Trampov plotun u Makrona i Francusku

“Uvredljiva” je i “vrlo, vrlo pogana” izjava predsednika Emanuela Makrona, o tobože komatoznom stanju NATO pakta, saopštio je u utorak, dan pre susreta šefova država i vlada alijanse, prispelih da u Londonu obeleže 70 godina pakta – Donald Tramp, predsednik SAD, kojeg američki Politico već naslovom o događaju određuje kao “glavnog remetioca” odnosa u vojnom savezu.

Šef SAD ispovedio se štampi. Politico piše, Tramp “buldožeriše” unutar NATO skupa (“Disruptor-in-chief Trump bulldozes into NATO gathering”). Ovog puta, povremeno sumnjičav u svrhu, predsednik sile predvodnice stao je uz NATO.

“NATO služi velikoj stvari. Ja mislim, to je vrlo uvredljivo” ( da pakt proživljava otkaz moždanih funkcija, kako je Makron nedavno dijagnosticirao Ekonomistu, PP ).

“NATO nikome nije potreban više nego Francuskoj. To je za njih vrlo opasna izjava”, rekao je povodom Makronovih reči Donald Tramp. 

Susret, juče u Londonu. između američkog i francuskog predsednika počeo je, ipak, rukovanjem

Prilika Stoltenbergu da odahne

Tramp je govorio u prisustvu Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara u političkom odeljku zapadne vojne mašinerije.

Stoltenberg je s velikom tremom spremao susret na vrhu “firme” za koju radi. Punu godinu ovaj marljivi činovnik mamutske birokratije ganja članice da ažurnije namiruju svoje vojne budžete – u strahu, da Tramp ne oskrnavi šlag o “rođendanu”.

Recimo – ponavljajući još jedanput da Americi nije neophodno da, u interesu Evropljana koji žele da se osećaju bezbednim, ona izdržava “zastareli” NATO.

U okolnostima, kada Makron apostrofira Taipa Redžepa Erdogana, predsednik Turske uskraćuje potpis planu odbrane Baltika, opasnost da dostojanstvenici skliznu u međusobice i “gađanje tortama”, naslućivana je “u vazduhu”, činilo se Stoltenbergu.

Gensek je zbog toga i izbegao da skup bude formalan. Koliko bi njih potpisalo nekakvo zajedničko saopštenje, i da li bi takvo saopštenje potpisao, pre svega, Tramp? Mogao bi se okrenuti i poći iz Engleske, i pre “gašenja svećica”.

Donald Tramp I Jens Stoltenberg na sastanku u Vatfordu u Londonu, 3. decembra 2019.

Delikventi koji ne plaćaju

U Londonu, zvezde na nebu Trampovih raspoloženja pokazale su se međutim naklonjenim Norvežaninu. Generalni sekretar uspeo je da, između dva susreta NATO i Trampa, utera 130 milijardi dolara obećanih davanja Evropljana i Kanade za odbranu dodatno.

Pojava para moglo bi da ukaže da ovaj predsednik SAD zna kako treba s rđavim platišama “zaštite”. Bar sam Tramp na taj način vidi stvari.

“Kada sam nastupio, bio sam ljut na NATO, a sada sam prikupio $130 milijardi”, izjavio je šef Zapada u Londonu. “I opet još i dalje imate mnogo delikvenata – ja ih, znate, nazivam delikventima, kada ne plaćaju do kraja”, izjavio je Tramp, ali to već nije više bio onaj pređašnji Tramp.

Ovaj sada, zvučao je kao “diler” koji je svoje ipak naplatio. Neko, ko se u Americi sprema ponovo da glasa za Trampa, imaće to u vidu. 

Makron “raskida” s NATO savezom

Stoltenberg je imao razloga da prede kao mačak, uzet na kolena. Raspored zvezda ispao je nepovoljno za Francusku i Makrona.

Upitan, da li je savez SAD i NATO pokoleban, Tramp je negirao.

“Ja vidim, Francuska raskida... Ja vidim, raskida on ( Makron )”, citirao je šefa SAD britanski Gardian.

“Ja mislim da oni imaju veliku stopu nezaposlenosti u Francuskoj. Francuska, uopšte, nije dobro ekonomski. To je vrlo teška izjava, kada u Francuskoj imate takve poteškoće, kada vidite šta se događa sa ‘žutim prslucima’. Imali su vrlo surovu godinu. Ne možete onda ići naokolo i davati izjave kao ta, o NATO. To je vrlo bezobzirno. Ja ga posmatram i kažem, njemu je više nego bilo kome drugome potrebna zaštita, a vidim, on raskida (s NATO). Dakle, s tim sam malo iznenađen”, citirao je iz Londona Gardian.

Makron savetuje da Evropa misli na sebe

Stoltenbergova poseta Parizu, u pokušaju da gensek opomene predsednika Francuske da je “zabludeli sin”, da ne može biti tačno da je NATO žrtva poremećenih životnih funkcija, okončana je pre nedelju dana bez uspeha.

Makron je ostao pri svome. Otišao je i dalje. Založio se da Evropa, ne polažući previše na SAD, sama preuzme brigu o evropskoj bezbednosti.

“Dva poslednja samita bila su posvećena isključivo iznalaženju kako da mi olakšamo... finansijski teret Sjedinjenih Država”, izjavio je predsednik Francuske, stojeći uz uočljivo neraspoloženog NATO gosta.

Između te debate i izazova alijansi zjapi nesklad, opomenuo je Makron, preneo je nemački Dojče vele.

Makronov “dijalog s Rusijom”

Predsednik Francuske je bio kivan na Tursku, zbog vojnih akcija protiv Kurda u Siriji. Pored Ankare, i na Trampa jer je povukao američke vojnike sa tih tačaka, a ne obavestivši ni Pariz ni London.

Međutim, pred Stoltenbergom, Makron je iskoračio i dalje. Tražio je da se “alijansa angažuje s predsednikom Vladimirom Putinom o nizu pitanja”.

Rekao je, “to uključuje i angažovanje Evrope oko novog pakta o ograničavanju nuklearnih raketa srednjeg dometa, u posedu SAD i Rusije”.

Drugim rečima, da sudbina ugovora ne bude prepuštena samo tim silama.

“To je pitanje bezbednosti Evrope”, citirao je DW. “Želimo lucidan, robustan i zahtevan dijalog s Rusijom, bez naivnosti i povlađivanja”, citiralo Makrona je nemačko državno glasilo.

Da izvuče vojnike a sačuva naftu

U Londonu, bacivši kletvu na Makrona, Tramp je pohvalio Erdogana – jer Turska “ne može biti bolja, podržavajuća i veoma od pomoći”. Opomenut da je povlačenjem Amerikanaca “dao signal” za tursku invaziju, šef SAD odgovorio je lapidarno:

“Želeo sam da izvučem otud naše vojnike, ali da sačuvam naftu!”

Tramp je i sam “nagovestio volju da radi s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom”, u čemu se ne razlikuje od Makrona, naveo je DW.

“Ja ovo imam da kažem: Rusija želi da se sporazume o kontroli oružja... Rusija želi da se sporazume, to je nedavno, otprilike dve nedelje. Rusija veoma želi da načini sporazum o kontroli oružja, i nuklearnog. Mi ćemo skoro izvesno dovesti u... Kinu. Možemo dovesti (za sto pregovora) kasnije, ili ih dovesti sada”, odgovorio je štampi glavni za NATO događaj Donald Tramp.

Predsednikova ljutnja na Francusku i Makrona nije, mogućno je nagađati, podstaknuta bezbolnim disidenstvom Evropljanina, koliko francuskim oporezivanjem američkih haj-tek kompanija, kao što su Gugl, Epl, Fejsbuk i Amazon. Savetnici Vašingtona sada sugerišu da Amerika odgovori, oporezujući sa oko dve i po milijarde dolara, francusko vino, sir i drugo.

Makron i Tramp na samitu NATO u Londonu, 3. decembra 2019.

Sve će rešiti komisija

Kola NATO u svakom slučaju taljigaju dalje.

Kolomaz-zaključak, podmazujući, jeste saglasnost da se obrazuje “komisija”, komunisti su govorili “radna grupa”, i da ona dijagnosticira “stanje mozga” NATO pakta.

Nortkot Parkinson, mag koji je zavirio u samu dušu birokratije, upravo to je i napisao – kada se god reši, da se nešto nikada ne reši, obrazuje se komisija.

Komisije obezbeđuju da birokratije dotrajavaju na nogama. I kada se slože na tlo, kao sovjetska komunistička, zajedno s Varšavskim paktom, one padnu za uvek.

Kada nešto izgubi razlog da postoji to obično i prestane da postoji.