Rat u Donbasu nadživeo samit u Parizu

Petar Popović

Putin nije siguran da će predsednik Volodimir Zelenski biti u stanju da kontroliše ukrajinske radikalne nacionaliste, koji su dobili ulogu posle oružanog udara u Kijevu 2014, komentariše Raša tudej, navodeći da šef Rusije ne želi da dopusti “Srebrenicu u Donbasu”
(Pariz, 09.12.2019. Samit predasednika Rusije, Francuske i Ukrajine i kancelarke Merkel o budućnosti sukoba u Ukrajini)

“Prošao je samit, ostao je rat”, sveo je u utorak ujutro sav saldo političkog učinka četvoro lidera Evrope u odnosu na tinjajući rat u Ukrajini, Emanuela Makrona, Angele Merkel, Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina –Vladimir Salavjov, Komersantov posmatrač događaja, okončanog bez supstance usaglašenosti, koja bi ohrabrila očekivanje da je kriza na istoku kontinenta pri izdisaju.

Naprotiv, poverenje u krhko primirje je na ispitu, i pored toga što se pregovaranje lidera produžilo devet sati.

Pokušaj da se ugovori totalno razdvanje snaga u sukobu, armije Ukrajine i autonomaša u Donjecku, nije uspeo.

“...U završnom dokumentu, razdvajanje sukobljenih strana duž čitave linije kontakta, bez kog je potpuni prekid vatre nemoguć, nije ni pomenuto”, navodi Salavjov.

Umesto obaveze, pribeglo se izjavi o “privrženosti (sila za stolom) ostvarenju punog i sveobuhvatnog režima prekida vatre”, uz “sve potrebne mere” koje bi se preduzele do kraja 2019.

fra-samit-ukra-s

Ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski su počeli su mirovne pregovore o Donbasu, ali su glavne probleme sklonili u stranu i sastaće se ponovo za četiri meseca kako bi rešavali najteža pitanja

Federalizacija, nikada

Upotrebljena frazeologija izražava ulivanje vode u vino.

“Sve potrebne mere” je izraz maglovit, čim je lišen nabrajanja koraka, a lišen je.

“Jedno od ključnih pitanja bezbednosti na taj način ostaje nerešenim”, zapaža autor.

Fakat, da razdvajanje neće obuhvatiti celu liniju fronta, “znači da se prepucavanje i granatiranje u Donbasu mogu produžiti”. Ranije ove godine, “uz muke se uspelo da se vojska i naoružanje povuku u Stanici Luganjskoj, Zolotom i Petrovskom”, navodi Komersantov autor.

Ključna nesaglasnost, tiče se ugradnje u ustav Ukrajine “posebnog statusa” za oblasti Donjeck i Luganjsk.

U obraćanju lidera “učesnika Pariza” novinarima, Putin je izjavio da “poseban status” treba osigurati tekstom u ukrajinskom ustavu. Predsednik Ukrajine Zelenski, “kontrirao” je, rekavši da “Kijev nikada neće krenuti da menja ustav Ukrajine u svrhu njene federalizacije”, preneo je Salavjov.

“Mi nećemo dopustiti bilo kakav uticaj na političko upravljanje Ukrajinom”, citiran je Zelenski. “Ukrajina je nezavisna zemlja koja sama određuje svoj politički put”, citiran je.

Sve vreme o “formuli”

Odbijanje Zelenskog, nije u skladu sa završnim dokumentom skupa – u kom se izražava očekivanje da Ukrajina “integriše” u “zakonodavstvo” zemlje “formulu Štajnmajera”.

“Formula Štajnmajera” nalaže taj kritični redosled: povlačenje oružja, razdvajanje snaga, obustava vatre, izbori unutar autonomija pod nadzorom OBSE i – posle svega, povratak armije Ukrajine na pozicije duž granice s Rusijom.

U Parizu, Zelenski se založio za promenjeni redosled. Da najpre armija Ukrajine zaposedne granicu prema Rusiji, pa da potom uslede i izbori.

Moskva odbija da o tome i razgovora.

Kijev je prihvatio da preuzme “formulu” još u predigri skupa u Parizu – bez toga, Moskva nije pristajala da uopšte i bude samita.

Sve te, sada odjednom, neusklađene začkoljice sadrži kao usaglašene “sporazum Minsk”.

Dolazeći u Pariz, Rusi su pristali na još jedan razgovor o tome kako da se “Minsk” sprovede. Nikako na pitanje, treba li menjati “Minsk” i kako. Za takav razgovor Kremlj nije zainteresovan.

To bi bila Srebrenica

Sve to, kao i ruske motive, razjasnio je Vladimir Putin, govoreći u utorak u Moskvi.

“Mi smo se složili (o redosledu) 2015. Oni imaju zakon o amnestiji (autonomaša, PP), donete su neke odluke, ali ništa nije osnaženo. Mogu da zamislim šta bi se dogodilo sledeće. Dogodila bi se Srebrenica”, izjavio je Putin.

Govorio je ruskom predsedničkom Savetu za ljudska prava, prenela je Raša tudej.

“Putna karta” Minska uključuje ukrajinsku ustavnu reformu, amnestiju za pobunjeničke milicije i izbor članova za predstavništvo otcepljenih regiona u ukrajinskom parlamentu. Finalni korak, bila bi kontrola ukrajinske vojske duž granice, nabraja RT.

“Kijev se složio s putnom kartom ali, kaže, mora prvo da se zaposedne granica”, navodi RT.

“Putin nije siguran da će predsednik Volodimir Zelenski biti u stanju da kontroliše ukrajinske radikalne nacionaliste, koji su dobili značajnu ulogu u zemlji, posle oružanog udara u Kijevu 2014, u kom su odigrali glavnu ulogu”, navodi RT.

“Mi smo videli kako Zelenski razgovara s nacionalistima i nije jasno ko tu ima prednost. Nije sigurno šta bi se događalo i ko bi bio komandujući od tih nacionalista, jednom kada uđu na (otcepljene) teritorije bez bezbednostnih garantija”, citiran je Putin.

Angela Merkel uočila “zamah”

Nemački Dojče vele radije zapaža da samit u Parizu nije prošao bez rezultata.

“Strane su se obavezale na potpuni i sveobuhvatni prekid vatre, učvršećen primenom svih neophodnih mera podrške prekidu vatre, pre isteka 2019”, citira DW iz komunikea.

Dalje, sve strane su se složile da se do kraja godine izvede razmena zarobljenika “svi za sve”.

Kancelar Nemačke gospođa Angela Merkel izjavila je da ishod sastanka “pridodao novi zamah” oživljavanju mirovnog sporazuma o istočnoj Ukrajini iz 2015, koji je zastao.

“Vrlo otvoreno ću da kažem, imamo da obavimo mnogo posla, ali moj osećaj sa ovog sastanka danas ovde, je da ima dobre volje da se reše teška pitanja”, izjavila je kancelar Nemačke.

Makron polaže nadu u predah do novog samita

Predsednik Francuske i domaćin sastanka Emanuel Makron zapazio je da Ukrajina i Rusija nisu uspele da se slože o kalendaru izbora u istočnoj Ukrajini, ali on se nada da će one naći rešenje tokom naredna četiri meseca. U tom roku bi trebalo da usledi novi sastanak grupe.

“Mi znamo da ima neslaganja o kalendaru i etapama i imali smo dugu diskusiju o tome, ali rekli smo, daj da sebi pružimo još četiri meseca da artikulišemo bezbednosne i političke uslove za te lokalne izbore”, izjavio je Emanuel Makron.

Volodimir Zelenski nije bio zadovoljan učinkom susreta, izjavio je sam predsednik Ukrajine. Očekivao je više.

“Mnogo pitanja je dotaknuto i moji partneri su rekli to je vrlo dobar rezultat za prvi sastanak. Ali, biću pošten, to je vrlo malo, ja sam želeo rešenje za veći broj problema”.

Evropa Brisela učtivo je aplaudirala događaju.

Volfgang Išinger, predsednik Minhenske konferencije o bezbednosti je pustio u opticaj tvit-poruku koja zvuči kao rezime stanja stvari.

“De facto, Berlin i Pariz prihvataju perspektivu zamrznutog konflikta. Prema tome, Putin neće izgubiti i Zelenski neče dobiti. Uopšte nije dobro, ali moglo je da bude mnogo gore”, tvitovao je Išinger. 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...