Džonson oborio rekord Margaret Tačer

Petar Popović

Konzervativna partija Britanije osvojila većinu od 86 poslanika. Laburisti skršeni u Velsu i srednjoj Engleskoj. Januara 2020. englesko “gud baj” Evropi
(London, 12.12.2019 - britanski premijer Boris Džonson glasa na vanrednim parlamentarnim izborima)

Konzervativna partija, Boris Džonson, bregzit! To je političko opredeljenje Britanaca, na izborima u četvrtak, isforsiranim od američki podržanog premijera, čiji se ishod sa znatiželjom očekivao na kontinentu, ne manjom od interesovanja u samoj Britaniji.

I jedna i druga strana, “kontinent” i “ostrva”, osećaju se podjednako iscrpljenim engleskim “hoću-neću” napuštanjem zajednice sa Evropom, i raspravom o uslovima “razvoda”.

Pobednik je i Donald Tramp, koji je Borisa Džonsona i nacionalistu Najdžela Faraža, ohrabrivao da okrenu leđa Evropljanima.

Politika Vašingtona s predsednikom Trampom je politika razbijanja čvršće organizovane Evropske unije.

Više nego Megi 1987.

Saglasno anketiranju glasalih pri izlasku sa birališta (“egzit-pul ), najveći broj mesta u Vestminsteru osvojila je i do sada vodeća Konzervativna partija – 368 od 650.

Druga po broju poslanika je Laburistička partija Dzeremija Korbina, sa 191 dobijenim mestom, a treća Škotska nacionalna partija, s 55.

Četvrto plasirani su Liberalni demokrati s trinaest članova parlamenta, dok novo-obrazovana Bregzit-partija Najdzela Faraža nije dobila ni mesto.

Ukoliko se rezultat potvrdi, britanski torijevci imaju većinu od 86 poslanika. To je većina veća od one koju su konzervativci Margaret Tačer osvojili 1987.

Januara meseca Boris Dzonson bi mogao da pristupi razvodu “braka sa Evropom”.

Vašington, London, Varšava

Saglasno najavljenom, laburisti su smlaćeni u Velsu i srednjoj Engleskoj.

Izbori su se pokazali najgore odigranom pretstavom zastupnika britanskih radnika od 1935, komentarisao je već prvu vest o glasanju britanski Gardian.

Konzervativci su požurili da predstojeću etapu Britanije nazovu “erom Borisa Dzonsona”.  

Minuli izbori su treći po redu za nepunih pet godina. Međutim, u štampi, opisani su kao prvi po važnosti, decenijama.

Razumljivo, zbog toga što ishod ovog glasanja sada odvezuje ruke Borisu Dzonsonu da izvuče Britaniju iz članstva u Evropskoj uniji. I da je vrati u zagrljaj isključivo Americi.

Vašington-London-Varšava, to su sada tri zgloba novog novog evropskog pogona.

Saglasno proglasu kraljice novembra, novoizabrani Parlament, moralo bi da zauzme mesta u Vestminsteru, 17. decembra. Tačno pet dana posle obavljenih izbora.

Za sreću poljubio kuče

Dzonson je vodio kampanju “da se obistini bregzit”. Korbin, “da se spasu nacionallno zdravstveno osiguranje”, “da se okonča prisilna štednja”, “da se spase nada”, “da se spase planeta”.

U kampanji, Korbin nije obećavao da će u slučaju pobede bataliti bregzit. Govorio je, raspisaće novi referendum. To nije bilo opojno gradjanima koji su, pokazalo se, “udahnuli bregzit”.  

Finansijske berze pozdravile su britanski – i evropski događaj, i to još pre nagoveštenih rezultata. Londonski FTSE 100 indeks.., sa 0,39%+, frankfurtski DAX30 s +015

Boris Dzonson je glasao na biralištu u centru Londona, Dzeremi Korbin, u Ajslingtonu, u četvrti glavnog grada na severu. Bilo je oko devet pre podne.

Korbin se pojavio ruku pod ruku sa ženom, fotografisali su ga. Premijer se pojavio s “Dajlin”na povodcu, i pošto je glasao, poljubio je kuče.

Sitne partije u stranu

U ispitivanjima naklonosti nacije u odnosu na “politička grla” vodeće utrke, prema “torijevcima” ( konzervativcima ) ili laburistima, Dzonsonu ili Korbinu, engleski oslonjeni “tori” već pre glasanja su uživali preimućstvo. Međutim, ne u toj meri ubedljivo, da bi se Dzonson mogao osećati uverenim u pobedu. Postojala je mogućnost da, u slučaju izjednačenosti u podršci, “sitne partije” dođu u situaciju da odlučuju o vladi i politici, kroz pogodbe o koaliciji.

Ipak, ukoliko egzit-pul dobije potvrdu, to neće biti slučaj.

Oko 50 miliona građana imalo je pravo da glasa na ovim izborima, u 650 izbornih jedinica – koliko tačno ima i članova britanski Donji dom.

Pobeda se dodeljuje po sistemu “ko prvi do cilja”.

Takva mogućnost motivisala je pojedine torijevce da trku trče kao nezavisni kandidati. Na primer Dejvid Gouk i Dominik Griv, u jednom trenutku i članovi kabineta. U nastaloj prilici, “nisu za Dzonsona”.

Svaki kandidat svrstan na listu polaže 500 funti depozita – što mu se ne vraća ukoliko ne osvoji najmanje pet odsto glasova te izborne jedinice. Tri hiljade i 322 kandidata su u trci prema Parlamentu ove godine.

Pre dve godine, ni jedna od dve glavne formacije, nije smogla 326 mesta u Parlamentu, što je konzervativce “bukagijama” vezalo uz unioniste Alstera ( DUP ), i premijera Terezu Mej učinilo zavisnikom od engleskih nacionalista u Severnoj Irskoj.

Tzv. “bek-stop” aranžman sa Evropom za Severnu Irsku, nije iz tih razloga imao ni najmanje izgleda da bude prihvaćen, s tako ucenjenom vladom u Londonu.

Dojadilo“hoće-neće”

Četvrtak je osvanuo kao ledeni dan na ostrvima u evropskom Atlantiku. Uprkos hladnoći, kiši i snegu, ispred glasačkih mesta, od rano su se obrazovali redovi birača koji su žurili da glasaju.

Prvi znak da agonija “hoće-neće” koja se povodom “bregizta” produžila godinama, nije nikoga ostavila ravnodušnim.

Ovo je nacija koja ume da razazna trenutke suočavanja sa sudbonosnim pitanjima.

Mnogo poznatih se osetilo pozvanim da aktivno uskoči u grotlo javnog raspoloženja, u pokušaju da ga uskomeša.

Glumac Hju Grant, Dzonsonov politički ne-simpatizer, apelovao je na glasače da glasove daju taktički.

“Ima nade! Ja ne znam nikog od mladih, ali ako vi nekog znate, uhvatite ga, ja vas molim, za kosu i dovucite do glasačke kutije”, tvitovao je Hju Grant.

Mladi su prozvani zbog fakta od pre dve godine. Britanci starijeg uzrasta radije se odazivaju pozivu da glasaju nego mladi, ukazali su izbori 2017. – 77% ( starijih od 60 godina ):59% ( između 20 i 24 godine uzrasta ).

Popularan u Poljskoj i Mađarskoj

Greta Tunberg, Šveđanka koju posle lekcije o klimi, sedim glavama sveta u palati UN u Njujorku, nema potrebe predstavljati ( Tajm joj je upravo dodelio naslovnu stranu kao “ličnosti godine” ) – umešala se i u glasanje na ostrvima. “Svaki izbori su klimatski izbori”, tvitovala je. “Glasajte za svoju decu. Glasajte za planetu. Glasajte za buduće generacije. Glasajte za humanost”, tvitovala je Greta Tunberg.

U istočnim zemljama EU, britanska kampanja pratila se uz pitanje “šta će biti s pravima miliona građana” iz ovog dela kontinenta koji žive u Britaniji posle bregzita, preneo je Gardianov Šon Voker.

Desno orijentisane vlade Mađarske i Poljske pokazuju da cene uzdržanost torijevaca od kritika na njihov račun u pitanjima zakona.

Na drugoj strani, “svesni da Poljska i Mađarska mogu biti njihovi najbliži prijatelji u post-bregzit EU, britanski diplomati nastojali su da budu dobro s tim vladama, ne da ih kritikuju”, preneo je Voker.

Pojedini mađarski kolumnisti hvale Borisa Dzonsona jer želi “da očuva nacionalni suverenitet i identitet”, a protiv Korbina su, koga nazivaju “radikalnim marksistom u korist masovne migracije”.

Uzalud podrška Okasio-Kortes

Međutim, iz SAD, oglasila se u prilog Korbinu Aleksnadria Okasio Kortez, mlada zvezda na levom krilu članova Kongresa iz Demokratske partije, apelujući kod Britanaca da glasaju za Laburiste.

Popularna AOS hvali Korbinov anti-konzervativni video.

“Taj video je o UK, ali mogao bi biti i o Sjedinjenim Državama. Nagomilavanje bogatstva od nekolicine je po cenu ljudskih života. Jedini način da se to izmeni je masivna navala ‘novih’ birača na kutije. UK, glasaj!”, tvitovala je AOS.

Dvanaest žigosanih

“Najcrnji izbori od kako se pamti”, objavio je o britanskim izborima još i pre nego što su završeni Tunku Varadarajan, spoljni saradnik američkog Politico za Evropu.

Još manje slavni nego oni 2017, kojima je za premijera potvrđena Tereza Mej, “možda drugi-najgori lider posle Lorda Norta, čoveka koji je u 18. veku izgubio Ameriku”.

“Najgori prvi ministar posle Norta je po opštoj saglasnosti Dejvid Kameron, zbog svoje odluke da ima bregzit-referendum, čiji je rezultat od tog doba zatrovao britansku politiku”, piše američki autor.

Tema Varadarajana, kao da je  krojena po meri davnog filma “Dvanaest žigosanih”, samo njegovi “žigosani” su junaci u akcionom polju Britanije i britanskog, kako sledi iz članka klizanja naniže ( “12 people and things that ruined British politics”, politico.com ).

Prvi je Vinston Čerčil. Čerčilov mit “o narodu koji se uspravlja sam pred opasnošću s kontinenta”, učvrstio je gledište da je Britanija “najbolja kada je oslonjena na samu sebe”.

Onaj “bezobrazni nezahvalnik” De Gol, odigrao je onda svoju ulogu, tvrdeći Britancima da je evropski projekat francuski projekat. Itd.

Shvata se okosnica teze autora. Međutim, izgleda da žigosani pobeđuju.

 

 

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...