Novo iznenađenje bilo je imenovanje njegovog naslednika na funkciji državnog sekretara za penzije. To je Loran Pietraševski – čovek koga su mediji odmah prepoznali: 2002. bio je kadrovski direktor u  supermarketu na severu Francuske. Tada je otpustio kasirku, optuživši je za krađu jer je napravila grešku u jednoj porudžbini u visini od 80 centi i uz to jednoj mušteriji dala besplatno zagorelu čokoladnu kiflu koja inače ne bi mogla da se proda. Uz sve to bila je aktivna u sindikatu.

Pietraševski je, dakle, napredovao i sada je postao član vlade i glavni operativac – takoreći gvozdena pesnica - za penzijsku reformu.

Da li dolazi epoha gneva?

Socijalni gnev nije, međutim, samo francuski već je sistemski, tipičan za ovu fazu neoliberalnog sistema koji je finansijsku moć koncentrisao u rukama jedan odsto najmoćnijih. On je u Francuskoj možda najvidljiviji i najspektakularniji s obzirom na revolucionarnu istoriju i socijalnu kulturu ove zemlje.

U toku godine koja je za nama kao da nije bilo nikoga ko bi čuo upozorenje MMF-a, Svetske banke i Evropske organizacije za razvoj i saradnju: "Zlatnu epohu kapitalizma mogla bi da smeni epoha gneva ukoliko ništa ne bude učinjeno protiv rasta nejednakosti kako bi ekonomsku korist od globalizacije podelili svi, a ne samo neki".

Početkom ove godine francuski predsednik Makron i kancelarka Merkel potpisali su u Ahenu ugovor o „nemačko-francuskoj saradnji i integraciji“ u kome se govori o integraciji dve zemlje na planu spoljne politike, bezbednosti i odbrane. Naglašava se da će prioritet zajedničke spoljne politike biti da Nemačka dobije mesto stalne članice u Svetu bezbednosti.

Krajem juna ruska parlamentarna delegacija vratila se u PS Saveta Evrope, najstarije panevropske organizacije koja nadgleda poštovanje ljudskih prava i pravne države u 47 zemalja članica. Za povratak Rusije u Savet Evrope, čija je delegacija suspendovana 2014. zbog prisajedinjenja Krima, bila je presudna politička volja Nemačke i Francuske.

Bez dogovora - u partnerstva sa Rusijom

Posle toga nemačko – francuski motor kao da je počeo da zastaje.

Predsednik Makron u avgustu je pozvao predsednika Putina da ga poseti u letnjoj rezidenciji uoči početka samita G-7 u Bijaricu na koji Rusija nije bila pozvana.

“Potrebno je uspostaviti novu arhitekturu poverenja i bezbednosti u Evropi od Lisabona do Vladivostoka!”, rekao je predsednik Makron tada.

Francuski mediji prenosili su da je Berlin bio nezadovoljan ovim jednostranom potezom Makrona u odnosu na Rusiju. Setimo se, u ugovoru iz Ahena govorilo se o zajedničkoj spoljnoj politici. Dnevnik L Mond prenosio je da Francuska odbija kritike i da ukazuje da je Nemačka do sada bila ta koja vodi politiku usamljenog jahača. Kao primer, list je naveo odluku Berlina o izgradnji gasovoda Severni tok 2, direktno se povezujujći sa Rusijom, kako bi zaobišla Ukrajinu i ne bi zavisila od (ne)prilika u ovoj zemlji. U tom kontekstu, krajem decembra stigla je poruka od predsednika Trampa: SAD će sankcionisati sve evropske kompanije koje učestvuju u izgradnji gasovoda Severni tok 2.

Makron je krajem 2019. bez konsultacija s Nemačkom, postavio i „dijagnozu“ da se NATO nalazi u stanju moždane smrti, sa čim se kancelarka Merkel nije složila, ali je priznala da problemi postoje, kako je to u decembru potvrdio i samit NATO-a u Londonu.

Turska je početkom oktobra intervenisala u Siriji kako bi onemogućila eventualno ujedinjenje sirijskih i turskih Kurda. Ostale članice Alijanse su kritikovale predsednika Erdogana, ali ne previše jer je on zapretio da će pustiti izbeglice da iz Turske krenu ka zapadu Evrope.

Makron je u novembru blokirao otvaranja pregovora o prijemu u EU sa Albanijom i severnom Makedonijom. Malo je reći da je Nemačka nezadovoljna odlukom Francuske da blokira proces proširenja. Nemačka je do sada bila neprikosnoveni rukovodilac proširenja na istok Evrope i na Balkan gde je, pod pridevom „evropski“, uspostavila prostranu zonu nemačkog ekonomskog i političkog uticaja.

Deluje kao da je francuski predsednik rešio da malo „prodrma“ Berlin, kako se izrazio jedan ovdašnji komentator. Francuska do sada nije dobila ništa zauzvrat od Nemačke, nijedan konkretan znak podrške Makronovom projektu EU u više krugova i federalizacije evro-zone sa zajedničkim ministarstvom finansija.

Kakva reforma EU?

Svi se slažu da je potrebna reforma EU, pitanje je kakva. U januaru 2020. godine počinje rad Konferencija posvećena budućnosti EU čiji je cilj pokretanje procesa federalizacije. Naši sagovornici u Evropskom parlamentu iz stranke predsednika Makrona uveravali su nas krajem novembra  da će Francuska blokirati razgovore o proširenju Unije sve dok nisu bar pokrenute duboke reforme EU. Jedan od njih evropski poslanik Bernar Geta rekao nam je:  “Predsednik Republike je hteo da kaže svim partnerima Francuske u Evropskoj Uniji da mi ne možemo da nastavljamo da proširujemo Evropsku Uniju pre nego što izvedemo duboke promene u samom funkcionisanju Unije ili bar pre nego što počnemo proces reformi funkcionisanja EU”.

Konferencija o budućnosti EU završiće rad 2022. godine. U kakvu će EU ulaziti potencijalne članice neće se, međutim, znati ni tada jer će sprovođenje dogovorenih reformi, kad i ako budu dogovorene, uzeti još bar nekoliko godina.

Teški izbori, velika obećanja, nejasni rokovi

Podsetimo još da su u maju održani izbori za Evropski parlament: Evropska narodna partija i Socijalisti izgubili su više desetina sedišta, ali nesumnjivi uspeh krajnje desnice nije bio dovoljan da bi ona ostvarili svoju ambiciju preuređivanja EU.

Na predlog šefova država i vlada okupljenih u Evropskom savetu, nemačka konzervativka i bivša ministarka odbrane Ursula fon der Lajen postala je prva žena – predsednik Evropske komisije.

 Evropska komisija nije, međutim, mogla da počne s radom 1. novembra, kako je bilo predviđeno, jer odbori Evropskog parlamenta nisu dali zeleno svetlo za troje kandidata za funkcije komesara EU zbog sumnji na korupciju ili očigledno ukrštenih interesa. Zato su Francuska, Rumunija i Mađarska morale da predlože nove kandidate koji su konačno prošli poslanička ispitivanja. Nova Evropska komisija počela je s radom zvanično 1. decembra. Mađarski pravnik Oliver Varhelji, postao je novi komesar za proširenje. On je rekao da bi „voleo da za pet godina Srbija bude spremna za ulazak u EU“, dok je predsednica Fon der Lajen izjavila da su „vrata EU otvorena za zemlje zapadnog Balkana“. Za nova proširenja, međutim, to nije dovoljno, potrebna je i jednoglasna podrška šefova država i vlada zemalja članica EU.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...