Reforme za federalizaciju EU: Balkan u francusko-nemačkom potkusurivanju

Nataša Jokić, Strazbur

Konferencija o budućnosti EU počeće idućeg januara i trajaće dve godine. U kakvu će EU ulaziti potencijalne članice neće se međutim znati ni tada jer će sprovođenje dogovorenih reformi, ako i budu dogovorene, uzeti još bar nekoliko godina
(ilustracija, Angela Merkel i Emanuel Makron)

Sve dok nisu bar pokrenute duboke reforme EU – Francuska će blokirati razgovore o proširenju Unije - stav je francuskog predsednika Makrona.

„Predsednik Makron je rekao svim partnerima Francuske u Evropskoj uniji da mi ne možemo da nastavljamo da proširujemo Evropsku uniju, pre nego što izvedemo duboke promene u samom funkcionisanju Unije ili bar pre nego što počnemo proces reformi funkcionisanja EU“, precizirao je Bernar Geta, francuski poslanik  u Evropskom parlamentu, izabran na Makronovoj listi, odgovarajući na naše pitanje šta je predsednik Francuske Republike hteo da kaže kada je blokirao otpočinjanje pregovora o prijemu sa Makedonijom i Albanijom.

Izjavu nove predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, da su „vrata EU otvorena za zemlje zapadnog Balkana“, zato treba dopuniti konstatacijom da će se ta vrata stvarno otvoriti tek kada na to pristanu sve zemlje članice, uključujući i Francusku. A Francuska će pristati tek kada otpočnu duboke reforme EU.

Kakve reforme ?

Najkraće rečeno, reforme koje bi federalizovale EU.

makron-vojska-

Francuski predsednik Emanuel Makron zalaže se za evropske vojne snage za intervencije u međunarodnim misijama

Ugrožena pozicija Nemačke

Malo je reći da je Nemačka nezadovoljna odlukom Francuske da blokira proces proširenja. Više od toga – dosadašnja pozicija Nemačke je ugrožena.

Nemačka je do sada bila neprikosnoveni rukovodilac proširenja na istok Evrope i na Balkan. Tu je pod pridevom „evropski“ uspostavila zonu, da ne kažemo imperiju, nemačkog ekonomskog i političkog uticaja.

Zbog Makronove blokade, međutim, Nemačka ove jeseni nije mogla da održi obećanje Severnoj Makedoniji i Albaniji, da će dobiti status kandidata i otpočeti pregovore o prijemu u Uniju.

Iz ovoga nužno proizilazi da Srbija ne može više da računa da će Nemačka moći da stane iza svojih obećanja i da će takozvana “normalizacija” odnosa Beograda sa Prištinom zaista dovesti do napretka njene evropske integracije u EU za koju sada niko ni ne zna kako će biti ustrojena posle reformi. 

Nemci su nezadovoljni i ljuti. Prošle nedelje na plenarnom zasedanju u Strazburu, u hodnicima Evropskog parlamenta u nemačkim krugovima mogle su se čuti samo oštre kritike na račun Makrona.

angela-merkel-euro-

Angela Merkel, nemačka kancelarka izjavila je još 2017. "da se može razmišljati o zajedničkom ministru finansija” ili o budžetu zone evra, ali kasnije se nije desilo ništa

Konferencija o budućnosti Evrope

Uprkos tome (ili baš zbog toga?), istog dana kada je Evropski parlament izglasao podršku sastavu nove Evropske komisije, prošle nedelje objavljen je tekst nemačko-francuske inicijative o pokretanju Konferencije o budućnosti Evrope – kako je Makron tražio.

Konferencija će početi rad početkom 2020. godine, a završiće se 2022. sa zaključima i preciznim predlozima. Posle toga uslediće period usaglašavanja stavova među zemljama članicama.

Cilj rada ove Konferencije je pokretanje federalizacije EU u pravcu stvaranja suverene evropske nad-države.

Podsetimo, francuski predsednik Makron izneo je sličan predlog još 2017. godine, predlažući stvaranje Unije u više krugova sa federalizovanim jezgrom evrozone. Kancelarka Merkel ga je tada suzdržano podržala, ali nikakav konkretan potez Nemačke nije zatim usledio.

Govori se sada da bi predsednik te Konferencije za budućnost EU mogao da bude bivši premijer i evropski poslanik iz liberalne grupe Gij Fehovštadt, izraziti zagovornik izgradnje suverene evropske nad-države.

Kao ključni domeni u kojima će se raditi na promenama u cilju stvaranja jedne „jedinstvenije i suverene“ EU navode se: „Evropska uloga u svetu i njena bezbednost / odbrana, odnosi sa susedima, digitalizacija, klimatske promene, migracije, borba protiv nejednakosti” kao i “model socijalne tržišne ekonomije (uključujući socijalna prava, industrijsku politiku i politiku inovacija, trgovinu, evropsku monetarnu uniju, konkurentnost), vladavina prava i evropske vrednosti”. 

U nezvaničnom francusko-nemačkom dokumentu (non-pejper), koji predstavlja nacrt za rad ove Konferencije, nagoveštava se mogućnost izmene Lisabonskog ugovora što bi značilo višegodišnji proces koji moraju da odobre sve države članice.

Navodi se da bi Konferencija preispitala demokratsko funkcionisanje EU i način imenovanja na ključne funkcije.

Takođe, ona bi razmatrala uspostavljanje transnacionalnih izbornih lista za izbore za Evropski parlament kakve je predlagao Makron, ali ih Nemačka nije podržala. To bi značilo da jedan Francuz, na primer, može da se nađe na izbornoj listi u Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji – članici i obrnuto.

Francuska i Nemačka u zajedničkom dokumentu zalažu se za veće učešće građana po svim pitanjima koja se tiču budućnosti EU.

Konferencija o evropskoj budućnosti najavljena je kao deo mandata nove Evropske komisije za koju je njena predsednica Ursule fon der Lajen najavila da će biti “geopolitička”.

Unija „u više krugova“?

Kakvi god da budu - zakljuci Konferencije za budućnost EU znaće se, dakle, za dve godine. U kakvu će EU ulaziti potencijalne članice neće se, međutim, znati ni tada jer će sprovođenje dogovorenih reformi, kad i ako budu dogovorene, uzeti još bar nekoliko godina.

Ako bi ideja o ujedinjavanju država članica u suverenu EU sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom bila sprovedena u delo, to bi dovelo do dubokih promena u EU i do značajnih geopolitickih prestrojavanja.

Makron nije bez ikakvih šansi da izgura menjanje unutrašnje arhitekture Unije koja bi funkcionisala u više krugova: prvi - federalizovano jezgro zemalja evro-zone, drugi  – ostale članice, treći  – zona privilegovanih partnera.

Odnosi s Rusijom i vladari budućnosti

Reformisana Unija moraće izričito ili indirektno da ustanovi novu definiciju svojih odnosa sa Rusijom. Nemačka i Francuska zagovaraju sada „realpolitički savez“ sa Rusijom koji će se zasnivati, pre svega, na rusko-nemačkim ekonomskim (energetskim) odnosima i interesima.

Teško je zamisliti da bi Poljska i Baltičke zemlje, zbog teške istorije sa Rusijom, mogle u skoroj budućnosti da slede ovu spoljnopolitičku logiku Berlina.

Evropski brod plovi kroz sve gušću maglu od kada je Tramp postao predsednik SAD, a moć kancelarke Merkel počela da opada.  

Kada Konferencija za budućnost EU završi rad, sasvim je neizvesno koje će vlade biti na vlasti u Parizu i Berlinu i da li će one imati političku volju da sprovode reforme koje Konferencija bude predložila.

Konferencija za budućnost EU se još neće završiti, a u SAD će se održati predsednički izbori - u novembru iduće godine. Posle toga uslediće parlamentarni izbori 2021. u Nemačkoj. Zatim će 2022. godine biti održani predsednički i parlamentarni izbori u Francuskoj  .

Da li će Tramp dobiti drugi mandat i nastaviti svoju politiku America first? Da li će u Nemačkoj krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) prerušena u prihvatljivu „desnicu na desnici“ nastaviti uspon i možda ući u vladu? Da li će u Francuskoj Makron ponovo nastojati da mu jedini protivnik u drugom glasačkom krugu bude kandidat krajnje desnice i kakav će biti ishod te opasne strategije ?

Pogled sa Balkana

Kada se na sva ova prestrojavanja pogleda sa Balkana, deluje da je perspektiva ulaska u EU „na dugom štapu“...

Sve dok sa Berlinom ne postignu sporazum, Francuzi će mahati kartom blokiranja evropske integracije zapadnog Balkana jer je on deo zone nemačkog ekonomskog i političkog uticaja. Drugim rečima, Balkan je sada postao francusko-nemačka moneta za potkusurivanje.

Za Makrona je suštinski važno da Francuska postigne dogovor o federalizaciji EU. Francuzi žele da imaju garancije da Nemačka neće sama vladati budućom Evropom.

I Nemcima je Francuska potrebna kao bitna dekoracija. Svaku svoju inicijativu i odluku mogu da nazovu evropskom ukoliko imaju francusku podršku. Sama i jaka Nemačka još uvek budi podozrenje.

Moj sagovornik, evropski poslanik Bernar Geta, blizak Makronovoj stranci i politici, veruje da će nesporazumi između Francuske i Nemačke biti prevaziđeni.

„Videćete da će Nemačka i Francuska ići ruku pod ruku po pitanju većine reformi neophodnih za funkcionisanje EU“, tvrdi Geta koji je, inače, više decenija bio uticajni komentator vodeće francuske radio-stanice.

„Setite se rata u bivšoj Jugoslaviji devedesetih, kada su Francuska i Nemačka imale dijametralno različite stavove. Setite se kako su tada Fransoa  Miteran i Helmut Kol prevazišli neslaganje? Tako što su na spektakularan način ubrzali pripreme za uvođenje zajedničke monete”, objašnjava Geta.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...