Francuska u štrajku, zaposleni na ulicama: Traže socijalnu pravdu umesto pljačke penzionera!

Francuska je i dalje paralisana zbog masovnog štrajka zaposlenih u javnom i privatnom sektoru protiv vladine reforme penzijskog sistema. Za utorak su zakazane demonstracije, a četiri sindikata su najavila da štrajk produžavaju do četvrtka.

Javni saobraćaj je skoro sasvim zaustavljen, zbog čega se na putevima stvaraju zastoji pa je dužina automobilskih kolona mestimično dostigla više od 500 kilometara. Štrajk je počeo prošlog četvrtka kada je na ulicama protestovalo oko million ljudi. Ovako veliki odziv iznenadio je i vlast i same sindikate koji odavno nemaju ni moć ni ugled koji su nekad imali.

Paris, 08.12.2019 - zbog štrajka u javnim službama u Francuskoj i dalje je blokiran  železnički saobraćaj

U subotu nije došlo do udruženih protesta između žutih prsluka i sindikata – kako je vlada strahovala. Uprkos vladinim konsultacijama sa sindikatima, poplavi kontradiktornih izjava sa svih strana – ništa suštinski novo nije se dogodilo u međuvremenu. Sindikati su zato pozvali na nove demonstracije u utorak.

Francuska vlada i predsednik Makron očigledno računaju da je u ovom trenutku najbolja strategija iscrpljivanja, nadajući se da bi entuzijazam demonstranata spontano mogao da opadne uoči novogodišnjih praznika. 

Druga ključna odlika vladine i predsednikove strategije je da razjedine sindikate, a treća je da nametnu šemu : « ako ste protiv reforme koju predlažemo to znači da ste za opstanak postojećeg sistema».

Većina zaposlenih zagovara reformu penzijskog sistema koji je složen i glomazan jer objedinjuje 42 različita penzijska režima.

Većina građana je kritična prema postojećem sistemu koji, recimo zaposlenima u javnim službama kao što je železnica, omogućava velike povlastice. Stanje je, međutim, postalo teško u prosveti i već sasvim neodrživo u zdravstvu zbog niskih zarada zaposlenih usled seče državnog budžeta.

Većina građana nema poverenja u predsednika i vladu i zato je više sindikata već najavilo produžavanje štrajka do četvrtka.

Prvi razlog za nepoverenje je što vlada, ni posle brojnih konsultacija, nije sindikatima jasno rekla kako će izgledati budući jednoobrazni, univerzalni, penzijski sistem.

Vlada ponavlja da će predložiti zakon koji garantuje da budući penzijski poeni neće moći da izgube vrednost. Sindikati joj međutim ne veruju rezonujući: „Onaj ko je doneo zakon može i da ga poništi“.

Zanimljivo je da se u debatama od jutra do večeri na francuskim medija ništa ne može čuti o tome da se vladina penzijska reforma u glavnim crtama potpunopoklapa sa direktivom Evropske komisije koju je Evropski savet usvojio u maju prošle godine

U toj direktivi Evropske komisije upućene Francuskoj doslovno piše da vlada treba da uvede univerzalni penzijski sistem što će joj omogućiti uštedi od 5 milijardi evra samo u sektoru penzija zaposlenih u javnom sektoru.

U scenariju koji u direktivi preporučuje Evropska komisija, čcija je glavna briga održivost javnih finansija u Francuskoj, penzije i kupovna moć penzionera bile bi realno smanjene.

Vlada i poslanici iz Makronove stranke tvrde međutim da penzije neće biti smanjene, ali ne daju argumente.

Iza svega se nazire dobro poznata šema „guranja“ budućih penzionera da se okrenu privatnim penzijskim fondovima.

Okretanje privatnim penzijskim osiguranjima, znači okretanje leđa tradiconalnom francuskom sistemu državnog osiguranja čije je ključno načelo „uplaćivanje prema mogućnostima, dobijanje prema potrebama“.

Da privatni penzijski fondovi imaju značajnu ulogu u pozadini uvođenja penzijskih reformi u Francuskoj govori i otkriće da  je Žan Pol Delvoa državni sekretar za penzije do juče imao visoku funkciju u Institutu za obuku u oblasti osiguranja.

Iako je glavni operativac vlade u operaciji „reforma penzijskog sistema“, Delvoa je do juče radio u Institutu za obuku u oblasti osiguranja. Radio dobrovoljno (bez plate) i, kako je izjavio, „potpuno je zaboravio da to prijavi“. Pošto se našao u očiglednom sukobu interesa istog dana je podneo ostavku na funkciju u Institutu i priznao da je „napravio grešku“.

Kada se zna da najbogatije korporacije i banke prolazeći kroz rupu u zakonu iznesu godišnje 80 - 100 milijardi evra na račune u Luksemburgu i drugim legalnim poreskim rajevima onda je jasno da postoji briga da se negde nađe novac da bi se napunila državna kasa.

U tom kontekstu, ujedinjavanje penzijskog sistema je prilika da država stavi ruku na veliku količinu novca "rasutog" kroz kase 42 penzijska režima. Štednja, o kojoj govori Evropska komisija u tekstu direktive, očigledno bi trebalo da se desi na račun penzionera. 

To je ono čega se sindikati plaše – uvođenje sistema po kome će radni vek biti duži, granica starosne penzije pomerena, a penzije niže.

Reč je o eksplozivnom koktelu jer je u Francuskoj bogatstvo uvećano, ali je broj siromašnih istovremeno porastao. Dividende su dostigle rekordnu vrednost od 52 milijarde što je nivo iz 2007. godine pre izbijanja finansijske krize.

Od 92 milijarde evra koliko je na pariskoj berzi iznosila dobit 40 velikih grupa, na dividende i otkup akcija otišlo je 67 odsto od tog kolača, za investicije u preduzećima odvojeno je 27,3 odsto, dok su zaposleni dobili smo mrvice – 5,7 odsto

Vodeći svetski i francuski ekonomista Toma Piketi, oštri kritičar neoliberalizma, smatra da su socijalne nejednakosti osnovi uzrok eksplozivnog stanja u društvu. „Ako nejednakost ne bude ubrzo smanjena, doći će do eksplozija nasilja“, upozorava on.

On se uključio u javnu debate o reformi penzijskog sistema u Francuskoj tvrdeći da, za razliku od onoga što vlada tvrdi, postoji niz načina da se sistem reformiše.

Eksplozija bi po njemu mogla da se spreči smanjivanjem socijalne nejednakosti jer nije reč samo o Francuskoj već o sistemu ekstremnog neoliberalnog kapitalizma koji je globalan.  

On predlaže načelo solidarnosti po kome bi oni koji imaju najveće zarade uplaćivali  najviše u penzijski fond. Sistem bi bio povoljniji za one sa niskim i srednjim zaradama. Oni sa visokim zaradama žive duže i skuplje koštaju penzijsko osiguranje pošto duže primaju penziju pa je i u tom pogledu, po Piketiju, pravednije da više i uplaćuju.

S obzirom na velike razlike u zaradama kakvih nije bilo pre pola veka, i s obzirom na činjenicu da veliki broj ljudi radi slabo plaćene poslove, potrebno je, po Piketiju, da bar penzijski sistem bude zasnovan na pravednijoj raspodeli kako bi se donekle amortizovale napetosti. Po njemu glavni problem u vladinoj reformi je predstavlja odsustvo želje za socijalnom pravdom, koja je “jedino rešenje”.

“Naročito u Evropi imamo socijalni rascep u odnosu na pitanje globalizacije koji preti da dovede do opšte eksplozije”, upozorio je Piketi nedavno dodavši : “Ili će doći do eksplozije te evropske konstrukcije ili će nacionalističke snage silom preuzeti vlast".

Kada se sve sabere, očigledno je da francuska vlada deluje u duhu neoliberalne teorije i prakse po kojoj se privatni interes ostvaruje na račun javnog. Drugim rečima ona sledi slovo direktive Evropske komisije za koju su eksplozivne socijalne razlike prirodna stvar – nešto kao gravitacija i zato se ne dovode u pitanje.