Protesti paralisali Francusku: EU traži snižavanje francuskih penzija – Makron sluša

Nataša Jokić, Strazbur

Francuski predsednik pokušava da nametne reformu penzijskog sistema koju od njega traži Evropska komisija kako to piše u zavničnom dokumenti direktiva EK
(Rennes, 05.12.2019 - radnički protest tokom generalnog štrajka u Francuskoj)

Francuzi su juče masovno odgovorili na poziv sindikata da štrajkuju i protestuju protiv reforme penzijskog sistema – prema procenama policije bilo ih je 806 hiljada, dok sindikati tvrde da ih je bilo million i po.

Svi su iznenađeni ovako masovnim izlaskom građana na ulice – ne samo vlast već i sindikati.

Francuska je bila paralisana i ostaće bar do ponedljka, kako su najavili sindikati. Skoro sasvim su zaustavljeni javni železnički i autobuski saobraćaj, zatvoreni su metroi.

Protestne kolone i neredi širom Francuske

Štrajkuju lekari, medicinske sestre, bolničari i ostali zaposleni u bolnicama kao i službe hitne pomoći koje već mesecima protestuju. Takođe, deo službi vazdušne kontrole u civilnom avionskom saobraćaju i deo kompanije Er Frans, sindikati zaposleni u elektrodistribuciji, rafinerije, nastavnici u uglavnom državnim osnovnim i srednjim školama, kao i studenti. Štrajkuju i policajci, advokati, sudije i tužioci, javne službe gradske čistoće.

Tokom prepodneva protestne povorke izašle su na ulice gradova širom Francuske. U Avinjonu je vatrogasna jedinica koja je obezbeđivala proteste prešla na stranu demontranata, u Nantu je došlo do prvih sukoba sa policijom.

U Parizu je krajem popodneva došlo do nereda i sukoba sa policijom na mestima gde su se među demonstrante ubacile i grupe razbijača, u prepoznatljivim crnim jaknama sa kapuljačama. Posle prvih sukoba na trgu Republike, razbijači su predveče ušli u masu na trgu Nacija gde je policija intervenisala granatama za rasterivanje mase i suzavcem. 

Policija je privela više desetina lica.

U subotu će biti održane „redovne“ demonstracije „žutih prsluka“ koje traju već godinu dana.

Penzijska reforma podstakla pobunu

Vlada i predsednik Makron najviše se plaše koagulacije nezadovoljstva penzijskom reformom sa drugom vrstom socijalnog revolta – kao što je revolt protiv nepravedne poreske politike, zahvaljujući kojoj je 100 najbogatijih porodica u Francuskoj za godinu dana dobilo ukupno 160 miliona evra, dok su uporedo smanjivane penzije, dečji dodaci i dodaci za hendikepiranu decu, na primer.

Suština reforme francuske vlade i predsednika Makrona jeste potreba da se promeni postojeći sistema od 42 penzijska strukovna režima sa čim se Francuzi uglavnom slažu. Ono sa čim se dve trećine građana ne slaže jeste Makronova koncepcija uvođenja univerzalnog penzijskog sistema sa poenima.

Iako vlada u kontradiktornim izjavama tvrdi suprotno, to realno vodi ka sniženju penzija i kupovne moći budućih penzionera. Na taj način univerzalni penzijski sistem sa poenima favorizuje okretanje budućih penzionera privatnim penzijskim fondovima koji sa penzijskim uplatama spekulišu na berzi.

Videli smo katastrofalne rezultate ovog sistema u SAD gde su 2008. godine penzijski fondovi izgubili dve hiljade milijardi dolara zbog kraha finansijskih tržišta.

Ovih dana govori se o krizi penzijskih fondova u Holandiji. Nju je  prouzrokovala kriza finasijskog sektora koja je posledica politike niskih kamata Evropske centralne banke dok broj penzionera raste.

Štednja na penzijama

U pozadini reforme penzijskog sistema koju zagovara francuski predsednik Makron, jeste ideja da država smanji trošak za penzije i tako pronađe bar deo milijardi koje manjkaju u državnoj kasi.

Zaduženje Francuske prešlo je dve i po hiljade milijardi evra. U isto vreme, Francuska je zabeležila još jedan rekord – postala je zemlja u kojoj su najbrže na svetu rasle dividende.

U skladu sa ovom nesrazmerom u raspoređivanju bogatstva, tipičnim za neoliberalizam, jeste i francuska reforma penzijskog sistema čiji autor zapravo nije predsednik Makron već Evropska unija.

Naime, još pre Makronovog izbora za predsednika, Evropska komisija u svojim preporukama Francuskoj tražila je da se smanje troškovi za penzije.

U kasnijem dokumentu od maja 2018. Godine Evropska komisija poziva se na studiju koja kaže da bi Francuska mogla da uštedi na reformisanju – čitaj, smanjenju - penzija zaposlenih u državnoj službi.

U dokumentu preporuka Evropske komisije Francuskoj procenjuje se da Francuska mora „progresivno da ujednači pravila različitih penzijskih režima kako bi se ojačala održivost tih režima“. Ove direktive odobrili su i ministri finansija EU.

Sve je to u skladu sa onom odrednicom Lisabonskog ugovora (ustava EU) koja propisuje „tržišnu“ (znači neoliberalnu) ekonomiju kao obavezu zemalja članica Unije. 

Nemoralna ponuda narodu

U tekstu direktive se preporučuje „jednostavniji“ penzijski sistem kako bi se doprinelo održivosti sistema javnih finansija u Francuskoj.

Evropska komisija se poziva na „najnoviju studiju“ koja procenjuje da bi „ujednačavanje penzijskih režima“ - odnosno njihovo ukidanje i uvođenje univerzalnog sistema sa poenima - u toku 2022. godine donelo uštedu javnim finansijama „u visini od pet milijardi evra“.

Komisija nije citirala izvor „najnovije studije“ ali je ugledni ekonomski nedeljnik „Ćallenge“ pronašao: autor studije na koju se poziva Evropska komisija je neoliberalna organizacija Think Ifrap za koju bi bilo zanimljivo saznati ko je finansira.

Udarni naslov njihov sajta https://www.ifrap.org juče je glasio: „Jedan skandalozni štrajk“. U tekstu ispod tog naslova objašnjava se da su u Francuskoj zaustavljeni vozovi, tramvaji i električni autobusi „pod izgovorom“ da se protestuje protiv zakona koji će ući u primenu tek 2025. godine, a možda i kasnije.

Iza ovog „skandalizovanja“ Udruženja koje Evroposka komisija pita za mišljenje, krije se jedna nemoralna ponuda tako tipična za tržišnu neoliberalnu (ne)kulturu.  

Naime, francuska vlada, bazirajući se na direktivama Evropske komisije koja se bazirala na mišljenju Ifrap-a, ponudila je sindikatima da prihvate reformu, a da zauzvrat dobiju ustupak da se reforma ne primenjuje na onima koji sada idu u penziju. Drugim rečima „izdajte svoju decu i buduće generacije“.

Francuzi su danas jasno odgovorili na ovu ponudu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...